SANU: Psihološkinja, vojnikinja, sekretarka - gramatički nepravilno!

Povodom još jednom aktuelne teme o rodno senzitivnom jeziku, promenama u srpskom, kao i u najavljenoj novoj regulativi i pravilima, na društevnim mrežama se pojavio ranije usvojen zvaničan stav Instituta za srpski jezik SANU o ovoj temi. Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta je pre nekoliko godina doneo Odluku kojom se, kako SANU tvrdi, sa aspekta najvišeg lingvističkog autoriteta za srpski jezik, "stavlja tačka na sve dalje tvrdnje o ispravnosti rodno diferenciranog jezika".

Izvor: SANU
Podeli
foto: youtube/screenshot
foto: youtube/screenshot

Dokument je objavljen na zvaničnom sajtu Instituta, datiran je na 2015. godinu, a kako nam je rečeno, to je i dalje važeći stav Instituta.

izvor: Institut za srpski jezik

Uvodne napomene

Odbor za standardizaciju srpskog jezika je do sada raspravljao i zvanično reagovao na pitanja koja su se odnosila na nazive zanimanja ženskih osoba – odluka br. 57: Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba (Spisi Odbora za standardizaciju, X, 2008, s. 98–104). O tome postoje pojedinačni prilozi srpskih lingvista (Kovačević, Klajn, Bugarski, S. Savić i dr.). Ovom prilikom ističe se potreba za preciznijom preporukom i stavovima kako bi se izbegla banalizacija jezičke teorije – da se zbog prisustva ili odsustva neke gramatičke kategorije može zaključiti o prisustvu ili odsustvu neke ravnopravnosti ili diskriminacije u jeziku.

Obrazloženje

1. Pogled na svet, sistem kulture ili društveni sistem nisu uslovljeni pukim postojanjem ili nepostojanjem određenih gramatičkih kategorija, te se oni stoga ne mogu ni menjati njihovim uvođenjem ili insistiranjem na doslednosti njihove upotrebe. Stav da je samo rodno diferenciran jezik – jezik rodne ravnopravnosti, te da generička upotreba muškog gramatičkog roda, ili pretpostavka da je takva upotreba automatski „rodno neutralna“, narušava tu ravnopravnost, predstavlja upravo banalizaciju lingvističke teorije zato što savremena lingvistika smatra da se na osnovu prisustva ili odsustva neke gramatičke kategorije ne može zaključivati o prisustvu ili odsustvu pretpostavljene odgovarajuće logičke kategorije, niti pak o vanjezičkoj stvarnosti.

2. Takođe, stav da je samo rodno diferenciran jezik – jezik rodne ravnopravnosti podrazumeva da jezici koji ne poznaju gramatičku kategoriju roda nisu ili ne mogu biti jezici rodne ravnopravnosti. Time se, implicitno, diskriminišu govornici onih jezika koji ne poseduju odgovarajuće gramatičke kategorije, poput engleskog jezika. A upravo je na anglosaksonskom govornom području pitanje rodne ravnopravnosti u jeziku rešeno na sasvim drugačiji način – potpunom neutralizacijom obeležja roda u retkim slučajevima gde se ono javlja: na primer, umesto chairman preporučuje se korišćenje chairperson, a umesto policeman – police officer. Ovo implicira postojanje drukčijeg stava u okviru teorije rodne ravnopravnosti, potpuno suprotnog onom koji se širi u našoj javnosti, a to je stav da se rodna ravnopravnost zapravo obezbeđuje upotrebom rodno neutralnih oblika, dok insistiranje na obeležavanju pola u kontekstu u kome je taj podatak irelevantan može ukazivati na diskriminaciju.

3. Rodna neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jeziku nije pretpostavka, već lingvistička činjenica: gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični. Gramatike srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi kažu da imenice koje znače vrstu, zvanje ili zanimanje označavaju bića oba pola (čovek/ljudi, pas, golub, pisac, sudija…). Stoga tvrdnja da upotreba generičkog muškog roda ugrožava prava žena biva u neskladu sa važećim stavom lingvističke nauke. I ne samo to ― ovakva bi tvrdnja podrazumevala da su gotovo svi zakonodavni akti Republike Srbije, počev od Ustava, – rodno diskriminatorski, jer se u njima ne koriste dosledno oblici ženskog roda. I u samom Zakonu o ravnopravnosti polova koristi se generički muški rod (svedok, poslodavac…). Pri tom, Zakon o ravnopravnosti polova, sasvim u skladu sa važećom gramatikom srpskog jezika, izričito kaže: Termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

4. Gramatička kategorija ženskog roda nije jedino sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku, niti pak može uticati na diskriminaciju ili ravnopravnost žena. Ravnopravnost ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kategorija, već od konteksta u kome su one upotrebljene, odnosno – od značenja celine teksta. Čak i uz doslednu upotrebu gramatičke kategorije ženskog roda mogu se izražavati diskriminatorski stavovi o ženama (npr. Žene političari (političarke) nesposobne su za obavljanje odgovornih poslova). Takođe, tekstovi u kojima se ne koristi gramatička kategorija ženskog roda mogu sadržati stavove koji afirmišu rodnu ravnopravnost. Pozitivan primer predstavlja prevod Povelje Ujedinjenih nacija na srpski jezik. Povelja se zalaže za svaki vid ravnopravnosti, pa i za ravnopravnost polova, ali se u samom tekstu koristi sintagma prava čoveka, a ne tzv. rodno osetljiva sintagma prava muškaraca i žena (up. „unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik i veru“).

5. Standardizacija govora u zvaničnoj i javnoj upotrebi može u određenoj meri podrazumevati intervenciju u pravcu slanja poželjne političke poruke. Međutim, normiranje jezika se ne sme rukovoditi isključivo principom slanja poželjne političke poruke, posebno kada se to kosi sa uvidima do kojih je došla zvanična nauka o jeziku, ili kada bi to značilo narušavanje strukture datog jezika, odnosno – bilo u neskladu sa važećim gramatičkim i pravopisnim normama i dobrom jezičkom praksom. Stoga svaka standardizacija govora u zvaničnoj i javnoj upotrebi u Republici Srbiji mora najpre biti usklađena sa postojećom normom srpskoga jezika.

Preporuke i stavovi odbora za standardizaciju srpskog jezika

Oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom. Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija koji nisu normirani ili uobičajeni u jezičkoj praksi, ispravno je koristiti generički muški rod (npr. borac, pilot, akademik), jer njegova upotreba nikako ne implicira diskriminaciju žena, već podrazumeva svest o jednakoj društvenoj (/ljudskoj) vrednosti muškarca i žene.

Ukoliko je u datom kontekstu neophodno naglasiti da je nosilac funkcije ženskog roda, to se može obezbediti i drugim jezičkim sredstvima ili navođenjem ličnog imena. Primer 1: Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova letela je u kosmos. Primer 2: Generalni konzul Aleksandra Đorđević zadužena je za konzularno područje GK Frankfurt. U prvom primeru važno je u datom kontekstu naglasiti pol, dok je u drugom primeru, upravo zbog principa rodne ravnopravnosti, potpuno irelevantno da li je generalni konzul muškog ili ženskog pola, a pri tom je vidljivost žena već obezbeđena navođenjem ličnog imena konzula.

Korišćenje paralelnih formi ili navođenje forme u muškom rodu sa oznakom za nastavak u ženskom rodu nepotrebno opterećuje rečenicu, uz sasvim izglednu mogućnost njenog dovođenja do apsurda (Svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su nedvosmisleno razočarani/razočarane itd.), te ih zbog toga ne treba koristiti.

Nacrt teksta odluke sačinila je Sofija Miloradović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Nacrt je razmatran na sednici od 24. februara 2011. godine i usvojen kao odluka br.60.

Prethodno je ovaj tekst razmatralo i usvojilo Naučno veće Instituta za srpski jezik SANU.

Prati B92 na Viberu

Aktuelno

strana 1 od 67 idi na stranu