Dojenje nas čini pametnijima?

Čak samo 4 nedelje na ishrani majčinim mlekom može dovesti do značajno kvalitetnijeg razvoja u osnovnoj i srednjoj školi. Bolje čitaju, pišu i bolji su u matematici do 5. godine, 7, 11. i 14.

Do sada se smatralo da majčino mleko povoljno utiče na imunitet, pomaže u borbi protiv infekcija, grčeva i astme, a vrlo se malo znalo do sada da utiče i na inteligenciju.

Marija Jakovou, autor istraživanja, kaže: „Iako smo mislili da mleko utiče na kognitivni razvoj deteta, nismo znali da je to zbog toga što majke imaju tendenciju da odgajaju bistriju decu ili zato što postoji neka uzročno-posledična veza. Mleko ima zdravstvene dobrobiti za koje već odavno znamo, a sada na to dodajemo i uticaj na mozak“.

Uprsko snažnom apelu na majke da doje svoju decu, Velika Britanija najgore stoji po broju dojene dece u Evropi. Čak 20 odsto mladih žena nikada nisu dojile, dok je u Švedskoj taj broj samo 2 odsto.

Jakovou, naučnik sa Instituta za socijalna i ekonomska istraživanja na Univezitetu u Eseksu, insistira na tome da ne želi da se nakon ovoga pokrene osećaj krivice ni kod jedne majke.

Postoje ozbiljne odluke koje se moraju doneti da bi majka počela da doji, a njen zadatak nije da ikoga ubeđuje ili pritiska na to. Njena ideja je da se ohrabre one žene koje žele da doje decu pa da kroz njih pošalje poruku da je to sasvim normalno.

Dojenje, pored svojih zdravstvenih uticaja na bebu, sprečava i rak dojke i jajnika kod majki jer utiče na balans hormona, a može pomoći majkama da se vrate na staru težinu pre trudnoće jer sagorevaju 500 kalorija dnevno ovim putem.

Džanet Fajl, savetnik na Rojal koledžu za babice, kaže da majke često ne mogu da dovoljno doje bebe jer su pod pritiskom da se vrate na posao.

„U našoj zemlji, borimo se za opstanak i oduzimamo beneficije za samohrane majke i siromašne ljude, tako da majke ranije moraju da se vrate na posao i zarade za život.“

Istraževanje je sprovedeno na Oksford univerzitetu i na Institutu za socijalna i ekonomska istraživanja. Poređenje je rađeno između dece koja su i dalje dojena sa 4 nedelje i dece koja su koristila formule.
Deca koja su dojena su poređena sa decom „na flašici“ sa tim da su poređena i okruženja koja su morala biti slična – zarada roditelja, posao i to da li su roditelji razdvojeni.

Uprskos tome što su odgajana u sličnom okruženju, deca koja su dojena su pokazala da su značajno bolja u matematici, čitanju i pisanju tokom cele osnovne i srednje škole. U istraživanju je učestvovalo više od 10.000 dece.

Foto: Carin / www.sxc.hu