NBA 2007: Crta na regularnu sezonu

NAŠI…
su za mene, i dalje, sledeći igrači: Čabarkapa, Ilić, Jarić, Krstić, Miličić, Pavlović, Radmanović, Rebrača, Stojaković. A svi koji ih znaju i poznaju, znaju da i Nesterović i Vujačić pripadaju ovoj listi.

Čabarkapa (42 pobede)… nije odigrao ni jedan zvanični minut ove sezone. “Prethodni režim” je obećavao i uveravao, “nove” to uopšte nije zanimalo (malo više detalja o Golden Stateu ćete moći da pročitate u daljem delu texta), a na sve to problemi sa leđima, operacija, oporavak itd. Nelson igra košarku koja bi trebalo da odgovara Žarku – on je visok, mobilan igrač, nesebičan i opasan sa spoljnih pozicija. Ono što će mu određivati minutažu sledeće godine bi mogao da bude učinak u skoku.

Ilić (41 pobeda)… je sa “velikima” odigrao samo 3 minuta ove sezone, ali nije ni bilo realno očekivati da bude drugačije. U timu je koji MORA u playoff, koji vodi trener kome pozicije nisu zagarantovane. Ne baš sjajna situacija za razvijanje i napredak mladih igrača. Koliko je meni poznato, Netsi su zadovoljni Ilićem, tempom njegovog privikavanja na novi način života, košarku i kulturu.

Jarić (32 pobede)…je imao učinak od 5,3 poena, 2,6 skokova i 2,1 asistencije, za prosečnih 22 minuta igre. Na 13 utakmica je bio starter, na pozicijama 2 i 3 ( ne i na poziciji playmakera), odigrao je 70 mečeva ove sezone. Postoji zanimljiva relacija između njegovih dvocifrenih košgeterskih učinaka i broja pobeda u tim utakmicama. Marko je 12 puta ove sezone postigao preko 10 poena, i Wolvesi su iz tih susreta izašli 11 puta kao pobednici. Jarić ima sposobnost i kvalitet da kreira, i za sebe i za druge, i na nama (stručni štab) je da ga češće dovodimo u te situacije.

Krstić (41 pobeda)…je imao učinak od 16,4 poena i 6,8 skokova u 26 utakmica koje je odigrao pre povrede na meču protiv Lakersa. Nenad je startni centar Netsa, njihova budućnost i važan deo igre, i u napadu i u odbrani.

Uspostavio se kao regularan košgeter, dobio “svoje” posede i odgovorio sa 10 partija u kojima je postigao 20+ poena (od odigranih 26). Može da trči sa Carterom i Jeffersonom, “otvara” dobar deo pick’n’roll igre Jasona Kidda, daje igri New Jerseya i dubinu i širinu. U odbrani ima još rezervi, ali je van grupe igrača “kroz koje se igra napad”.

Miličić (40 pobeda)… je imao učinak od 8 poena i 5,5 skokova, na 80 utakmica (bio starter na 16). U proseku je igrao 24 minuta – što je daleko više nego što je igrao u Detroitu, tj. u Orlandu prošle godine . Igra u paru sa “Shaq-om u najavi“ (Howard) i tada više vremena provodi kao “četvorka”. Međutim, ono što mi se lično veoma sviđa je tendencija Briana Hilla da Darka koristi i kao “peticu”, u igri bliže košu.

Ne znam ni jedan razlog zašto neko njegove visine, snage, okretnosti i brzine ne bi konstantno pokušavao da ostvari prednost nad direktnim čuvarem (a naročito na Istoku). Očekujem da u sledećim sezonama bude konstantniji, ove je godine imao priličan broj “različitih” partija (s druge strane, činjenica je da mu je ovo “izlazna” godina i da je pritisak sledećeg ugovora veliki. I još nešto… često se zaboravlja da Miličić ima 21 godinu).

Pavlović (50 pobeda)… je imao učinak od 9 poena i 2,4 skoka na 67 utakmica…Na 28 utakmica je bio starter, i verujte, ja zaista ne znam zašto nije startovao na svakom meču za koji je bio fizički spreman. “Matematika” je u ovom slučaju vrlo jasna: duplo više minuta (kao starter) = duplo veći ucinak. Da stvar bude čudnija, Brown ima samo reči hvale za Sašu, ali mu je trebalo gotovo 4 meseca da “sabere i oduzme”. Kada se najzad ustalio kao starter, Pavlović je pomogao Cavsima da pobede u 17 od 24 utakmice (71%). Ove sezone je pokazao da može da igra i uspešnu odbranu, bio je čvršći i konstantniji nego ranije, i mislim da taj segment igre više neće određivati njegove minute na parketu.

Radmanović (42 pobede)… je imao ucinak od 6,6 poena i 3,3 skoka, na 54 utakmice (na 15 je bio starter). Zbog povrede ramena nije igrao posle All-stara (nastupio tek dva puta, i to na poslednje 3 utakmice sezone), i ne bih se upuštao u procene njegovog aktivnog učešća tokom playoffa. Imao je periode dobre igre tokom sezone, ali je bilo i loših partija. Ono što su Lakersi želeli pred ovu sezonu – okružiti Bryanta sa što boljim šuterima – sigurno podrazumeva i zdravog Radmanovića, jer je činjenica da lista igrača njegovih kvaliteta i sposobnosti nije dugačka.

Stojaković (39 pobeda)… je imao učinak od 17,8 poena i 4,2 skoka na 13 utakmica (starter na svakoj od njih). Prošlog leta Hornetsi su odlučili da budućnost tima vežu za Peđu, da on bude osnova i predvodnik grupe zaista talentovanih i mladih igrača (Paul, Chandler, West). Nažalost, povreda je usporila taj proces, ali je sigurno da će New Orleans (ili Oklahoma…ima različitih opcija) u budućnosti biti jedan od timova koji će biti na listi kandidata za konstantno učešće u doigravanju.

Rebrača… je bio povređen tokom sezone. Siguran sam da bi se “naigrao” ove sezone, uzevši u obzir kako se Kaman ponaša (igra) posle potpisivanja svog “životnog” ugovora.

Nesterović (47 pobeda)… je imao učinak od 6,2 poena i 4,5 skokova, na 79 utakmica koje je igrao za Toronto ove sezone (bio starter na 72 utakmice). Ono što je doneo sa sobom je pobednički mentalitet, koji Colangello očigledno želi da “usadi” u svaku poru svog tima. Uz to, teško je naći boljeg mentora za Bargnanija. Raša zna kako se pobeđuje, problem komunikacije za Italijana se umnogome smanjuje, i kvalitet igara, kao i brzina adaptacije prošlogodišnjeg pika br. 1 pokazuje da Nesterovićev učinak ima mnogo različitih formi. Uostalom, Raptorsi su apsolutno, bez ikakve dileme, tim koji se najviše promenio tokom prošle sezone. A treći najbolji skor u istočnoj konferenciji (ispred Miamija i Chicaga) je potvrda da su promene bile itekako pozitivne.

Vujačić… je imao učinak od 4,3 poena i 1,5 skoka po utakmici. I sezonu prepunu čudnih odluka Phila Jacksona, barem kada je Saša u pitanju. Dobre partije su često bile praćene minimalnim minutažama, baš kao što je i nenajavljeno počinjao na nekim utakmicama. Sve u svemu, moglo je bolje.

MVP

Ove godine veoma rado ulazim u “rasprave” na temu, ko je MVP ove sezone… Matematički gledano, tj. ne uzimajući uspeh/neuspeh tima, Kevin Garnett je, opet, najbolji igrač NBA (takozvani index uspešnosti). No, opet, nismo u playoffu,a ipak mislim da bi titula MVP igrača morala da dođe u “vlasništvo” nekoga čiji tim nastavlja sezonu i posle trece nedelje aprila.

Sledeća imena na listi su dva ne-amerikanca (gastarbajtera) – Dirk Nowitzki i Steve Nash. Predvodnici dva tima sa najviše pobeda ove sezone, i nekadasnji saigrači (Cuban i dalje tvrdi da je nepotpisivanje Nasha bila dobra odluka), ponovo su gotovo izjednačeni u ovoj trci, gde pobednika, rekao bih, određuje individualno tumačenje MVP “ordena”. Da li je to igrač koji najviše doprinosi pobedama (porazima) svog tima ili je to, možda, igrač bez koga se ne može? Da li je to igrač koji najviše “olaksava” igru svojih saigrača ili je to igrač na koga saigrači najviše mogu da se oslone?

I siguran da svako od vas, ljubitelja košarke, ima svoje tumačenje MVP titule…

Moj odabir – Nowitzki… Prošle godine finale NBA, ove godine najbolji skor u dosadašnjem delu sezone… I mogućnost da se iskreira šut za pobedu…

Sledeći na listi – Tim Duncan.

VELIKI GAZDA

James Dolan, NY Knicks… Sigurno da ima boljih načina da se vode poslovi, ali odluka da isplati Larryja Browna, Jalena Rosea, Mauricea Taylora, samo da ne budu sa timom …WOW! Na sve to, ultimativna odluka za Isiah Thomasa – da preuzme i trenersko rukovođenje timom. Umalo zaboravih… Alan Houston se i dalje plaća.

MENJAJ, MENJAJ…

Brian Colangelo, Toronto Raptors. Potpuno novi sastav, potpuno novi način rukovođenja timom, drugačiji pogledi i razmišljanja. Njegov “prvi covek” nikada ranije nije radio u NBA (Maurizio Gherardini, zvanično asistent generalnog menadžera i potpredsednik tima), ali je pomogao u dobroj proceni Bargnanija i Garbajose.

U NBA je vraćen zaboravljeni Anthony Parker, lokalna legenda Peterson je zamenjen Grahamom, trejd za Nesterovića, trejd za TJ Forda….Velika promena, uspešna promena.

TRENER

Sam Mitchell, Toronto… od “već viđenog” otkaza do regularne kandidature za trenera godine. Povezao je “evropejce” u skladnu celinu, igraju lepo, efikasno u napadu, solidno i uporno u odbrani (iako bez sjajnih individualnih defanzivaca).

Jerry Sloan,Utah… tek pred sâm kraj sezone je došlo do malog pada u igri, i slabijih rezultata, no to i dalje ne menja činjenicu da je Jazz tim za izbegavanje u playoffu. Sloan razvija “klince” (Williams, Millsap), izvlači maximum iz veterana (Harpring, Fisher), razume navike i razlike Evropljana (Okur, Kirilenko, Giriček), i igra i pobeđuje na način na koji je on odabrao.

Jeff Van Gundy, Houston… sa Mingom, bez Minga… sa McGradyjem, bez McGradyja… Rocketsi su imali uspešnu godinu. Odlična odbrana, kontrolisan napad… bez puno filozofiranja, ali puno rada na terenu.

TREJD GODINE

Golden State Warriors, ili Don Nelson, kako vam volja… jer Nelson je MNOGO vise od trenera u ovoj organizaciji.

Provereno neuspešne i košarkaški u dobroj meri bezlične igrače je zamenio onima koje malo ko hoće (Jackson, Harrington), reanimirao uvenulog Barona Davisa, našao minute za “superstara u najavi” Montu Ellisa, i odveo svoj tim u playoff.

S druge strane, Indiana ( trade partner) je već na odmoru.

Sixersi… su se odvojili od Allena Iversona, i preživeli, štaviše, došli do rezultata 24-19… I manje problema u životu Mauricea Cheeksa.

Denver – pa i prošle su godine bili tu gde su sada. Navodno, Iverson i Anthony funkcionišu OK.

OSNOVAC GODINE

Kao i uvek, teško je biti rookie godine ako igraš u timu koji bi u play off ili na titulu. Najčešće nema mesta u tim timovima, ili zbog uspešnih sezone ti timovi jednostavno ne dođu do kvalitetnijih klinaca.

Brandon Roy igra u Portlandu (trenutno ne jure titulu) i igra odlično. Igra kao “mator”, i nekonstantnost i nekontrolisanost (uobičajena i očekivana za novajlije) nisu obeležja njegove igre. Sigurno da pomaže i veliki broj minuta na parketu i trener koji daje podršku, kao i generacijska kompaktnost tima (Randolph – 25 godina, Jack – 23, Outlaw – 22, Aldridge – 21, Rodriguez – 20, Webster – 20 i Roy – 22).

Jorge Garbajosa…ima 30 godina, ogromno iskustvo i rookie godinu iza sebe. Jedan od nosilaca igre Raptorsa, na oba dela terena, i velika pomoc mladome Bargnaniju.

Bargnani… je počeo polako i bez velike pompe, i sa puno znakova pitanja pored svog imena, a završio sa plasmanom u doigravanje (sa timom koji je prošle sezone imao samo 27 pobeda), i prostorom u svakom skauting izveštaju svojih protivnika.

PROGRES

Istakao bih dva imena: Deron Williams i Kevin Martin.

Prvi je na najboljem putu da bude Nash posle Nasha, s tim sto je i veći, i snažniji, i atletski talentovaniji od Kanađanina.

Uz to, nema nikakve dileme da je trener, Sloan, stoprocentno svestan kakvog igrača ima pod svojom “kontrolom” i mislim da nema nikakve šanse da Williams “gubi” vreme u dokazivanju svog kvaliteta i ubeđivanju “odgovornih” da je sve što mu je potrebno minutaža (kao što je to bio slučaj sa Stocktonom ili Nashom u prvim godinama njihovih karijera). Njegov je napredak stalan i nije završen.

Niko ne može da me ubedi da je u Kevinu Martinu video igrača koji je sposoban da posle godinu dana nosi igru NBA tima. A to se ove sezone desilo – Martin je bio daleko najbolji igrač Sacramenta.

Sklonio je Bibbyja u stranu, Miller nikako nije mogao da nađe ritam (pauzirao je u 20 utakmica), a Artest je ponovo košarkaški talenat zasenio stvarima koje radi van terena.

Martin je imao odličnu sezonu – svoju treću u NBA – u proseku je postizao 20,2 poena (prve sezone 2,9, prošle sezone 10,8) i uspostavio se kao igrač oko koga može da se gradi novi tim.

ŠESTI ČOVEK

Iliti, starter koji počinje na klupi… Dvojica su sigurno imala najveći uticaj na (dobre) rezultate svojih timova ove sezone – Manu Ginobili (Spurs) i Leandro Barbosa (Suns).

Brazilac je prešao put od prvog na listi za odstranjivanje iz tima (pre dve sezone) do prvog igrača koji ulazi sa klupe i gotovo uvek donese boljitak (inače dobroj) igri Phoenixa. Barbosa spada u najbrže igrače lige (ako nije i najbrži), njegove šuterske sposobnosti su veoma kompatibilne sa njegovim brzinskim sposobnostima, i to ga čini igračem koji u vrlo kratkom vremenskom periodu može da postigne veliki broj poena. On je mnogo bolji realizator nego kreator i ove je sezone “pošteđen” organizatorskih zadataka, ali je zato u igri kada god se utakmica “lomi”.

Ginobili, naravno, ima kvalitet za prvu petorku tima kome je titula jedini cilj u sezoni, ali je činjenica da San Antonio ima najbolji skor u ligi od kako se Manu “ustalio” na klupi i od kako u igru ulazi posle 6 minuta utakmice.

PLAY OFF… počinje…