Srčani crv kod mačaka: Kako se prenosi i otkriva?

Podmukla bolest koja se teško otkriva, simptomi deluju bezazleno, nalik običnom nazebu, ali smrtonosni epilog nije nemoguć. Ovako bi ukratko veterinari mogli opisati kliničku sliku mačke zaražene srčanim crvom. Reč je o značajnom i potencijalno smrtonosnom parazitu čiju je infekciju, ipak, moguće sprečiti.

Srčani crv ili dirofilarija imitis je vrsta parazita, valjkasta glista, kog prenose komarci u fazi sisanja krvi i koji mogu da dostignu dužinu veću i od 35 centimetara! A iako se u nazivu akcenat stavlja na srce, reč je o oboljenju koje u prvom mahu napada pluća, čije arterije naseljavaju odrasli paraziti koji kasnije napadaju srce i krvne sudove.

Kašalj i povraćanje

Bolesti srčanog crva kod mačaka uključuju kašalj, respiratorne probleme i povraćanje, pa simptomi mogu da nas zavaraju i da pomislimo kako je reč o običnoj prehladi ili prolaznom virusu. Ipak, ova bolest može trajno oštetiti mnoge organe, a u pojedinim i težim slučajevima, mačka može iznenada uginuti.

Reč je o podmukloj bolesti i znatno je teže utvrditi dijagnozu infekcije kod mačaka nego kod pasa.

Potreban je niz različitih testova koji pomažu da se utvrdi verovatnoća infekcije srčanim crvom, kao uzroka bolesti mačke. Čak i tada, rezultati ne moraju da budu konačni. Generalno, za mačke se preporučuju i antigen i testovi antitela kako bi se otkrilo prisustvo srčanih crva.

Komarac

Srčani crv se sa životinje na životinju prenosi isključivo preko komaraca. Kad komarac ujede inficiranu životinju, mladi srčani crv, zvani mikrofilarija, ulazi u sistem komarca. Za dve nedelje, mikrofilarija se razvija u zaraznu larvu unutar komarca. Ove zarazne larve mogu se preneti na drugu životinju kad se komarac sledeći put nahrani krvlju. Za razliku od pasa, inficiranim mačkama mikrofilarije obično ne cirkulišu u krvi i inficirana mačka verovatno neće preneti srčanog crva drugom komarcu, piše magazin "Mačka".

Razvoj larve

Zarazna larva se razvija u odrasle crve za otprilike šest meseci. Tokom prva tri meseca larva se kreće kroz telo životinje, a na kraju stiže i do krvnih sudova pluća. Tokom poslednja tri meseca mladi crvi nastavljaju da rastu i da se razvijaju u zrele crve, a ženke dostižu dužinu i do neverovatnih 35 centimetara.

Da je reč o nimalo naivnom oboljenju koje može prouzrokovati ovaj parazit, dokazuju brojne posledice koje nastaju infekcijom. Crvi oštećuju krvne sudove i smanjuju sposobnost srca da pumpa krv, što dalje prouzrokuje ozbiljna oboljenja srca, pluća, ali i drugih organa – bubrega, jetre… Do oštećenja ostalih organa dolazi uglavnom sedam meseci nakon infekcije jer u tom periodu dolazi do parenja odraslih srčanih crva. Time se proizvode nove mikrofilarije koje pak mogu izazvati reakciju imunološkog sistema životinje, odnosno dovode do oštećenja ostalih organa.

Veterinari dodaju i da trenutno ne postoji efikasan i bezbedan medicinski tretman za infekciju srčanim crvom i bolest srčanog crva kod mačaka. Ukoliko su dijagnostikovani srčani crvi, veterinar može preporučiti lekove za umanjenje upalnog procesa i mogućih komplikacija, ili hiruršku intervenciju kojom se uklanjaju srčani crvi. Hirurško uklanjanje srčanih crva kod pasa i mačaka je visokorizična intervencija i uglavnom se primenjuje kod teških slučajeva. Međutim, hirurško odstranjivanje srčanih crva u mnogim slučajevima može biti najbolja mogućnost da mačka preživi bolest.

foto: thinkstock

Poseban test krvi

Zato je najbolje sprečiti da se mačka uopšte zarazi. Prevencija je u potpunosti jednostavna i moguća. Postoji više vidova preventive infekcije srčanim crvom, koje je odobrila FDA. Najbolje je odluku o tipu prevencije prepustiti veterinaru, jer ona zavisi od načina života i od opšte zdravstvene slike vašeg ljubimca. Pre bilo kakvog tretmana preporučljivo je uraditi test krvi, a pošto je veoma teško otkriti prisustvo srčanih crva kod mačaka, potrebni su i dodatni testovi da biste bili sigurni da mačka nije inficirana.

Preventiva

Kad je reč o preventivi, treba imati u vidu da ovu bolest prenose insekti i da je u praksi nemoguće sprečiti izloženost ljubimca. Suština zaštite od ove bolesti jeste u primeni preparata koji će, u slučaju da mačku ujede inficirani insekt, sprečiti razvoj odraslog oblika crva iz larvice koju u organizam ubrizga komarac. Ovaj način zaštite od infektivnih bolesti naziva se hemoprofilaksa. Kao izuzetno korisna sredstva zaštite pokazali su se spot-on preparati na bazi moksidektina i imidakloprida, koji imaju efikasnost protiv larvica srčanog crva, ali istovremeno štite i od buva. Oni deluju i na sve druge valjkaste parazite koji se mogu naći u crevima, tako da su višestruko korisni. Životinja ih lako i bezbolno uzima preko kože, najbolje jedanput mesečno .

Životni ciklus

Kad komarac ujede inficiranu životinju, on postaje zaražen mikrofilarijama. Posle razvoja mikrofilarije u zaraznu larvu unutar komarca, posle dve nedelje, infektivna larva srčanog crva je sposobna da inficira i drugu životinju. Odrasli srčani crv može preživeti do sedam godina kod pasa i nekoliko meseci do nekoliko godina kod mačaka.

Komarci šire zarazu

Bolest srčanog crva prenosi se ujedom komarca, dakle, nema rizika od širenja hranom, vodom, ujedom ili transfuzijom. Idealni uslovi za njeno bujanje vladaju u sredinama u blizini vodotokova i gde je mnogo insekata.

Imaju ga i tigrovi i foke

Srčani crv prevashodno „voli” da se nastanjuje u organizmima pasa i mačaka, ali od ove infekcije nisu imune ni ostale životinje. Tako su veterinari uočili prisustvo ovog parazita i kod lasica, lisica, vukova, kojota, pa čak i kod divlje familije mačaka npr. tigrova, lavova, puma, zatim kod rakuna, oposuma i sisara s perajima (morskih lavova i foka). Zabeleženi su i slučajevi inficiranja kod ljudi, ali se smatraju retkim i obično nema znakova bolesti.