Mirođija kao sedativ

Poznata začinska biljka mirođija (Anethum graveolens), kod nas odavno odomaćena, potiče iz centralne Azije. U narodu je poznata i kao anita, dil, kopar, slatki janež...

Sadi se u nekoliko navrata tokom godine, mada može i sama da se razmnožava. Najbolje uspeva na sunčanim mestima, a najjaču aromu ima pre nego što procveta.

Cela biljka i plod imaju karakterističan prijatan začinski i aromatičan miris i ukus, ali je lek, zapravo, zreo plod, a ne lišće iako se koristi u obilatim količinama.

U zrelim plodovima nalazi se najveća koncentracija lekovitih i aromatičnih materija, ali su ovi sastojci u zavidnim količinama raspoređeni i u listovima i žutim cvetovima.

Sve delotvorne i lekovite materije u biljci još uvek nisu u potpunosti istražene. Do sada je najviše poznato delovanje eteričnog ulja, koje predstavlja glavni lekoviti sastojak.

Sveže ulje skoro je bezbojna, lako pokretljiva tečnost prijatnog i jakog mirisa na mirođiju. Sadrži takođe važne komponente, od kojih, pre svega, 70 odsto limonena i 30 odsto karvona.

Mirođija je zapravo dobar, neškodljiv i lako dostupan začin.Bogata je mnogim važnim vitaminima, uključujući i folnu kiselinu, riboflavin, niacin, vitamin A i C, beta-karoten, koji su neophodni za optimalno zdravlje.

Vitamin A i beta-karoten prirodni su antioksidansi. Vitamin A je važan i za održavanje zdrave kože i sluzokože. Unos hrane bogate ovim vitaminima pomaže organizmu da se zaštiti od karcinoma pluća i usne duplje. Sveža mirođija je i odličan izvor vitamina C, a vitamin C pomaže organizmu da razvije otpornost prema infektivnim agensima..

bagaball / Flickr.com

Mirođija je dobar izvor i minerala bakra, kalijuma, kalcijuma, mangana, gvožđa, magnezijuma. Bakar predstavlja neophodan kofaktor za mnoge važne enzime, dok je kalijum važna komponenta ćelija i telesnih tečnosti koje pomažu u kontroli rada srca i krvnog pritiska.

U narodnoj medicini mirođija je vekovima poznata kao sredstvo za poboljšanje apetita i varenja, smiruje nadimanje, povraćanje i nesanicu. Deluje i protiv upala mokraćne bešike, bakterija, upale disajnih puteva, hipertenzije.

Za prevenciju gripa i umirivanje kolika preporučuje se žvakanje semena mirođije. Ovaj začin povoljno deluje na povećanje dobrog i na smanjivanje lošeg holesterola.

Mirođija ne sadrži holesterol, ali je bogata antioksidansima i dijetetskim vlaknima koja pomažu kontrolu holesterola u krvi. Od mirođije se priprema čaj za spavanje i hemoroide, ali i drugi čajevi kao što je, recimo, protiv štucanja...

Etarsko ulje u mirođiji ima terapijsko dejstvo kao anestetik i antiseptik. Poseduje i svojstva sedativa, a pomaže i lučenju majčinog mleka. Takođe se veruje da ovo ulje smanjuje nivo šećera u krvi kod dijabetičara, što, istina, nema zvaničnu potvrdu.

Zbog svog specifičnog mirisa i ukusa postala je nezamenljiv dodatak mnogim jelima, pa se ne kaže nekome džabe "mirođija u svakoj čorbi". Seckano sveže lišće mirođije poboljšava ukus zelenoj salati, salati od krastavaca i paradajza, kao i salati od krompira.

Služi i kao dodatak maslacu i majonezu. Sos od mirođije idealan je prilog za svežu jegulju, rakove i sva ostala jela od morskih i slatkovodnih riba. Može da se koristi uz varivo od pasulja, ovčetinu, dinstano povrće, svinjska rebarca i kotlete