Slučaj "državni udar" i Đukanovićev "stari recept"

Parlamentarni izbori održani 16. oktobra u Crnoj Gori, zemlji koja je na pragu učlanjenja u NATO i na putu ka EU, na kojima nijedna stranka nije osvojila većinu za formiranje vlade, ostali su u senci hapšenja grupe srpskih državljana koja je, po rečima crnogorskih zvaničnika, planirala državni udar u izbornoj noći.

Radmila Cenić
Podeli
Foto: Thinkstock.com
Foto: Thinkstock.com

Na sam izborni dan poput bombe u regionalnim, ali i svetskim medijima odjeknula je vest o hapšenju 20 državljana Srbije s bivšim šefom srpske Žandarmerije Bratislavom Dikićem na čelu. Isprva nije bilo mnogo informacija o tom slučaju, ali se podsećalo na raniju najavu Uprave crnogorske policije da postoji mogućnost da u Crnoj Gori tokom izborne noći bude izazvano nasilje.

Dok su građani ostvarivali svoje biračko pravo, iz Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore je saopšteno da za 20 uhapšenih državljana Srbije postoji osnov sumnje da su izvršili dva krivična dela.

"Osnovano se sumnja da je početkom oktobra u Srbiji i Crnoj Gori formirana kriminalna organizacija, s ciljem uticaja na zakonodavnu i izvršnu vlast u Crnoj Gori. Sumnja se da je plan ove organizacije bio da u vreme proglašenja rezultata na parlamentarnim izborima, uz upotrebu oružja, napadnu okupljene građane ispred Skupštine Crne Gore i službenike Uprave policije, a da potom zauzmu prostorije Skupštine, s namerom da proglase izbornu pobedu određenih političkih partija", saopšteno je iz tužilaštva.

"Takođe se sumnja da je plan kriminalne organizacije bio lišavanje slobode premijera Crne Gore", navedeno je u saopštenju.

Strani mediji su o hapšenju u Crnoj Gori naširoko pisali, ukazujući na nadmetanje Zapada I Rusije za tu zemlju.

Američka agencija AP pisala je o "sukobu Zapada i Rusija na u izborima u malenoj Crnoj Gori" jer "Crnogorci glasaju da bi utvrdili da li ta mala balkanska država nastavlja svoje ka Zapadu ili se vraća na tradicionalnog saveznika, Rusiju”.

"Sučeljeni su dugovladajuća Demokratska partija socijalista, s premijerom Milom Đukanovićem na čelu, i grupa proruskih i prosrpskih opozicionih grupa koje se čvrsto protive prozapadnoj politici vlade, posebno ulasku u NATO", naveo je AP.

Agencija je naglasila da bi "ishod izbora mogao da ugrozi širenje NATO i Evropske unije u Jugoistočnoj Evropi i mogao bi biti odlučujući za pokušaje Kremlja da povrati uticaj u strateškom regionu Balkana".

Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva

Pročitajte još:

CG: Objavljeni "transkripti razgovora Dikića i Sinđe"

Šta piše u "Dikićevim transkriptima"

Dikić štrajkuje glađu i žeđu, "samo je došao pod Ostrog"

"Dikić za 100.000 € glumio teroristu, angažovao ga vrh CG"

Crnogorski specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Milivoje Katnić je nekoliko dana nakon hapšenja srpskih državljana izneo tvrdnju da postoje dokazi da je plan bio da se grupa obuče u uniforme crnogorske policije, da uđe u Skupštinu Crne Gore, pa da odatle, u određenoj situaciji, zapuca na građane, što bi, prema planu, izazvalo nasilje širih razmera. On je kazao i da spisak osumnjičenih nije konačan, te da postoji više desetina osoba infiltriranih u Crnu Goru.

U međuvremenu, uhapšeni su saslušani, 14 ih je zadržano u pritvoru, a šestoro je pušteno. Crnogorski mediji objavljivali su transkripte navodnih razgovora osumnjičenih, detalje saslušavanja, izjave advokata Bratislava Dikića koji tvrdi da on štrajkuje glađu, kao i da je on zbog bolesti došao u Crnu Goru i da nema nikakve veze sa onim za šta je osumnjičen. Pisalo se i da se Dikić žalio da se u spuškom zatvoru ne oseća bezbedno, odnosno da ga je “strah od zatvorenika albanske nacionalnosti”, da je pod nadzorom lekara, kao i da svakodnevno trenira i zdravo se hrani..

DF: Hapšenje "terorista" bez lisica - sve fingirano VIDEO

Opozicija CG: Ne priznajemo izbore na dan pokušaja udara

I dok je sve vreme crnogorska opozicija u javnost puštala tvrdnje da je ceo slučaj hapšenja i “državnog udara” fingiran i smišljen kako bi se uticalo na krajnji ishod izbora, sam izborni rezultat i mogućnosti za stvaranje vlade u toj zemlji, čini se, postali su najmanja briga.

Pojavilo se samo nekoliko sporadičnih vesti o tome kako bi vladajuća Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića sa svojim "prirodnim" koalicionim partnerima - strankama manjina mogla da formira vladu i da će se to odigrati "ekspresno".

Na izborima 16. oktobra DPS je dobio 36 poslaničkih mandata, ali partija sama ne može da formira Vladu. Stoga računa na, kako ističe, "prirodne partnere", stranke koje u crnogorskom parlamentu zastupaju interese manjinskih zajednica.

Sa njihova četiri poslanika i dva poslanika Socijaldemokrata Crne Gore, DPS bi imao većinu sa 42 poslanička mesta, od 81, koliko ima crnogorska skupština.

Tačno deset dana nakon održavanja izbora stigla je i zvanična vest da Generalni odbor DPS-a bira tim za pregovore sa manjinskim strankama i SD o formiranju 41. crnogorske vlade.

Crnogorski mediji su javili da se očekuje da pregovori teku ubrzano i sav posao bude okončan do 10. ili 11. novembra, pošto bi prethodno bio konstituisan i novi saziv parlamenta.

Iz DPS-a je saopšteno i da je zamenik predsednika te stranke Duško Marković, kandidat za mandatara za sastav nove Vlade Crne Gore.

Đukanović odlazi s državne funkcije da bi se vratio?

Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva

Ubrzo, regionalni i svetski mediji počeli su sa spekulacijama da, još aktuelni crnogorski premijer i predsednik DPS, Milo Đukanović napušta državne funkcije.

AP je naveo da Đukanović sprema ostavku "posle više od 25 godina neosporne vlasti", ali napominje da je on u prošlosti dvaput podnosio ostavku, ali da se vraćao na vlast bilo kao premijer, bilo kao predsednik.

Američka agencija podseća i da je Đukanović 1991. godine sa samo 29 godina postao najmlađi premijer u Evropi i ističe da je on među balkanskim liderima najduže na vlasti.

Dugogodišnju vlast Đukanovića na mestu premijera ili predsednika naglasio je i Rojters, koji je dodao da ga opozicija optužuje za autoritarizam i korupciju.

Britanska agencija primećuje da Đukanović nije rekao da li će izaći iz politike, ili će ostati predsednik DPS-a.

I AFP navodi da je Đukanović dvaput podneo ostavku na funkciju premijera, ali ističe da je on ostao predsednik stranke, podsetivši da se on povukao sa čela vlade 2006. i 2010. godine, ali da se oba puta vratio na vlast posle dvogodišnje pauze.

Zbog svih ovih navoda ima i mišljenja da će i ovoga puta Đukanović primeniti svoj "stari recept" i kandidovati se za predsednika Crne Gore na predsedničkim izborima 2018. godine.

Balkanski i drugi špijuni

Hapšenja pred izbore u Crnoj Gori nisu novina

Na sajtu Radio Slobodna Evropa objavljen je tekst u kome se podseća na ranije slučajeve privođenja uoči crnogorskih izbora.

Prvi slučaj dogodio se u oktobru ali 1997. između dva kruga predsedničkih izbora na kojima je aktuelni premijer i lider DPS Milo Đukanović tesno pobedio tada već bivšeg partijskog kolegu Momira Bulatovića.

Nekoliko sati pred početak izborne tišine, policija je u hotelu Ljubović, današnjem hotelu Siti u Podgorici uhapsila 11 osoba iz Srbije koje su priznale da su došle u Crnu Goru da pomognu Bulatoviću na izborima. Uhapšeni su priznali da je njihov zadatak bio da „izazivaju nerede, uznemirenje i strah kod građanstva“.

Svi uhapšeni u oktobru 1997. su izašli iz pritvora ubrzo posle izbora, a 2002. su i zvanično bili oslobođeni svih optužbi.

Drugi slučaj se odigrao 9. septembra 2006. godine, dan pred parlamentarne izbore, prve nakon obnove crnogorske nezavisnosti. U toj operaciji, uhapšeno je 17 osumnjičenih za planiranje terorističkih akcija na dan izbora.

Policija je na području Malesije, dominantno naseljenim albanskim stanovništvom, tada uhapsila članova grupe koja se sumnjiči da je planirala da "ugrozi ustavni poredak i bezbednost Crne Gore".

Policija je tada tvrdila da su uhapšeni teroristi i pojedini pripadnici UČK-a planirali da na dan izbora, uđu na teritoriju Crne Gore i izvrše terorističke akcije u Tuzima i Malesiji. Oni su proglašeni krivim i osuđeni na zatvorske kazne od dve i po do šest i po godina, odnosno ukupno na 51 godinu zatvora.

Međutim, sam Đukanović više je govorio o hapšenju u izbornoj noći nego o (ne)političkim planovima.

Posle sastanka s direktorima Agencije za nacionalnu bezbednost i policije Crne Gore Đukanović je rekao da je donet zaključak da o slučaju uhapšene grupe s Bratislavom Dikićem na čelu treba obavestiti državu Srbiju.Tada je naveo i da je dobio informacije koje su ga učvrstile u uverenju da je aktivnost jedne kriminalne grupe ljudi koja je pokušala da organizuje kriminalnu grupu i da sprovede terorističke akte na prostoru države Crne Gore bila akcija koja je opasno pretila i državi i nacionalnoj bezbednosti.

Tri dana kasnije, premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su i u Beogradu uhapšena "neka lica" povezana sa događajima u Crnoj Gori i da su zaplenjeni novac i uniforme.

On je posle sastanka Biroa za koordinaciju službi bezbednosti istakao i da postoje nepobitni dokazi da su određena lica, koja nisu ona koja su uhapšena u Crnoj Gori, a koja su pratila put kretanja premijera Crne Gore Mila Đukanovića, na dnevnom nivou i obaveštavali druga lica koja su “trebala da postupe“. Premijer Srbije je naveo i da su kod uhapšenih lica pronađeni novac, 125.000 evra i uniforme.

Premijer Vučić je govorio i o tome da su zabeležene značajne aktivnosti stranih obaveštajnih službi, kao i da dokumenti sa obradama Uprave kriminalističke policije završavaju u stranim rukama.

Crnogorski premijer je nakon toga izjavio da je Istraga u Srbiji potvrdila sve ono o čemu je DPS govorila tokom predizbornih kampanja, uoči i na dan izbora.

"Nema nikakve sumnje, deo istrage koji je vođen na teritoriji Srbije je potvrdio sve o čemu smo govorili i tokom predizborne kampanje, uoči i na sam da izbora. Znači da imamo snažnu involviranost inostranog faktora kada je u pitanju proces parlamentarnih izbora u Crnoj Gori", kazao je Đukanović.

On je dodao da je "došlo do toga da se vidi kome su još služili i s kim su još sarađivali, što tajno - što javno, što prećutno, što dogovorima u Beogradu, a što u Moskvi ili na nekoj drugoj adresi sa koje još nema jasnih signala. Ali doći ćemo do svega“.

Info

Trese se BiH, šta će se roditi?

Dva politička potresa sa epicentrom u BiH poslednjih mesec dana drmaju Balkan, a u iščekivanju da se slegnu referendumske i izborne tektonske ploče, svetski i regionalni mediji ne sklanjaju pogled s prostora bivše SFRJ.

Tema dana utorak 4.10. 19:30 Komentara: 64