"Nemezis": Priča o usponu kralja zločina u Riju i životu u faveli

Nemezis je superiorna boginja koja nagrađuje i kažnjava – po zasluzi. Bežeći od Zevsa koji se u nju zaljubio, pretvorila se u gusku, na šta je on, nastavljajući da se igra, uzeo obličje labuda. Nakon božanskog igrokaza, Nemezis je snela čudesno jaje, iz koga se ispilela Jelena Trojanska.

Podeli

Po nekim mitovima, Nemezis je od Zevsa bežala zato što joj je bio otac, a ona je to znala, da bi sprečila incest, po drugima je samo bežala od ljubavi, budući nesposobna da voli. Junak u ovoj knjizi je Nem, kralj najveće favele u Riju, njen narko-bos, čiji nadimak gradi složenicu imena prelepe boginje.

Znala sam šta su favele. Bila sam u Brazilu. I u Riju. Ali moje znanje je bilo uzgredno. Dopunjeno slikama koje sam videla iz autobusa, na putu do zacrtanih destinacija. Nisam ušla ni u jednu od njih. Posmatrala sam neuslovne nastambe izdaleka. Znala sam da su favele divlja naselja, bez odgovarajuće infrastrukture, ali„Nemezis“ me je uveo u stanove od desetak kvadrata, bez kupatila, sobe bez prozora, naučio me da dnevna soba u faveli ima cirka 5 m2, da izgleda kao kuća za lutke, da u spavaćoj sobi od nekoliko kvadrata, na patosu spava desetak osoba.

Nisam znala da su favele na Brdu, i da njihovi žitelji imaju najlepši pogled možda i na celoj kugli zemaljskoj, iako žive u bedi, a da su bogati na Asfaltu, da je četvrtina stanovnika Rija u favelama, da one nisu samo spavaonice, da u njima vrvi od aktivnosti, društvenog života, preduzetništva. Da u Riju ima približno oko 900 favela. Da je najveća od njih Rosinja, čiji je Nem bio neprikosnoveni kralj. Da Rosinja ima 300.000 stanovnika.

Miša Gleni je novinar-istraživač, analitičar, koji se bavi vrućim temama. Nekadašnji ratni dopisnik BBC-ja i Gardijana, autor je više zapaženih knjiga o Balkanu i Istočnoj Evropi. Posle uspeha knjiga „Pad Jugoslavije“ i „Balkan između 1804. i 1999.“, Gleni se kao novinar istraživač posvetio temi međunarodnog kriminala i objavio publikacije „Mekmafija“ i „Dark market“.

"Nemezis" čiji je podnaslov "Jedan čovek i bitka za Rio" prati životni put Antonia Fransiska Bomfim Lopesa, od očajnog žutokljunog oca, koji je od lokalnog narkobosa kao dvadesetčetvorogodišnjak pozajmio novac za lečenje svoje teško obolele ćerke, do onog koji drugima daje slične pozajmice i pruža im svoju pomoć i zaštitu. Nem se rodio u najvećoj faveli u Riju, u Rosinji.

Pozajmljeni novac mogao je da vrati samo svojim radom u kartelu. Krenuo je od najniže stepenice i za dvanaestak godina se popeo do vrha. Tamo je opstao pet godina, do svog hapšenja. Završio je u zatvoru a ne na groblju, kao njegovi prethodnici, zahvaljujući svojoj pronicljivosti i oprezu.

Pored Rosinje, Gleni pominje i favele Šakara do Seu, Vidgal, Komplekso da Mare, Komplekso da Alemao, Adeus, Parke da Sidade...

Knjigu možete nabaviti ovde.

Nemova priča je filmska, romaneksna, uzbudljivija od fikcije. Njegova kći, zbog koje je ušao u magloviti polusvet, će se izlečiti, ali brak neće opstati, pojavljivaće se fatalne zavodnice, sirene iz favela, mlađe i lepše, kao priviđenja, koje će mu rađati decu, a on će o svakom detetu, brinuti posvećeno kao o prvom. Njegova deca su predstavljala veliki motiv da preživi sopstveni pad. Motor koji ga je ostavio u životu.

Gleni kaže da je Nem živeo pod drugačijim okolnostima, da mu je pruženo valjano školovanje, svakako bi daleko dogurao. Njegova startna pozicija je Rosinja, favela u kojoj žive najsiromašniji, pretežno crnci i melezi, bez gradske vode, sa svakodnevnim restrikcijama struje, bez kanalizacije, škola, obdaništa, ulaganja države. Laže, ravni krovovi, na kojima se skuplja kišnica, predmet su prodaje, jer favela nema više gde da se širi, osim u visinu.

Mada se teritorije favela i bogatih četvrti graniče, ponekad se ne dotaknu, kao da ih razdvajaju kontinenti a ne jedna do dve ulice ili kvarta, bilo zato što ima stanovnika favela koji ih nikad ne napuštaju, ili što je bogatima sa Asfalta (iz Ipaneme, Gevee, Kopakabane, Leblona, Sao Konrada, Lagoa, Laranžejrasa, Žardim Botanike), ispod časti da se mešaju sa siromašnima. Ipak, favele su doprinele raznovrsnosti kulture u Brazilu. U Riju, najpoznatije škole sambe potiču iz favela, a neki legendarni fudbaleri potekli su odande.

U odsustvu društvene brige o favelama, lokalna udruženja staraju se o njihovim stanovnicima. Tako je barem bilo dok brazilska vlada početkom XXI veka nije započela proces pacifikacije favela, elektrifikaciju, jačanje infrastrukture, demilitarizaciju područja, evakuaciju policijskih snaga, ogrezlih u korupciji, razoružanje, uvođenje socijalnih instituta, mreže obrazovnih institucija i ustanova društvene brige.

Deca mlađa od 16 godina ne diluju više drogu, iskorenjuju se nasumična ubistva i metode eliminacije poznate kao „mikrotalasna pećnica“ ili „podmornica“. Ipak, proces pacifikacije favela, sproveden je samo u trideset i sedam od oko devet stotina njih, koliko ih ima u Riju. Tek je započeo. Otud još ne razaznajemo da li je delotvoran ili nije.

Piše: Silvana Hadži-Đokić Izvor: Ekspres

strana 1 od 8 idi na stranu