Tokom pandemije je porasla anksioznost i depresija - posebno među ženama

Veliko povećanje anksioznih i depresivnih poremećaja

Studija je prva koja je procenila globalne uticaje pandemije na velike depresivne poremećaje i anksiozne poremećaje, klasifikujući ih prema starosnoj strukturi, polu i lokaciji u 204 zemlje 2020. godine

Rezultati pokazuju da su se prošle godine slučajevi velikih depresivnih poremećaja i anksioznih poremećaja povećali za 28, odnosno 26 odsto.

"Ovo naglašava hitnu potrebu za jačanjem zdravstvenih sistema", rekao je vodeći autor studije Damijan Santomauro iz Kvinslenda Centra za istraživanje mentalnog zdravlja, "School of Public Health", Australija.

"Čak i pre pandemije, sistemi zaštite mentalnog zdravlja u većini zemalja bili su nedovoljno opremljeni i neorganizovani", dodao je.

Pandemija je znatno uticala na mentalno stanje žena, nego muškaraca, a mladi ljudi bili su depresivniji od starije populacije.

Globalni karantin uticao je na udaljenost jedni od drugih, a žene su se najviše suočavale sa nasiljem u porodici, kaže istraživanje. Studija, koju su vodili akademici sa Univerziteta "Queensland" u Australiji, zabeležila je 76 miliona dodatnih slučajeva anksioznih poremećaja i 53 miliona teških depresivnih poremećaja kako se virus širio u 2020. godini.

"Nažalost, iz brojnih razloga, za žene je uvek postojala veća verovatnoća da će biti teže pogođene društvenim i ekonomskim posledicama pandemije", rekla je koautorka studije Alis Ferari.

"Dodatne brige i odgovornosti u domaćinstvu obično pripadnu ženama, verovatnije je i da će žene biti žrtve porodičnog nasilja, koje se povećalo u različitim fazama pandemije. Sa druge strane, zatvaranje škola i druge zabrane ograničavaju sposobnost mladih ljudi da uče i komuniciraju sa prijateljima, a u kombinaciji s povećanim rizikom od nezaposlenosti, takođe, su pridoneli daljem opterećenju mentalnog zdravlja mlađih osoba", dodala je Ferari.

Istraživanje je obuhvatilo 48 prethodno provedenih studija iz celog sveta, a svoje rezultate je spojilo u meta-analizu kako bi se brojčano utvrdio stepen mentalnog zdravlja u 204 zemlje.

Procenjuje se da je 28 odsto povećanja slučajeva velikog depresivnog poremećaja, na 246 miliona slučajeva, u odnosu na procenjenih 193 miliona slučajeva da se pandemija nije dogodila.

Autori studije upozorili su da postoji nedostatak kvalitetnih podataka o uticaju pandemije na mentalno zdravlje u mnogim siromašnijim zemljama.