Kina sumnja u nadzor iz svemira - i sateliti mogu biti mete

Kina sve više jača svoju armiju i ulaže u razvoj domaćeg naoružanja. Paralelno, velike nade se polažu i u sopstveni svemirski program, sa planiranom izgradnjom više svemirskih stanica.

Deo tih planova se već ostvaruje – u orbiti je stanica "Palata na nebu(Tiangong). Za razliku od međunarodne svemirske stanice (ISS), Tiangong se nalazi u LEO orbiti oko Zemlje, na visini između 340 i 450 kilometara. Kada bude završena u potpunosti, ova stanica će biti dva puta veća od nekadašnje ruske stanice "Mir", i moći će da primi do šest astronauta u jednoj misiji.

"Kineska armija"

Više naučnih istraživača pri kineskoj armiji objavilo je rad početkom maja, u kome se prezentuju "razlozi i način za uklanjanje protivničkih satelita, pre svega onih iz sazvežđa Starlink". Kineska vojska od samog početka sumnja da američki sistem "Starlink" ima samo civilnu upotrebu i tvrdi da ovi sateliti lako mogu dobiti i drugu ulogu – nadzora iz svemira i prikupljanja podataka o komunikacijama (SIGINT). Glavni autor ove studije je vojni naučnik Ren Juanzen, sa pekinškog Instituta za telekomunikacije, koji je deo Vojnog instituta za nauku i podršku.

Juanzen i koautori navode da bi "kineska armija do 2025. morala imati spremne sisteme za rušenje ili onesposobljavanje satelita u niskoj orbiti, naročito onih koji se mogu koristiti za prikupljanje informacija iznad Kine.

Takođe, u ovim vojnim planovima se predlaže i "razvoj softvera kojim bi se mogla onesposobiti većina satelita u sistemu".

Sam "Starlink" sistem je projekat američke kompanije Space X, iza koje stoji milijarder Ilon Mask. Radi se o "Lo-SC" sistemu satelita (low orbit satellite constellation), takozvanom "sazvežđu"”. Ovo ime je odabrano jer će "Starlink" sateliti, kada kompletan sistem bude u funkciji, pokrivati celu planetu. Trenutno je aktivno 2.400 ovih satelita, a krajnje "sazvežđe" će imati između 3.500 i 5.000 satelita (američka agencija FCC je dala "zeleno svetlo" i za daleko veći broj ovih satelita, čak i do 12.000).

Primarna uloga “Starlink” sistema će biti pružanje internet pristupa praktično na bilo kojoj tački na planeti. Iako slični sistemi postoje još od devedesetih godina, oni su izuzetno skupi, nepouzdani, te pružaju veoma male brzine pristupa internetu, na nivou nekadašnjih ISDN zemaljskih linija. Procenjuje se da će ceo projekat biti završen između 2025. i 2027. godine, i da ukupna cena neće biti manja od 10 milijardi dolara. Ipak, u prve tri godine korišćenja sistema očekuju se prihodi od najmanje 30 milijardi dolara. Sistem će biti globalan, a usluge će se u nekim zemljama pružati u saradnji sa lokalnim partnerima iz oblasti telekomunikacija.

Sami "Starlink" sateliti se lansiraju u "paketima" od po 53, raketom Falcon 9, a samo u maju ove godine su uspešno izvedena tri lansiranja ovih satelita. Internet signal se odašilje u "E-band" spektru, na radio frekfencijama od 60 do 90 Ghz. Za korišćenje ovog signala potrebna je posebna vrsta satelitske antene i rutera koji dekodira signal i omogućava sa druge strane klasični žični ili vajfaj signal koji računari i smartfoni "razumeju". Ova oprema se naziva "Starlink Terminal" i obezbeđuje ih sama kompanija. U martu ove godine, "Starlink" je imao najmanje 250.000 pretplatnika, a do sredine leta se predviđa brojka od 400.000. U planu je i ulazak na mnoga evropska tržišta do kraja godine, među kojima su i zemlje Zapadnog Balkana.

IT stručnjak Nemanja Tasić kaže da bi uvođenje pristupa internetu putem “Starlink” sistema bilo veoma dobro za balkanske zemlje.

"Sa prosečnom brzinom pristupa internetu od oko 40Mbit, region dosta zaostaje čak i za zemljama Jugoistočne Evrope. Iako postoji brži pristup, on je i dalje ‘papreno’ skup, te je namenjen uglavnom poslovnim korisnicima. Na to treba dodati i izuzetno skupe gigabajte podataka u 3G i 4G mobilnim mrežama, a šire uvođenje 5G standarda kasni najmanje dve godine. U ovakvoj situaciji najveći telekomunikacioni igrači imaju praktično monopol i mogu diktirati uslove na tržištu. Zato bi ‘Starlink’ bio veoma dobra opcija, iako bi u početku bio nešto skuplji za domaće korisnike. Sa druge strane, za kvalitet veze i usluge bi garantovala svetska kompanija, a sam satelitski sistem je tako dizajniran da je nad bilo kojom tačkom u svetu brzina pristupa ista", objašnjava Tasić.

Kineske brige

Ono što "brine" kineske vojne stručnjake je činjenica da kompanija Space X veoma blisko sarađuje sa Pentagonom i američkom mornaricom (US Navy). Njihove rakete Falcon 9 imaju i status "prefered mission resolver", što znači da Pentagon ima najviše poverenja u ovu kompaniju kada je u pitanju slanje vojnih satelita u orbitu.

Iako po samoj svojoj prirodi poverljiv, ovaj "vojni teret" kompanija Space X često lansira iz vazduhoplovne baze Vandenberg AFB u Kaliforniji. Kompanija u okviru baze čak ima i svoj poseban kompleks, nazvan "Space Launch 4". Satelite koji se odavde lansiraju koriste agencije NRO, DIA, CISA i sam Pentagon. U novembru prošle godine je sa istog mesta lansiran i šesti satelit iz tajnog programa "Sentinel". Stručnjaci smatraju da je u pitanju nova generacija satelita sa mogućnošću skeniranja tla ili mora do dubine od 1,3 kilometara.

Kineska vojska takođe navodi da pojedini "Starlink" sateliti poseduju "jonske motore" (ion thrusters), kojima za kratko vreme mogu promeniti visinu ili orbitu, što ne bi bilo poželjno ako im je jedina namena slanje internet signala. Kinesko ministarstvo telekomunikacija smatra da je u pitanju i "ekonomski udar" na zemlju, te da "Starlink" ima ambicije da bude "jedini internet provajder za ceo svet".

Ono što je, pak, verovatnije je da kineske vlasti brine novi i jeftin način pristupa internetu. U Kini od samog uvođenja internet pristupa postoji čitav niz tehničkih, zakonskih i državnih barijera za slobodan pristup informacijama. Postoji nekoliko ustanova za cenzurisanje sadržaja, a aplikacije i servisi poput Gugl, Džimejl i Jutjub nisu dostupni. Nisu dostupne ni najveće društvene mreže – Fejsbuk, Instagram i Tviter. U Kini se koriste domaći pandani ovim globalnim aplikacijama i mrežama, poput Sina Vejbo, Doujin, Vičet i Kuaišou. Stručnjaci ovaj sistem cenzure nazivaju "veliki kineski internet zid" (great internet firewall). Iako je do pre godinu dana ipak bilo delimično moguće pristupati stranim servisima putem VPN usluga ili korišćenjem sigurnih pretraživača kao što je "Tor", nakon velikih nemira u Hong Kongu, to više nije moguće, a svaki pokušaj pristupa stranim servisima se beleži.

I dok Kina pravi planove za obaranje "Starlink" satelita, u isto vreme se priprema i da lansira svoju "kopiju" sistema. Nazvan "Star Net", sistem će imati između 6.000 i 8.000 satelita u narednih pet godina. Za razliku od "Starlinka", kineski sistem će se koristiti i za usluge navigacije (slično GPS sistemu) i nadzora puteva, reka i useva (remote sensing). Trećinu satelita će koristiti isključivo kineska armija, a državne službe će takođe imati "svojih" 200 satelita. Postoje i planovi za širu azijsku mrežu ovakvih satelita nazvanu "Guo Wang", koja će pružati usluge navigacije na moru i praćenja vremenskih prilika.