Leonardo Dikaprio otkrio koji mu je film bio najteži u karijeri

Leonardo Dikaprio je tokom svoje burne karijere prošao kroz nekoliko značajnih prekretnica.

Najveća, ili možda najznačajnija, dogodila se krajem devedesetih godina, kada se proslavio kao šarmantni, mladoliki protagonista u katastrofičnom spektaklu Džejmsa Kamerona, filmu "Titanik". U trenutku je od perspektivnog mladog glumca postao svetski poznata ličnost, prepoznatljiva u svakom kutku planete.

Većina tih prekretnica koje su mu promenile karijeru donela je sa sobom i pozitivne i negativne posledice. Iako je Dikaprio verovatno, kao i svaki drugi glumac, priželjkivao uspeh kod najšire publike, suočavanje sa opasnostima globalne popularnosti, kada se ona zaista dogodila, predstavljalo je svojevrsno neočekivano otrežnjenje.

To ga je navelo da krene drugim putem, pokušavajući da povrati imidž nezavisnog, autentičnog glumca kakav je imao pre slave. Ako pažljivo pogledamo godine nakon "Titanika", upravo to je i radio.

Filmovi "Čovek sa gvozdenom maskom", "Plaža", "Bande Njujorka", "Avijatičar" i drugi predstavljali su pokušaje da dokaže svoju glumačku svestranost i ozbiljnost. Istovremeno, bili su i njegov svesni pokušaj da se udalji od unapred stvorenih predstava o njemu kao o holivudskom miljeniku i svih očekivanja ili njihovog izostanka koja takav imidž često nosi sa sobom.

Danas je Dikapriov ugled prilično složen, ali jedno vreme zaista je bio jedan od najautentičnijih i najneustrašivijih glumaca na sceni, tumačeći likove koji su često osvetljavali složenu i višeslojnu prirodu ljudskog postojanja.

Vrhunac tog perioda, kada je reč o takvim projektima, trajao je od 2010. do 2015. godine, kada je glumio u nizu velikih trilera i drama, među kojima su "Zatvoreno ostrvo", "Početak", "Veliki Getsbi", "Vuk sa Volstrita" i, naravno, "Povratnik".

EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER

Film koji je Dikaprio kasnije opisao kao "najteži" u čitavoj svojoj karijeri, "Povratnik" mu je predstavljao ogroman izazov, kako u fizičkom, tako i u mentalnom smislu.

Glumac ga je čak jednom uporedio sa nekom vrstom nemog filma, ističući fizičke napore koji su čitavo iskustvo činili neuporedivim sa bilo čim što je do tada radio. U tom trenutku bio je bolno svestan koliko je važno da sve bude savršeno, što je na kraju predstavljalo mnogo više izvor iscrpljenosti nego inspiracije.

"Alehandro i Čivo imali su viziju da snimaju pri prirodnom svetlu" izjavio je glumac za magazin Wired 2015. godine.

"Mesecima smo se unapred pripremali i uvežbavali, ali svaki dan bio je kao izvođenje pozorišne predstave. Svaki glumac, svaki deo scenografije, sve je moralo da funkcioniše kao zupčanici u švajcarskom satu, jer se kamera kretala unaokolo, a vi ste morali da imate savršen osećaj za tajming. Zato smo svakodnevno vežbali, a onda smo imali samo dvosatni period prirodnog svetla za snimanje", dodao je glumac tada.

Opisujući film kao "najbliže iskustvo boravku potpuno uronjenom u prirodu", Dikaprio je takođe rekao da ga je ovaj projekat stavio na iskušenja kakva nikada ranije nije doživeo. 

"Svaki pojedinačni dan snimanja ovog filma bio je težak. To je najteži film koji sam ikada snimio. Videćete, kada budete pogledali film, koliko je izdržljivosti bilo potrebno svima nama i koliko se ta izdržljivost jasno vidi na ekranu", rekao je glumac.

Imajući sve to u vidu, možda i nije čudno što se Dikaprio nakon toga više nije upuštao u tako zahtevan projekat, već je sebi dozvolio da prihvati nešto jasnije granice, a da pritom ne pravi kompromise kada je reč o kvalitetu.

Ipak, ako ni zbog čega drugog, ovim filmom je definitivno učvrstio svoju poziciju jednog od najsnažnijih glumačkih imena Holivuda, što je bilo veoma daleko od uglađene, bezbrižne ličnosti koju je otelotvorio nakon što je, u Kameronovom spektaklu, postao Džek Doson, herojski spasilac iz epske ljubavne priče.