Nebojša Ilić: Nove mere u teatru nisu prvi izazov za glumce u Srbiji u proteklih nekoliko decenija

Ilić kaže da "nova realnost" koja podrazumeva zbir restrikcija i ograničenja u teatru nije prvi izazov te vrste za glumce u Srbiji u proteklih nekoliko decenija.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos/photochecker
Foto: Depositphotos/photochecker

Premijera drame "Ruska smrt" u režiji Andree Lazić biće održana u subotu 26. septembra, na sceni "Mira Trailović" teatra Atelje 212, a jedan od protagonista predstave Nebojša - Cile Ilić kaže za Tanjug da je pozorište organska potreba čoveka.

"Ruska smrt", čija je praizvedba bila u Koljada teatru u Jekaterinburgu 2014. godine, zapravo je komad savremene ruske dramske spisateljice Irine Vaskovske.

U staroj propaloj vikendici na periferiji grada dve sestre Valja i Nađa žive svoju "rusku smrt" zarobljene između prošlosti satkane od razočaranja i maglovite budućnosti kojoj jedva da se nadaju.

Sa obe strane razrušenih vrata njihove kuće vreba zastrašujuća svakodnevica.

U njihovoj kući se, spletom okolnosti, budi Aleksej i pojavljuje se plamičak nade da će zaustavljeni životi krenuti napred.

Pored Ilića, na sceni Ateljea 212 naći će se Milica Mihajlović i Isidora Minić.

Za Ilića je srećna okolnost što će pred publiku izaći sa, kako kaže, izvanrednim prijateljicama.

"Igrali smo zajedno u pozorištu mnogo puta. Ima tu mnogo međusobnog poverenja i osećaja da smo kod kuće kada smo zajedno na sceni. Komad je zahtevan i veoma inspirativan. Tekst nije bio lak za pretvaranje, za savladavanje, ali u dva navrata smo pripremali predstavu. Želeli smo da pokažemo da li je čovek zapravo mrtav kada se zaglavi u životnim okolnostima koje mu ne odgovaraju", kaže Ilić i dodaje da se radovao susretima u kojma je zajedno sa rediteljkom i koleginicama osvajao igru i pretvarao taj zahtevni tekst u pozorište.

Pozorište u Srbiji odnedavno funkcioniše po uspostavljenim merama u doba suzbijanja pandemije virusa kovid 19.

"Sećam se predstava koje smo igrali u podrumu za vreme bombardovanja 1999. godine. 'Sveti Georgije ubiva aždahu' Duška Kovačevića je bila neko mentalno olakšanje i za nas na sceni i za publiku. Ima mnogo glumaca u toj predstavi pa smo zajedno sa publikom jedva stali u taj manji prostor u podrumu Ateljea 212. Bile su to vanredne okolnosti u kojima je pozorište vitalno i opravdava svoju svrhu, jer su ljudi želeli da učestvuju u stvaranju umetničkog čina kakav je pozorišna predstava", kazao je Ilić

Današnje "nove okolnosti" su, prema Ilićevim rečima, unikatni izazov za pozorište, jer je propisano izbegavanje socijalnog kontakta.

"Našli smo se u situaciji koja je jako čudna. Pozorište je za mene isključivo socijalni kontakt, a propisano je da se od toga štitimo. Sve je sada drugačije i biće zanimljivo da vidimo kako publika pod maskama reaguje na našu igru. Dobro je da postoji potreba ljudi da gledaju predstave u pozorištu, koje milenijumima opravdava svoje postojanje. Ispostavlja se da je pozorište organska potreba čoveka. Preguraćemo zajedno sa publikom i ove nove okolnosti", kazao je Ilić.

U doba nastajanja sve većeg broja televizijskih serija čini se da su glumci zaposleniji nego ikada.

Ilić smatra da je angažman u televizijskim formatima poželjan za svakog glumca i da mu rad ispred kamere ne oduzima energiju u stavaralački kapacitet za pozorište.

"Igra pred kamerom zapravo čuva glumca. U serijima glumac štiti i poboljšava svoje glumačke alate, jer je to jako dobar trening u našem poslu. Kamera slika sve laži kojima glumac može da pribegne kada je na sceni i tom smislu je mnogo istinitija od publike u pozorištu. Za svakog glumca je lekovito da snima televizijske serije i da igra u pozorištu", rekao je Ilić.

strana 1 od 46 idi na stranu