"Korumpiraj pa vladaj"

Stav da kultura predstavlja jednu zemlju spada u prošle ideologije, kaže glumica Vladica Milosavljević.

Izvor: Politika, Borka Trebješanin
Podeli

Ova sezona donela je glumici Vladici Milosavljević dve premijere. Pozorišne predstave „Igra u tami” Đorđa Milosavljevića, u režiji Juga Radivojevića, i filma „Flash back” Dušana Premovića, u režiji Aleksandra Jankovića, prikazanog na Festu. Sa Vladicom Milosavljević razgovarali smo o tome koliko je gluma klizav teren, ,kako gleda na kulturna previranja, kako se boriti...

– Ako ne računam školske filmove za FDU i TV filmove, eto filma na 35-ici posle 15 godina. Možda ga ne bude ni u narednih 15 godina, što je manja šteta nego za prethodnih petnaest. Festivalska publika na večernjoj projekciji u dvorani Kulturnog centra Beograda reagovala je na film izuzetno pozitivno.

Projekcija na platnu me je uverila da želim da radim baš takve filmove. Umetnost treba da provocira, raskrinkava i buni se – kaže Vladica Milosavljević i dodaje:

– Što se tiče „Igre u tami”, na Večernjoj sceni pozorišta „Boško Buha”, eto jedne predstave koja je uzbudljiva, sala je puna, ali nema nijedne pisane kritike i nije otišla na Sterijino pozorje. Sada se ispostavlja da je navodno neisplativa jer ima samo 120 mesta, što diktira naša scenografija koju smatram najkvalitetnijom podrškom ovoj predstavi.

Govoreći o aktuelnom stanju u srpskoj kulturi, Vladica Milosavljević kaže:

– To da kultura predstavlja jednu zemlju spada u prošle ideologije i vremenom zadovoljićemo formalnost postojanja kulture i trudićemo se da postanemo što komercijalniji. Pa nećemo valjda da pravimo predstave koje bi bile nekakav podsetnik u materijalnoj formi na duhovne vrednosti. Sada smo kao banana republika, nema ni teške ni lake industrije. Privreda ? Šta to beše? Od 2001. do sada ostalo je bez posla više od pola miliona ljudi. Možda je sramota da postoji ta takozvana nadgradnja. Neka je što više zameni televizija. Ni tu, doduše, više nema para za kulturni i obrazovni program ali ostaće najvažnije: informativni program, serije, prosvetljujući rijaliti i perfektan vozni park.

Umetnost, dodaje Vladica Milosavljević, neka ostane u tragovima, kroz reprize koje ionako ne moraju da se plate „glupim” autorima i izvođačima, a, ruku na srce, i cenzura lakše funkcioniše. Bolje proizvoditi filmske festivale nego filmove. Što bi podržali sopstvene potvrđene igračke trupe? Bolje dati pare za plesne festivale. A i ti muzeji? Prevaziđeno! Šta će nam? Moja deca odrastoše a ne videše dva najveća muzeja u glavnom gradu. I šta im fali? Čemu više davati novac za Bitef koji nam je širio vidike? Sada imamo vize i pohrlićemo u inostranstvo da vidimo nove tendencije. Bolje otvoriti festival u Smederevu i ujedno promovisati stranku, a i naši drugari da i tu malo rade a ne stalno na istim mestima.

– I ja sam se, eto, našla na novom mestu, u „Igri u tami”. U mračnoj predstavi koja se bavi ljudima za koje ne želimo da znamo da postoje. Ali, belo roblje je realnost. Kao i ostalo roblje! „Sve boje Benetona” prisutne su u raznim varijantama ucena i neuslova u kojima radimo i živimo.

„Flash back”, mali autorski film – takođe mračan. Ima li išta mračnije od priča u kojima stradaju naša deca? Ima. Stvarnost u kojoj se to događa.Uz spoznaju da je sve iluzija i da smo samo putnici prolaznici stvarnost je stvarna i stvarno je dugotrajno mračna, iznad svih očekivanja. Tačan je Kojin stih: „Ne mogu da poverujem čemu sada prisustvujem”. Ali, sve je legalno. I da je tranzicija ispala „pljačka nama materina” i da je došao kapitalizam, ali ne i demokratija (što je uostalom kontraindikovano), i odebljali đonovani obraščići na sve strane, plus hipokrizija u porastu. Posle tiranije jedne stranke, dođosmo do hipertiranije više superalavih parazitskih stranaka, njihovih simpatizera i ostalih utaljenih u lanac korupcije, takozvanih stručnjaka koji samim tim moraju biti na vodećim mestima, podvlači glumica i bez zazora nastavlja da komentariše aktuelnu stvarnost: „Ne mora samo – zavadi pa vladaj. Još bolje, korumpiraj pa vladaj. Pa neće valjda naš socijalni status imati veze sa našom kreativnošću ili stručnošću u bilo kojoj oblasti. Ne očekujemo valjda istinsko funkcionisanje esnafskih sindikata i podršku i olakšice studentima. Bolje pustiti zelenaške banke da preplave gradove i pomognu osiromašenom narodu. „Uđeš-izađeš, gotovo”. Kladionice i igraonice u kojima nezaposleni i omladina mogu zaboraviti svoj jad a i doneti profit. Neće valjda da se odmaraju i igraju u parkovima i po zelenim površinama kad i njih možemo pretvoriti u nešto profitabilno. Profit-Trend, svetsko a naše. Kao da smo u nekoj oboleloj priči i čekamo da prođe. Narod drži vodu dok majstori odu.

-----------------------------------------------

Mozak repuje pod prisilom

Vladicu Milosavljević pitali smo kako se bori i opstaje u ovim mutnim vremenima?

– Kako se boriti je odlično pitanje. Kad porastemo i mi ćemo biti Grci. Svojim dečacima sam pričala da je najveći ratnik onaj ko se bori sa samim sobom, kao Supermen 2, a njihove tuče kanalisala sam u javne borbe i turnire na našem bračnom krevetu, sve sa megafonom od isečene plastične flaše za sudiju. Zbilja, sve je više pozorište od pozorišta. Ako nemamo svoju unutarnju ilegalu kao ciljanu distancu i utočište od svega oko nas pa i nas samih… Potrese me nepravda. Ajde, isplačem se, ali nije kraj, mozak sam prisilno kreće da repuje. Razni „hitovi” su se izređali: „Apoteke Josif Pančić”, „Hangar Ušće”, „Preći most”, „Otpuštanje Magija iz Buhe”, „Osmeh svih političara sveta”, „Zrenjaninske fabrike”, „Platani”… Sa „Pplatana” me je skinuo Basara svojom kolumnom „O platanima i planktonima”. Uvek se možemo bar braniti knjigama. Nema časnijeg bežanja ni sigurnijeg ljubavnika i učitelja. Okrepljuje dušu i širi svest.Uživam u radiju. „Dizanje” na B92 pružalo vam je osećaj jutarnje kafe uz ćaskanje sa finim svetom. Treći program Radio Beograda smatram svojom večernjom školom, a „Atlantis” nedeljom na Drugom programu čekam sa najvećim uzbuđenjem. Razotkrivanje mehanizama manipulacije i propagande, revizija istorije, ekološka svest i slične urgentne teme. Znanje je sloboda, a ove civilizacije i nema bez eksploatacije. Planeta Zemlja i njeni stanovnici zaslužuju bolje, iako je zli šerif odavno pobedio Robina Huda.

Film /TV

"Najteže je da ti ljudi povjeruju"

"Film kao jedna od umjetnosti ima dva zadatka: da otvara probleme i popravlja ljude. Kada jedan od ta dva zadatka ispuni već je svoju misiju izvršio, a još ako ovaj drugi napravi pa popravi ljude onda je, što bi rekli Njemci, 'hundert procent' obavio svoju zadaću."

Film /TV nedelja 2.03. 18:02 Komentara: 5

Borat i Bridžit Džons dobili sina

Bar tako piše „Holivud reporter“ o filmu „Gangster te voli“ hrvatskog reditelja Nebojše Slijepčevića, koji je beogradsku premijeru imao 11. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda, na festivalu „Slobodna zona“.

Film /TV sreda 13.11. 12:49 Komentara: 5
strana 1 od 6 idi na stranu