Obucite kaput od uspomena izbeglih

U galeriji Beo_Project u petak 22. marta u 19h biće otvorena izložba “The Amazing Technicolor Dreamcoat” Dušice Dražić i Kenijke Deke Abšir. Rad mladih umetnica posvećen je somalskim izbeglicama u Keniji, ali i svim ostalim koji su prinudno morali da napuste svoj dom. Dušica Dražić, rođena 1979. u Beogradu, trenutno živi i radi između Beograda i Antverpena. Diplomirala je 2004. na FPU, nastavila profesionalno usavršavanje na Bauhaus Univerzitetu. Polje interesa ove mlade umetnice su instalacije, performansi i fotografija.

Kakvo je bilo Dušicino iskustvo u samoj pripremi rada, kao i kakvu je reakciju on izazvao pročitajte u intervjuu s ovom mladom umetnicom.

B92: Zajedno si sa Dekom Abšir radila na projektu “The Amazing Technicolor Dreamcoat”. Kako je došlo do ove saradnje?

Dušica Dražić: Deka Abšir i ja smo se upoznale prvi put u Keniji, kao učesnice projekta "Razgovori u tišini" koji je pokrenuo Gete institut u Najrobiju. Teško mi je da definišem trenutak kada smo Deka i ja započele saradnju na ovom projektu. Potreba da zajedno realizujemo rad je proizašla iz naših razgovora i kroz upoznavanje. Shvatile smo da delimo slična iskustva.

Tvoji dosadašnji radovi su neka vrsta akcije i reakcije na zatečeno stanje, da li je to bio slučaj i sa ovim projektom?

Ma koliko čitala i pripremala se za boravak u nekom novom gradu, impulsi i informacije koje dobijem u toku samog boravka, kao i kontakt sa stanovnicima ipak jesu najdragoceniji materijal iz koga proističe novi rad. U Keniji gde je ovaj rad i nastao, živi veliki broj izbeglica iz različitih zemalja (Somalija, Ruanda, Kongo...) čiji status još uvek nije rešen. Upravo taj nedovršen proces jeste ilustrovan u simboličkom prošivanju i uvezivanju tradicionalnog afričkog kanga platna sa materijalima koje smo dekorisale objektima koje su izbeglice iz Somalije donele sa sobom u Keniju.

Ime rada je preuzeto iz mjuzikla "Joseph and the Amazing Technicolor Dreamcoat" koji je i danas popularan u Keniji. Mjuzikl ilustruje transreligijsku priču koja se pojavljuje u Bibliji, Kuranu i Tori u kojoj otac poklanja kaput svom sinu koji će ga štititi tokom putovanja. Kroj kaputa sa izložbe je isti kao model kaputa iz filma.

Kakav je utisak rad ostavio na somalske izbeglice koje su takođe učestvovale u izradi?

Somalska zajednica u Najrobiju je velika i međusobno dobro povezana. Deka Abšir je i sama poreklom iz Somalije, roditelji su joj politički azilanti koji su prebegli u Keniju. Na samom početku smo prvo pričale sa Dekinim rođacima i prijateljima, a zatim se krug ljudi ubrzano proširio. U razgovoru sa ljudima koji su se zbog sličnih sudbina našli na istom mestu isplivava čežnja za ličnom slobodom i funkcionalnom zajednicom. "The Amazing Technicolor Dreamcoat" istovremeno predstavlja lične sudbine i kolektivno sećanje.

Na otvaranju izložbe su došli svi sagovornici sa svojim prijateljima i porodicom. I svi su probali kaput i fotografisali se u njemu.

Rad “The Amazing Technicolor Dreamcoat” je bio izložen u Najrobiju, a zatim u Njujorku, Beču i Regensburgu 2011. godine, a potom u Zagrebu 2012. i nedavno u Bolonji 2013. godine. U petak 22. marta rad će biti prvi put izložen i u Beogradu u Beo_Project galeriji koju vodi Zara Audielo.

Ovim projektom pokrenuto je mnogo univerzalnih problema kao što su pitanja vezana za migraciju i kolonijalizam, kakva je reakcija publike?

Na izložbi, pored kaputa predstavljeni su foto i video dokumenti procesa upoznavanja i prikupljanja objekata somalskih izbeglica, štampa na platnu, šivenje kaputa, fotografisanje u improvizovanom foto-studiju, postavka rada na prvoj izložbi u Najrobiju, a završava se izloženim kaputom koji može da se obuče i nosi tokom izložbe. Sam kaput postaje dokument u kome su upisane sve priče njegovog postojanja.

Upravo zbog svoje univerzalnosti identifikacija sa radom je laka. Većina nas je prošla kroz slično isklustvo ili kroz tuđu priču razumemo šta znači napustiti dom, pritom ne mislim isključivo na prinudno napuštanje doma. Samo to iskustvo jeste jedna od ključnih životnih prekretnica.

Dušica Dražiæ

U toku trajanja izložbe posetioci mogu da obuku kaput i da se fotografišu u njemu, tako da prestaje da bude samo izloženi artefakt, već postaje performativni stimulans. Zanimljivo je da ko god je obukao i nosio kaput opisao je osećaj kao poseban, čak svečan, kao da oblačite različite istorije.

Rad je dobio pojačano značenje u Najrobiju pre svega zato što je proistekao iz tog mesta, ali i u Bolonji jer je Somalija bila italijanska kolonija.

U svojim radovima istražuješ odnos između grada i njihovih stanovnika, prostore bez reda, odnosno tragaš za prostornim nepravilnostima, odakle potiče ta fascinacija?

Urbani prostori me privlače zbog svoje nestabilnosti, kao prostori stalnih pregovora koji se dešavaju na socijalnom, političkom i ekonomskom nivou. Takođe me zanimaju napušteni i zaboravljeni prostori ili prostori koji su neočekivani ili neregularni. Posmatranjem njihove transformacije se dobija (ne uvek precizan ili jasan) uvid u trenutno kretanje samog društva. U skladu sa tim, direktan rad sa ljudima koji makar privremeno okupiraju takve prostore je dragocen i ključan segment rada.

Nedavno si izlagala u KC Tobačna 001 u Ljubljani gde si predstavila projekat pod nazivom “New City”, šta spremaš sledeće?

“New City” je velika maketa nepostojećeg grada (10x2m) koja se sastoji od objekata iz celog sveta koji su izgrađeni u XX veku, a zatim namerno srušeni u procesu urbanističkih transformacija. Sve zgrade su bile i dalje funkcionalne u trenutku rušenja. Inače me fascinira ta brza i neočekivana promena neposrednog okruženja, kada se prividno stabilne strukture urušavaju i ukazuju u suštini kao duboko nestabilne. “New City” upravo kritički preispituje motive rušenja koji mogu biti socijalni, politički tj. ideološki, legalni, estetski ili ekonomski.

Već godinu dana radim na pripremi i sakupljanju materijala za novi rad “Sedimentacije i tektonska kretanja” koji se bavi migracijama u Evropi, tačnije u Austriji, a koji ću realizovati u Beču tokom KulturKontakt rezidencije. U pitanju je maketa nepostojećeg pejzaža sačinjena od starih tepiha austrijskih stanovnika.