Kad se pojavi beleg na koži

Još nije sasvim poznato zašto nastaje vitiligo, bolest koja se ispoljava delimičnim ili potpunim gubitkom boje kože. Ne boli, ne svrbi, ne peruta se kao kod nekih drugih kožnih bolesti, ne remeti rad organa i sistema, mada može da bude udružena s drugim autoimunim bolestima (štitne žlezde, pankreasa, pernicioznom anemijom i jednom vrstom opadanja kose). Nevolja sa vitiligom je što su obezbojene površine sklone širenju i menjaju estetski izgled, zbog čega se većina obolelih oseća kao da su obeleženi.

Bele mrlje su obično lokalizovane na mestima gde su i najvidljivije – na licu, zglobovima šaka, kolenima, stopalima. Naročito su uočljive leti, jer svi delovi kože tamne pod dejstvom sunčevih zraka, osim onih koje je zahvatio proces gubitka pigmenta. Mogu oboleti svi uzrasti, ali je vitiligo pre svega dečija bolest, budući da ga polovina obolelih dobije pre 20. godine. Veoma je rasprostranjen i, zavisno od sredine, od njega oboleva jedan do dva odsto stanovništva, i to ženska populacija nešto češće, saznajemo od prim. dr Aleksandra Adamovića, dermatologa, direktora Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti.

Fenoli - mogući krivci

Bolest počinje pojavom belih tačkica koje se uvećavaju i spajaju u bela polja. Od prvih zapisa o vitiligu pre 3500 godina do danas istraživači tragaju za uzrokom i lekom koji bi u potpunosti izlečio ove kožne promene. Međutim, uprkos mnogobrojnim istraživanjima, još se ne zna pravi razlog nastanka belih fleka i poremećaja funkcije melanocita, ćelija koje daju pigment koži. Za sada je poznato da ova bolest nije izazvana mikrobima, ne prenosi se na druge, a nije ni obavezno nasledna (30 odsto obolelih navodi da je u njihovoj porodici bilo osoba koje su ga imale).

Vitiligo se, u zavisnosti od proširenosti, određuje kao lokalni, generalni i univerzalni. Prvi se najteže leči, drugi je najčešći (ima ga 90 odsto obolelih), a treći je opšti koji prati najveći gubitak pigmenta.

Postoji više tumačenja uzroka i mehanizma propadanja pigmentnih ćelija, ali nijedno u potpunosti ne objašnjava ovaj medicinski fenomen. Po nekim istraživanjima, gubitak pigmenta je posledica velikog emocionalnog stresa, opekotina od sunca, fizičke traume, ili kontakta sa hemijskim sredstvima. Neurogena teorija, pak, naglašava da hemijska supstanca iz nervnih završetaka kod obolelih uništava pigmentne ćelije ili zaustavlja proizvodnju melanina. Autoimuna teorija ističe da jedna vrsta antitela (IgG) razgrađuje melanocite, odnosno da je vitiligo posledica autoimunih procesa.

U moguće uzroke ubraja se i oksidativni stres, objašnjava dr Adamović, jer je na melanocitima belih polja ustanovljen nedostatak antioksidativnih enzima i oštećenje ovih ćelija. Utvrđeno je takođe da su u organizmu obolelih smanjene koncentracije antioksidansa, pre svega ubikvinola i vitamina E. Od spoljašnjih izazivača najviše se sumnja u fenole, hemijske materije koje su stalno prisutne u našem okruženju jer se nalaze u boji za kosu, parfemima, plastici, bojama za zidove...

Terapiju bira i pacijent

Kako ga lečiti? U retkim slučajevima je izlečenje spontano, ali kod najvećeg broja bolesnika mora se uporno lečiti. Izbor terapije zavisi od površine obezbojene kože, napredovanja bolesti i starosti bolesnika, kao i od dostupnosti pojedinih terapija. Obnova pigmenta se može postići fototerapijom, kortikosteroidima, imunomodulatorima, čak i transplantacijom kože. Lečenje vitiliga zajednički određuju i pacijent i lekar, zbog mogućih neželjenih efekata pojedinih metoda lečenja, naglašava dr Adamović.

Primenjuju se dve vrste fototerapija. Takozvana PUVA terapija fotohemijski učinak postiže zajedničkim delovanjem fotosenzibilizatora psoralena (lek koji pojačava osetljivost kože) i ultravioletnih A zraka. Ovaj metod podstiče proces stvaranja pigmentnih ćelija i smanjuje njihova antigena svojstva. Koristi se pod stalnim nadzorom lekara, jer može da ima i neželjena dejstva.

Od našeg sagovornika takođe saznajemo da se poslednjih godina zbog štetnog delovanja psoralena PUVA terapija izbegava i sve više primenjuje terapija ultravioletnim B zracima dužine 311 nanometara.Ova talasna dužina nosi energiju koja može da izvrši seobu pigmentnih ćelija, stimuliše njihov rast i deobu. Na početku lečenja terapija traje dvadeset sekundi, a posle se produžava na nekoliko minuta. Sprovodi se tri puta nedeljno, a traje od šest meseci do godinu dana, ponekad i duže. Ukoliko ne dođe do početne obnove pigmenta u prva tri meseca, smatra se da ova fototerapija nije delotvorna i lečenje se prekida.

Doktor Adamović napominje da je od pomoći i kubanski lek „melagenin plus“, 50- procentni rastvor placente u alkoholu sa dodatkom kalcijum hlorida. Efekat ove terapije postiže se posle tri meseca premazivanjem belih površina melageninom, a zatim se primenjuje ultravioletna B fototerapija. Ovim lečenjem pigment se obnavlja kod 90 odsto obolelih. Iskustvo je takođe pokazalo da i alfa-lipoprotein pomaže deobu melanocita i stimuliše proizvodnju melanina. Koriste se i imunomodulatori, nova grupa lekova.

Lečenje ili „kamuflaža“

Oboleli od vitiliga lečenje često dopunjuju i vitaminskom terapijom, pre svega beta-karotenom (derivat vitamina A), vitaminom B12, folnom kiselinom, derivatom D3 vitamina – (kalcipotriol). Neki istraživači savetuju i uzimanje visokih doza magnezijuma, cinka i bakra koji deluju kao antioksidansi.

Kada ništa od navedenog ne pomogne, može se pokušati i presađivanje pigmentnih ćelija melanocita na sićušnim delovima kože, uzetih sa zdravih delova ili kultivisanih u epruveti. Uslov za transplantaciju je da bolest nije zahvatila površinu veću od 200 kvadratnih centimetara, i da se obezbojene površine nisu uvećavale dve godine. Presađivanje pigmentnih ćelija, međutim, nije uvek uspešno, zato što nisu otklonjeni mehanizmi koji su izazvali propadanje melanocita. Kod bolesnika sa izrazito raširenim vitiligom, kada su mu preostale samo male površine normalno prebojene kože, preduzima se depigmentacija, odnosno hemijsko ili lasersko uklanjanje preostalog pigmenta. Kod nekih je moguće primeniti mikropigmentaciju, odnosno tetoviranje bojama koje odgovaraju tenu kože.

Ponekad i ne treba preduzimati lečenje, naglašava naš sagovornik. Dovoljno je nabaviti kozmetička sredstva koja se koriste za kamuflažu vitiliga. To su preparati kojima se depigmentirani delovi u potpunosti prekrivaju i koji mogu ostati na koži i 24 sata, a mogu se koristiti na plaži i u vodi. Na sunce sa zaštitom

Koža bez zaštite melanina osetljivija je na štetno dejstvo sunčevih zraka, budući da kožni pigment apsorbuje ili reflektuje 90 odsto sunčevog zračenja. Površine bez pigmenta su podložne opekotinama koje mogu da izazovu dalje širenje belih mrlja, a tamnjenje okolne kože pogoršava estetski utisak. Ukoliko oboleli od vitiliga nije na fototerapiji, dozvoljeno je umereno izlaganje suncu uz primenu preparata s visokim zaštitnim faktorom, najmanje 30. Preparate je potrebno koristiti više puta tokom dana, posle kupanja, plivanja ili vežbanja.Osobe sklone vitiligu apsolutno treba da izbegavaju i najmanje povrede i iritaciju kože garderobom ili nakitom.