Novo u državnim zdravstvenim ustanovama

Posle višegodišnjeg čekanja, Skupština Srbije konačno je usvojila set zakona iz oblasti zdravstva. Radi se o ključnim zakonima iz ove oblasti, a među njima svakako su za javnost najinteresantniji oni o zdravstvenoj zaštiti, o zdravstvenom osiguranju i o lekarski komorama.

U toku javnih rasprava, kao i u skupštinskoj proceduri, predlozi ovih zakona nailazili su na oštre kritike pojedinih ustanova, društava i grupa, teške reči na kvalitet zakonskih rešenja iznele su i pojedine poslaničke grupe, koje su tvrdile da se ne radi o reformskim zakonima. Ali, kako je istakao ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević, iako idealnih zakona nema, niti ima rešenja koja bi preko noći mogla da reše sve probleme u ovoj oblasti, zakoni su doneli niz novina i regulisali su mnoge oblasti koje su se do sada više realizovale stihijski.

Uvođenje dopunskog rada u zdravstvene ustanove novina je u našim zakonskim rešenjima. Iako je praksa poslepodnevnog dopunskog ili rada za dane vikenda i do sada postojala u pojedinim zdravstvenim ustanovama, sada je ova oblast regulisana zakonom. Za razliku od prekovremenog, dopunski rad omogućava lekaru da sa zdravstvenom ustanovom sklopi ugovor o korišćenju prostorija za rad u popodnevnim satima, dakle u vreme kada su u najvećem broju ustanova kapaciteti neiskorišćeni. Da bi ovo realizovala, ustanova mora da ispuni neke uslove, na primer, da dokaže da je sve kapacitete maksimalno iskoristila u redovnom radnom vremenu, kao i da ima poseban račun na koji će se uplaćivati novac od rada u dopunskom vremenu. Lekar može da potpiše ovakav ugovor samo s jednom ustanovom, i to na tri godine.

Šta ova odredba znači za pacijente?
– Ovim zakonom se kaže da dopunski rad postoji, pacijent uslugu plaća ustanovi i za novac dobije račun, a korist od ovakvog rada imaju i pacijenti koji ne mogu da plate neku zdravstvenu uslugu – kaže ministar dr Milosavljević. – Novcem koji ustanova zaradi na ovaj način omogućiće se kvalitetnije i komformine lečenje pacijenata koji se leče u redovnom radu ustanove, dakle o trošku zdravstvenog osiguranja. Strogo će se kontrolisati kako se ovaj novac troši. U naredna tri meseca neće se videti rezultati uvođenja dopunskog rada, ali će se podzakonskim aktima uvesti obaveza zdravstvenih ustanova da ga ugrade u svoj rad.

Zašto pacijent koji želi da izabere lekara, vreme i obim lečenja da traži uslugu u privatnoj ordinaciji, kad može da je dobije i u zdravstvenoj ustanovi van redovnog radnog vremena? Ovo nije gašenje privatne prakse, kako neki tvrde, ovo je vid konkurencije, a na tržištu neka ostanu najbolji. Besmisleno je da hirurška sala, na primer, stoji prazna posle podne, kao što je besmisleno da se pacijentu koji dođe iz neke druge zemlje i želi da ga operišu naši stručnjaci, operacija radi u radno vreme koje je rezervisano za naše osiguranike.

Neke od novina koje donosi Zakon o zdravstvenom osiguranju su da se, pored obaveznog, uvodi i dobrovoljno osiguranje. Ono omogućava pokrivanje troškova lečenja i iznad onoga što propisuje redovno zdravstveno osiguranje. Predviđa se da se novcem Zavoda za zdravstveno osiguranje plaća 100, 90, 75 i 50 odsto usluge. Tačno je precizirano za koju uslugu su pojedini procenti učešća pacijenata, a najveće učešće građana u lečenju je za protetske stomatološke nadoknade i očna i slušna pomagala za odrasle.

Za bolovanja su predviđene posebne restrikcije. Kako su izdaci za plaćeno odsustvo s posla zbog bolesti dostigli ogromne razmere, jer se iz zdravstvenog fonda za njih izdvaja 7,5 milijardi dinara, planira se da već u narednoj godini oni budu prepolovljeni. Osim rigoroznih kriterijuma za korišćenje bolovanja, onim pacijentima za koje firma ne uplaćuje doprinos ono neće biti isplaćeno. Novcem od obaveznog zdravstvenog osiguranja biće moguće lečiti se i u inostranstvu ukoliko se u našim zdravstvenim ustanovama to ne može učiniti uspešno, a starosna dob nije ograničena.