Region u 2018. godini

Godinu za nama u zemljama bivše Jugoslavije obeležila su brojna otvorena pitanja - novo ime Makedonije, izbori u nekoliko zemalja, smrt Davida Dragičevića...

B92
Podeli
Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Uz to, odnosi Srbije sa susedima i ove su godine nekoliko puta bili na ispitu.

Severna Makedonija, Gruevski...

EPA-EFE/YOAN VALAT
EPA-EFE/YOAN VALAT

U regionu već naviklom na neprijateljstva ili, makar, nesporazume, tokom 2018. godine odvijao se neuobičajeni, obrnuti proces. Dve zemlje, Makedonija i Grčka, čiji su odnosi prilično zategnuti još od proglašenja makedonske nezavisnosti, otoplili su ove godine, a naročito nakon što je 17. juna potpisan dogovor kojim bi konačno trebalo da bude rešen dvoipodecenijski spor oko imena nekadašnje jugoslovenske republike.

Tim, Prespanskim sporazumom Makedonija bi ispred dosadašnjeg imena dodala "Severna" i na taj način "umirila duhove" u Atini. O tom su se dogovoru izjašanjavali i građani Makedonije na referendumu krajem septembra. Iako je glasalo znatno manje od polovine upisanih birača, ogromna većina njih podržala je dogovor. To je bila dovoljna legitimacija makedonskim vlastima da i u parlamentu pokrenu proces ustavnih promena - i pored žestokog protivljenja opozicije i dobrog dela javnosti.

Vlasti podsećaju građane i na to da je nedugo posle potpisivanja Prespanskog dogovora Grčka odblokirala evroatlantske integracije Makedonije, pa je Skoplju stigao i poziv za NATO i datum za početak pregovora sa EU. Sporazum, inače, treba da ratifikuje i parlament Grčke u kojoj se, takođe, i opozicija i javnost bune zbog ovakvog rešenja dogovodišnjeg spora dve zemlje.

Makedonija je, inače, tokom novembra ponovo dospela u centar medijske pažnje, ovaj put zbog prilično bizarnog razloga. Bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski, naime, dan pre nego što je trebalo da ode u zatvor na izdržavanje kazne pobegao je u Mađarsku i u toj zemlji ekspresno dobio politički azil. Kako je Gruevski uspeo da dođe do Mađarske i uđe u tu zemlju i dalje nije baš najjasnije.

Verzija koja je najviše potencirana jeste da je Gruevski došao do Tirane, odakle je, uz pomoć mađarskih diplomata, preko Crne Gore i Srbije, stigao do Budimpešte. I sve to bez pasoša i pre nego što su makedonske vlasti to shvatile i raspisale međunarodnu poternicu sa njim. Zbog toga, deo makedonske javnosti smatra da je "bekstvo" deo tajnog dogovora bivšeg i sadašnjeg premijera. Gruevski, protiv kojeg se vode brojni procesi zbog zloupotrebe vlasti u vreme dok je bio premijer, i dalje je u Mađarskoj.

Fudbal, Mamić, Todorić, Sanader, Kolinda...

Hrvati će se 2018. gotovo sigurno sećati po fudbalu. U godini u kojoj je njihova fudbalska reprezentacija ostvarila ogroman uspeh osvajanjem srebra na Svetskom prvenstvu u fudbalu a Luka Modrić uspeo nemoguće - da postane najbolji fudbaler sveta u eri u kojoj Leo Mesi i Kristijano Ronaldo i dalje šutiraju loptu - zvezda možda i najvažnije osobe na hrvatskom fudbalskom nebu počela je da bledi.

Foto: Tanjug/AP
Foto: Tanjug/AP

Tokom čitave godine građane Hrvatske svojim nastupima "zabavljala" je i predsednica Kolinda Grabar Kitanović. Grljenje hrvatskih fudbalera i Emanuela Makrona obišlo je svet, a stigla je i da popravlja frizuru novinarki HRT-a, peva Tompsona u Njujorku, peva hrvatskim vojnicima u Avganistanu... ali i da doktortira na zagrebačkom FPN-u.

Zdravko Mamić, doskorašnji "bos" zagrebačkog Dinama, sredinom godine nepravosnažno je osuđen na šest i po godina zatvora zbog izvlačenja novca iz tog fudbalskog kluba. Uz njega, zatvorom su kažnjeni i njegov brat i bivši trener Dinama Zoran Mamić, kao i bivši direktor tog kluba Damir Vrbanović. Oni se terete da su izvlačenjem novca od transfera igrača, utajom poreza i drugim nezakonitostima oštetili Dinamo za oko 15,5 miliona evra, a državni budžet za 1,6 miliona evra. Zdravko Mamić, inače, uoči izricanja presude pobegao je u BiH, odakle se i dalje povremeno oglašava na svojim, odavno čuvenim konferencijama za novinare.

Još jedan, još moćniji i uticajniji Hrvat 2018. je proveo između bekstva od policije, egzila, zatvora i medijskih nastupa. Nekada najmoćniji hrvatski privrednik i, sada već, bivši vlasnik Agrokora Ivica Todorić izručen je 7. novembra Hrvatskoj iz Velike Britanije, godinu dana pošto je pobegao u tu zemlju po izbijanju afere Agrokor. Todorić je, naime, osumnjičen za nezakonito pribavljanje više od oko 140 miliona evra iz Agrokora i toliko dobro upravljanje tim koncernom da je čitava Hrvatska i dobar deo regiona sa zebnjom gledao kakva će biti njegova sudbina. Tokom godine postignuta je nagodba poverilaca Agrokora kojom je najveći pojedinačni vlasnik postala ruska Sberbanka. Spašavanje Agrokora iznedrilo je aferu "hotmail" zbog čega je otišla dotad najmoćnija žena u Vladi – Martina Dalić.

Što se Todorića tiče, on je nedugo po izručenju Hrvatskoj pušten iz pritvora i, ne časeći časa, objavio svoje političke ambicije.

Još suđenja i još moćnika. Bivši premijer i nekadašnji predsednik Hrvatske demokratske zajednice Ivo Sanader prvostepeno je oslobođen optužbe za korupciju, ali i proglašem krivim za ratno profiterstvo, dok je i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić seo na optuženičku klupu zbog optužbi u aferi "štandovi".

Hrvatska se "potresla" još jednom, krajem godine, kada je zbog protivljenja Amerikanaca u pitanje dovedena kupovina izraelskih borbenih aviona F-16.

Treba pomenuti i da je u februaru Aleksandar Vučić bio u poseti Hrvatskoj, uz ogromnu pažnju regionalnih medija.

Komšić, Dodik, "Pravda za Davida"...

Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu tokom ove godine "povezao" je izbor Željka Komšića u Predsedništvo BiH. Komšić, lider Demokratske fronte (DF), pobedio je na opštim izborima u BiH 7. oktobra Dragana Čovića iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH) u trci za hrvatskog člana Predsedništva BiH. Ono što je, zapravo, razljutilo Hrvate u obe države je činjenica da je Komšić izabran većinom bošnjačkim glasovima.

To je izazvalo oštre reakcije zvaničnika HDZ BiH i Hrvatskog narodnog sabora u BiH pa su, zbog Komšićevog izbora, u Mostaru i drugim gradovima gde su Hrvati u većini održani protesti, a u 11 opština u Federaciji BiH, na čijem čelu su HDZ ili druge hrvatske stranke, Komšić je čak proglašen i "personom non grata".

Ni zvanični Zagreb nije prihvatio Komšića raširenih ruku, pa je ovaj krajem godine čak i optužio Hrvatsku da "duboko zalazi u negiranje suvereniteta Bosne i Hercegovine, kroz negiranje njene suverene vlasti izabrane na izborima". On je odmah po stupanju na dužnost otvorio brojne neke "bolne teme" sa susedima, poput najave tužbe protiv Hrvatske zbog izgradnje Pelješkog mosta, pitanja granice BiH sa Srbijom, kao i priznavanja nezavisnosti Kosova, a sukobio se i sa katoličkim sveštenstvom.

Komšiću će društvo u Predsedništvu, sa zastavom Republike Srpske ili bez nje, praviti Milorad Dodik, doskorašnji predsednik RS koju je gotovo čitave godine zaokupljala smrt Davida Dragičevića.

Telo ovog 21-godišnjeg Banjalučanina pronađeno je 24. marta na ušću reke Crkvene u Vrbas u tom gradu. Policija RS najpre je saopštila da se David kobne noći prvo potukao sa tri osobe, potom opljačkao jednu kuću, a onda "zadesno" završio u rečici Crkvena. Sa druge strane, Davidovi roditelji tvrde da je on otet, mučen, silovan i da su ga na kraju ubili pripadnici MUP RS. Anketni odbor Supštine RS konstatovao je da postoje indicije da je mladić ubijen, posle čega je Tužilaštvo pokrenulo istragu ali se rezultati te istrage i dalje čekaju.

Sporost Tužilaštva i "nemuštost" policijskih objašnjenja pokrenula je talas građanskog otpora artikulisan kroz grupu "Pravda za Davida" čiji se članovi mesecima svakodnevno okupljaju na Trgu Krajine u Banjaluci, tražeći istinu o njegovoj pogibiji i kažnjavanje ubica. Protest je kulminirao 25. decembra hapšenjem oca ubijenog mladića Davora Dragičevića zbog navodnih pretnji ministru unutrašnjih poslova RS. U pritvoru se našla i Davidova majka, nekoliko poslanika i građana. Policija je u međuvremenu zabranila dalja okupljanja na trgu, a dramatične slike i snimci razbijanja protesta obišle su region. Situacija se i dalje nije smirila. Naprotiv, deluje kao da novi haos tek sledi.

"Dva oka u glavi", Sara Vidak, Branka Milić, Milo...

Screenshot
Screenshot

Hapšenja, zabrane i izbori obeležili su 2018. u Crnoj Gori. I, možda ne i toliko neobično, gotovo svi ti događaji imali su neke veze sa Srbijom. Tako je tokom leta uhapšena devojka iz Srbije Sara Vidak, optužena za napad na sudiju prekršajnog suda u Kotoru Jelenu Stanišić. Dok je Vidak bila u pritvoru gotovo celokupna srpska javnost i dobar deo srpskih vlasti uključio se u kampanju za njeno oslobađanje. Vidak je na kraju proglašena krivom i osuđena na kaznu zatvora od četiri meseca. Nakon puštanja iz pritvora napustila je Crnu Goru.

Slovenija

Slovenačku godinu obeležili su izbori na kojima je najviše glasova osvojila Slovenačka demokratska stranka (SDS) bivšeg premijera Janeza Janše, koja ipak nije uspela da sakupi parlamentarnu većinu. Zbog toga je Slovenija dobila manjinsku vladu koju prevodi Marjan Šarec, diplomirani glumac i dotadašnji gradonačelnik Kamnika, najmlađi premijer u istoriji samostalne Slovenije. Njegovu vladu čini pet stranaka levice i liberalnog centra i formalno je manjinska, a podršku u parlamentu obezbeđuje ime devet glasova stranke Levica na osnovu posebnog protokola o saradnji. U novoj vladi učestvuju i stranke iz prethodne vlade Mire Cerara koji je u Šarecovoj vladi ministra spoljnih poslova.

Još jednu državljanku Srbije aktivno su tražili crnogorski policajci. Branka Milić, optužena za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 16. oktobra 2016, je, nakon što joj je sud ponovo odredio pritvor otišla u Ambasadu Srbije u Podgorici. Ona je prethodno godinu dana bila u pritvoru. Zvanična Crna Gora je protestovala kod srpskih vlasti zbog, kako kažu, "skrivanja begunca" na svojoj teritoriji.

Klimavi odnosi Crne Gore i Srbije dodatno su narušeni tokom ove 2018. Letošnja poseta patrijarha SPC Irineja Crnoj Gori tokom koje je rekao da je položaj Srba u Crnoj Gori "gori nego u vreme NDH" izazvala je oštre reakcije Podgorice. Na sve to nadovezao se jubilej 100 godina od kraja Prvog svetskog rata i različite ocene takozvane Podgoričke skupštine koju prosrpske snage slave kao čin "oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda", a crnogorska vlast vidi kao ukidanje države Crne Gore. Vlasti su, po medijskim navodima, zabranile ulazak književniku Matiji Bećkoviću i još trojici srspkih intelektualaca na proslavu tog jubileja, a skupštinskom Rezolucijom usvojenom krajem novembra odluke Podgoričke skupštine proglasile ništavnim.

Uz to, širom Crne Gore lepljeni su plakati i postavljani bilbordi - jedni koji veličaju ulazak srpske vojske u Crnu Goru 1918. godine, drugi koji taj momenat proglašavaju "okupacijom". U rat bilbordima uključila se i država, pa je tako Vlada zabranila isticanje bilborda koji negiraju "jasne istorijske činjenice", predstavljaju "falsifikovanje istorije" i "atak na državu".

Pored "odnosa" sa Srbijom, obeleženih i sa dve pobede fudbalske reprezentacije većeg "oka u glavi" u Ligi nacija, godinu je obeležio i povratak Mila Đukanovića na funkciju predsednika Crne Gore. Najdugovečniji vladar na prostorima bivše Jugoslavije tako je ponovo i formalno preuzeo vodeću ulogu u toj zemlji. Bivši premijer pobedio je već u prvom krugu, osvojivši 53,9% glasova. Na kraju, tu je i presretanje poslanika opozicionog Demokratskog fronta Nebojše Medojevića i njegovo sprovođenje u zatvor. Hapšenje je pretilo i drugom poslaniku Fronta, Milanu Kneževiću, koji ga je izbegao danonoćnim boravkom u Skupštini, do odluke Ustavnog suda kojom su poslanici Fronta oslobođeni. Medojević je u štrajku glađu proveo 13 dana u zatvoru, a isto toliko Knežević u Skupštini.

Info

Kosovo i Metohija u 2018. godini

Godina za nama, iako je u jednom trenutku delovalo da bi moglo doći do nekakvog konkretnog napretka, nije donela rešenje "kosovskog pitanja". Štaviše, poslednja dešavanja kao da su unazadila sve ono što se činilo postignutim u svim u pregovorima, razgovorima, dijalogu...

Tema dana utorak 1.01. 12:00 Komentara: 0

Srbija u 2018. godini

Uz nezaobilaznu temu Kosova i Metohije, proteklu godinu u Srbiji obeležile su izborne trke, pregrupisavanja opozicije, ali i brojne društvene teme. Tako su mediji bili "krcati" pričama iz crne hronike, mafijaških i sličnih sukoba, društvenog aktivitzma...

Tema dana utorak 1.01. 08:46 Komentara: 2
strana 1 od 2 idi na stranu