„Homo-Ilijadi“ poslednji Orindž

Nagrada je namenjena najboljem i najoriginalnijem romanu na engleskom jeziku napisanom ženskom rukom bilo gde na svetu tokom godine za koju se dodeljuje. Osnovana je kao odgovor na listu za Bukerovu nagradu iz 1991. godine na kojoj su bili samo muškarci. Ovogodišnja „Orange“ nagrada je ujedno i poslednja jer su sponzori, operateri mobilne telefonije, najavili prekid 17-godišnje podrške. Međutim, postoje tri nova, potencijalna sponzora za koje se očekuje da ne menjaju uslove nagrade koji se odnose na to da samo žene mogu da konkurišu za nju.

Za nagradu od 30.000 funti, Milerova je nadmašila ostalih pet književnica koje su bile u užem izboru, a ujedno je i četvrta Amerikanka zaredom kojoj je dodeljena nagrada. Milerova je magistar klasičnih jezika i dodatno se specijalizovala za dramsko adaptiranje antičkih priča za modernu publiku. Uz pisanje, ona i predaje latinski jezik u školi. Na rukopisu "Ahilova pesma" (The Song of Achilles) radila je deset godina i knjiga je objavljena septembra 2011. godine. Govoreći o motivaciji za roman, Milerova navodi da je „uvek volela klasiku, čak i kad je bila devojčica. Ahil me je očarao. Nalazim da su njegove priče izuzetno tragične i humane“ („Achilles gripped me. I found his stories so tragic and human“).

Priča prati Patrokla, izgnanog princa, koji je očaran herojstvom i snagom lepog Ahila. Njihov odnos postaje sve više erotski, potom izbija Trojanski rat zbog otmice Helene, a zbog toga su njih dvojica mobilisani. Kritičari primećuju da je u romanu mnogo seksualne tenzije i direktnih prikaza seksa, većinom homo-erotskih, ali ocenjuju roman kao uspešno delo žanrovski "na granici lepe književnosti i komercijale".

Predsednica žirija, Džoana Trolop, opisala je nagrađeni roman kao „ubedljivog pobednika jer je u pitanju originalno, strastveno, inventivno i inspirativno delo autorke na koju bi Homer bio ponosan“. Autorka, koja predaje o Šekspiru i antici svojim đacima, nada se da bi njena verzija Ilijade mogla da pomogne prevazilaženju homofobije na koju toliko često nailazi.

Prema Džonatanu Rupinu, web uredniku lanca knjižara "Fojls", delo Milerove je „stilizovana i fascinantno detaljna priča o antičkoj homoseksualnoj romansi koja uključuje najpoznatijeg ranjivog heroja književnosti“.

Ostali članovi žirija smatraju da je legendarna ljubavna priča napisana sa izrazitom tačnošću i intenzivnošću koju ovaj svet nasilja, sujeverja i romanse zaslužuje.

Međutim, kritičar „Njujork Tajmsa“, Danijel Mendelson, navodi da je istinska „Ahilova peta“ ovog romana njegov ton, „katastrofalno pogoršan odlukom književnice da antičku priču o herojima pretvori u savremenu bajku o hormonima“.

Osim Milerove, u izboru za nagradu su bile En Pačet za knjigu "State of Wonder", Kanađanka Esi Edugijan za "Half Blood Blues", Irkinja En Enrajt za "The Forgotten Waltz", britanska književnica Džordžina Harding za "Painter of Silence" i Sintija Ozik za roman "Foreign Bodies". Medlin Miler je izjavila da je „uzletela od uzbuđenja“ kad je čula da je proglašena za pobednicu, s obzirom na to da je smatrala izuzetnom čašću da bude i u prvih šest.

Prethodne dobitnice nagrade su Tea Obreht, autorka poreklom iz Beograda, sa svojim prvim romanom "Tigrova žena" (2011) koji je u Srbiji objavila „Laguna“, zatim Barbara Kingsolver sa "The Lacuna" (2010) i Lajonel Šriver sa romanom "Moramo da razgovaramo o Kevinu" (2005, takođe izdanje Lagune).