Ne mogu se ni pobrojati; Vesić o svim projektima koje čekaju Beograd

Beograd počinje da gradi metro u novembru i to će biti potpuno drugi grad jer će i javni prevoz biti potpuno drugačiji, poručuje zamenik gradonačelnika Goran Vesić.On je u intrervjuu za list Ekspres dodao da će prva linija metroa biti gotova 2028. godine, druga 2030. godine, tako da ćemo do 2030, odnosno u narednih devet godina, imati dve linije. &quot;A osim dve linije metroa imaćemo ukupno četiri nove linije BG voza, četiri gradske, tri prigradske, znači novih ukupno 222 kilometara BG voza sa 76 kilometara i 500 polazaka dnevno. A što se metroa tiče, metro će imati - prva linija 21 kilometar, 21 stanicu, a druga linija 19,2 kilometara, takođe 21 stanicu. Ukupno ćemo imati negde oko 40 kilometara metroa, sa 42 stanice. I ukupno ćemo imati 223 kilometra gradske železnice sa 76 stanica i 500 polazaka dnevno. To će biti potpuno drugi grad i naš javni prevoz će biti potpuno drugačiji. Ako tome dodate da ćemo do tada proširiti tramvajske mreže za skoro 42,6 kilometara, produžiti tramvaj od Požeške prema Ceraku, produžiti od Jurija Gagarina na Bežaniju i Ledine, pustiti od Bogoslovije prema Adi Huji na levu obalu Dunava, to znači da će osnovni podsistem javnog prevoza 2030. godine u Beogradu biti šinski podsistem. A šinski podsistem je nezavisan, ekološki prihvatljiv i ne zavisi od gužve&quot;, rekao je Vesić, preneo je Beoinfo. On je istakao da je trenutno zastupljen autobuski sistem te da tu imamo probleme jer autobuski sistem ne može da zameni šinski jer nema tu kapacitivnost. &quot;Autobuski podsistem će biti pomoćni podsistem, 2030. godine ćemo imati ukupno 500 autobusa, neće trebati više, a ti autobusi koji treba da stignu će biti na prirodni gas, mi ćemo imati kompletan ekološki prevoz u gradu. Nijedno vozilo na dizel, i to će značiti da je taj prevoz apsolutno tačan, većeg kapaciteta i siguran&quot;, rekao je Vesić. On se osvrnuo i na izgradnju novih mostova u Beogradu i dodao da prvi most koji je u planu da se gradi novi Savski most. Stari Savski most se ruši i seli na Palilulu, a Pančevački... Videćemo &quot;Umesto sadašnjeg mosta koji je imao samo dve trake dobićemo most koji će imati četiri trake saobraćajne, kolovozne, i dobićemo most koji će imati nezavisne dve trake za tramvaj i pešačku i biciklističku stazu. To je prvi most koji se gradi. Drugi most za koji smo završili kompletnu dokumentaciju jeste most na Adi Huji. To je most ispod Pančevačkog mosta, i on je na unutrašnjem magistralnom prstenu koji radimo, baš na unutrašnjoj obilaznici. To je most koji bi trebalo da potpuno rastereti Pančevački most. Treći most koji se gradi i koji se sada ve&#230; ugovora to je most kod Vinče. To je spoljna obilaznica oko Beograda. Mislim da će se narednih meseci već potpisati ugovor, to se radi sa Kinezima. Taj most je drumsko-železnički. Samim tim on će biti most koji će biti auto-put. Jer ćemo na taj način bukvalno povezati Pančevo sa auto-putem i Beograd će konačno dobiti pravu obilaznicu. Gradiće se jedan most za BG voz, a radiće se na Savi, a jedan će se raditi i gore na Savi za Obrenovac, pošto BG voz treba da ide za Obrenovac. Pored toga, mnogo nade ulažemo kada je saobraćaj u pitanju u dva tunela. Jedan tunel je kod Ekonomskog fakulteta, to je najvažniji tunel i to se zove gradski tunel. Taj tunel koji će početi sa novog savskog mosta imaće tri trake i to pravo će ulaziti u taj tunel i taj tunel će izlaziti u Bulevaru despota Stefana skoro kod Pančevačkog mosta&quot;, objasnio je Vesić. On je dodao da bi gradski tunel treba da smanji saobraćaj za oko 12 posto u centru grada, a zagađenje za više od 10 posto. &quot;U svetu kada sa nekim saobraćajnim rešenjem dođete do jedan posto poboljšanja to se smatra bombastično. A ovo će bitno rasteretiti grad i ko ide dalje prema Pančevu više neće morati da ulazi u centar grada. Drugi tunel koji se planira koji sada rešavamo to je Topčiderski, kada uopšte nailazite na onu drugu stranu na Topčiderskom brdu će biti most i on je trebalo da izlazi nekada kod Partizanovog stadiona, ali neće izlaziti kod Partizanovog stadiona, da ne bi time zagušio dodatno Auto-komandu, nego &#230;e prolaziti ispod Auto-komande i izlazi&#230;e, praviće se petlja, bukvalno kod auto-puta. I moći ćete sa Savskog mosta ispod Topčidera da izađete pravo na auto-put i da idete pravo dole prema Smederevskoj Palanci&quot;, rekao je Vesić. On je naglasio da će realizacija ovih projekata biti do 2030. godine. &quot;Svi ti mostovi moraju biti završeni do tada. Onda 2030. godine imate BG voz, gradsku železnicu, dve linije metroa, imaćemo nove mostove, nove tunele i grad će biti potpuno drugačiji&quot;, istakao je. Govoreći i o tome šta može da bude neka nova tačka razvoja, on je dodao da su neke od novih leva obala Save, Makiško polje, kao i Ada Huja. &quot;Beograd na vodi je svakako najnapadaniji projekat koji je doneo veliku korist Beogradu, potpuno promenio izgled Beograda. Nas je Beograd na vodi vratio na investicionu destinaciju u svet&quot;, rekao je Vesić. On je istakao da stan na Beogradu na vodi kao investiciona nekretnina donosi dosta veći prinos nego da novac stoji u banci, nego da radi neki drugi posao koji zbog svetske krize nije siguran kako će se razvijati. &quot;Što se nas tiče, mi smo u Beogradu izašli na prosečnu platu od 700 evra. Ali to će rasti i mi očekujemo da će u doglednom periodu prosečna zarada u Beogradu biti na nivou od 900 evra&quot;, naveo je zamenik gradonačelnika. On je istakao da će se grad verovatno širiti u pravcu Sajma te da je vreme da se Sajam polako sklanja odatle, izuzev Hale 1 koja je pod zaštitom i koja mora da ostane tu. &quot;Sajmu jeste mesto na periferiji grada, jer kada je tu građen Sajam tu je bila periferija grada. Već svaki sajam sada pravi veliku gužvu. Drugo, to je Blok 18, to je prekoputa Beograda na vodi. Treći, to je onaj treći deo sa leve obale Dunava, od Pupinovog mosta pa do Pančevačkog mosta. Zatim imate Makiško polje koje će s obzirom na metro stanicu postati zanimljivo za investiranje i to su pravci u kojima će se grad razvijati. Ako za dve godine dođemo u Beogradu na 900 evra, šta se tu menja u smislu migracije stanovništva ka Beogradu&quot;, kazao je Vesić. Vesić je istakao da predsednik Vučić veoma pametno sprovodi politiku regionalnog razvoja gradeći puteve, te da se s obzirom na to može očekivati da zadržimo ljude u mestima u kojima žive. &quot;Izgradnjom infrastrukture, puteva, železnice, vi omogu&#230;avate da do&#240;u investicije u ta mesta i da mogu lako i brzo da dođu do Beograda. Posle izgradnje auto-puta Miloš Veliki vi možete da živite u LJigu, a da radite u Beogradu. Tako da ja očekujem da će se u Beogradu dešavati da će se centar grada polako prazniti i da polako sa završetkom ovih obilaznica ljudi odlaze ka periferiji. Centar da bude više za poslovanje, za izdavanje, za turizam. A da imamo više ljudi koji će živeti na periferiji grada. Sa ovim što radi Vučić, taj trend se već vidi, zaustavimo trend stalnog rasta Beograda. Uvek ćemo privlačiti ljude, ali neće svi odlaziti u Beograd i neće imati potrebu za time. A to je nešto što se već vidi i to je važno&quot;, rekao je Vesić. On je naglasio da Beograd postaje &quot;siti brejk&quot; turistička destinacija. &quot;Mi smo za vreme korone uspeli da održimo jedan dobar deo turista zbog toga što mi nismo ni Pariz, ni Barselona, ni Beč sa tako mnogo miliona turista. I kada prođe korona, ljudi će se još neko vreme plašiti dalekih putovanja. Gledaće da putuju tu negde po Evropi da mogu brzo da se vrate. Mi ćemo biti dobra siti destinacija, naravno trudićemo se da produžimo boravak gostima i to će nam omogućiti da još više živimo od turizma&quot;, objasnio je Vesić. On je naglasio da se za dve godine očekuje da će prosečna plata u Beogradu biti veća od 900 evra te će to otvoriti novi razvojni i investicioni bum. Podsetio je da će do kraja godine Beograd izaći sa programom &quot;Beograd 2030&quot;. &quot;To je program koji smo radili sa mnogim nevladinim organizacijama, stručnjacima iz zemlje i inostranstva i fakultetima Beogradskog univerziteta. Program treba da pokaže u kom pravcu će se razvijati naš grad u 2030. godini. Kako će se razvijati, kako će urbanistički izgledati, kako će privreda da izgleda i slično. Suštinski Beograd dobija prvi put takav program. Mi pokazujemo u kakvom pravcu vidimo Beograd. Iz tog programa to proizilazi, ali ja vidim četiri stuba razvoja Beograda. Beograd će se u narednim godinama, deceniji, razvijati u uslugama, najvažnijim uslugama, a to je turizam. Druga stvar je kreativna industrija i IT sektor. Mi ćemo sada dobiti u Borči industrijski, odnosno kreativni park, gde će biti zaposleno oko 10.000 ljudi. Planiramo, sada to prvi put kažem, napravićemo jednu platformu od našeg gradskog muzeja gde ćemo svim umetnicima ponuditi da svoja umetnička dela gde mogu da ponude preko te platforme, a tu platformu &#230;emo vezati za vodeće svetske platforme&quot;, objasnio je Vesić. On je naglasio da će se četiri stare toplane koje su nekada služile kao beogradske toplane, a koje su prazne, preurediti u umetničke kreativne centre. &quot;To znači da ćemo jednu toplanu nameniti muzičarima, napravićemo salu, pa ćemo napraviti nekoliko malih soba za probu i to će biti kao što je nekada bio SKC i dati šansu mladima da se pokažu. Jedna će biti namenjena slikarima, vajarima, i da na taj način te mlade ljude koji se bave umetnošću podržimo i da im pomognemo da se probiju u svet i da postanu poznati. Treći stub razvoja koji ja vidim je poljoprivreda Beograda. Time se nismo mnogo bavili u Beogradu, tek smo počeli poslednjih godina. Mi u Beogradu imamo 250 hiljada hektara poljoprivredne površine i mi smo najveći poljoprivredni region posle Vojvodine, a ponašamo se kao da nemamo poljoprivredu. To znači da ćemo mi već sledeće godine izdvojiti naše subvencije za poljoprivredu 300 miliona dinara, 2012. godine bilo je izdvojeno 12 miliona dinara, odnosno 2,5 miliona evra. Beogradski poljoprivrednici mogu da dobiju subvencije nezavisno od države. Mi dajemo bespovratno za plastenike, za kupovinu mehanizacije, za pčelare. Dajemo besplatno tu vrstu subvencije i to je za nas veoma važno. Pravimo sa Evropskom unijom jednu kancelariju koja će zaposliti mlade ljude koji će besplatno pisati projekte za beogradske poljoprivrednike da bi oni mogli da konkurišu za sredstva kod Evropske unije, pošto oni sami ne znaju kako da napišu projekat&quot;, zaključio je Vesić.