Boljevićeva o referendumu: "Nije tačno da su promene nametnute od EU"

"Nije tačno da su promene nametnute od Evropske unije. Njih je zahtevala domaća pravna struka", ukazala je Boljevićeva, podsećajući da je EU bila saglasna i sa verzijom ustavnih amandanama iz 2018. sa kojom se međutim, kako je rekla, nije slagala pravna struka.

"Sa predloženom novom verzijom amandmana složili su se i Venecijanska i Evropska komisija, što je dodatni bonus koji je izveden iz cele ove stvari", naglasila je Boljevićeva.

Posebno je ukazala studentima da se predloženi amandmani ne odnose, kako to neko želi da predstavi, na Rio Tinto, Kosovo, ili da će uvesti obaveznu vakcinaciju ili ukinuti neka ljudska prava.

Odnose se i tiču se samo promene Ustava u delu o pravosuđu i svi koji žele, kako je rekla mogu Akt o promeni Ustava da pročitaju jer je objavljen u Službenom glasniku.

Prodekan Pravnog fakuletat u Beogradu i član radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava profesor Bojan Milisavljević ukazao je da su rešenja iz amandmana korak napred Srbije ka vladavini prava.

"To je i uslov bez kojeg se ne može ići dalje. Postoji potreba za promenom Ustava, ne samo suštinski već i formalno, jer smo se Nacionalnom strategijom za razvoj pravosuđa još 2013. godine obavezali na promenu Ustava radi depolitizacije pravosuđa."

On je podsetio da je jedan od prioriteta Srbije pristupanje Evropskoj uniji, a da bez ispunjenja standarda iz Poglavlja 23, promene Ustava i vladavine prava mi ne možemo zadovoljiti ni evropske standarde.

"EU ne diktira nama uslove i standarde, već mi moramo da zadovoljnimo određene standarde koji postoje u državama EU. Vladavina prava je proces i mi nećemo sve postići samo ovim promenama Ustava – one su samo početak reforme pravosuđa koja predstoji. One su uslov za dalju promenu zakona i propisa", naglasio je Milisavljević.

Pojasnio je da naše pravosuđe ima veliki broj problema, a da nova rešenja treba da mu pomognu da se oni polako prevazilaze.

Sudija Ustavnog suda Tamaš Korhec rekao je da se za nezavisnost sudstva mora izboriti samo društvo, kao i same sudije, a da se ovim amandamanima otklanja formalno-pravna mogućnost za politički uticaj na pravosuđe.

"Odgovornost ne leži na političkoj vlasti jer vladavina prava, ustavnost i druge civilizacijske vrednosti evropske kulture mogu nastati samo korišćenjem sopstvenih vrednosti", rekao je Korhec.

Navodeći da ima i korektnih kritika amandamana, Korhec je naglasio da, ukoliko se objektivno tumače rešenja iz amandmana, teško osporiti da se njima smanjuje formalnopravni uticaj izvršne vlasti na sudstvo i javno tužilaštvo.

Profesor ustavnog prava i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov poručio je da građani Srbije treba da izađu na referendum o Aktu o promeni Ustava u što većem broju, jer će to biti pokazatelj našeg demokratkog kapaciteta.

"Odluka građana je konstitutivna. Ovde se ne radi o kompromisu u kom svi politički faktori treba da budu zadovoljni tekstom amandmana, već o izmenama koje treba da budu kompromis između struke i nauke, kao i političkih faktora", rekao je Petrov na onlajn tribini koju je organizovao Studentski parlament Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On je ukazao da kritičari amandmana ne kritikuju konkretna rešenja, naprotiv.

"Jedni kritikuju to što idemo napred ka nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva. Drugi kritikuju to što nismo učinili dovoljno - a to bi bilo prihvatanje nekih idealnih rešenja, koja su za Srbiju preuranjena", naveo je Petrov, koji je bio na čelu radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava.

On je zaključio da Srbija ima ustavnu tradiciju, ali da pored slavne prošlosti, mora da bude okrenuta ka budućnosti, kako ne bi ostala izolovana.

Ukazujući studentima na konkretne izmene sadržane u Aktu o promeni Ustava, Petrov je naveo da je Akt izrađen uz poštovanje evropskih standarda, kompromis struke, nauke i izvršne vlasti koja je i bila predlagač promene Ustava.

Pomoćnik ministra pravde i član radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava Vladimir Vinš ukazao je da je međunarodno telo za borbu protiv korupcije GRECO insistiralo na tome da se iz odlučivanja o izboru sudija i tužilaca uklone predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti i da se o tome staraju pravosudni organi – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.

Predloženim amandmanima upravo je to i postignuto.

Skup je najpre pozdravio dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran Mirković podsećajući na ustavnu i pravnu tradiciju naše zemlje.

On je ocenio da nikada, ni u jednoj zemlji sveta nije postojalo idealno pravosuđe, te da se nezavisnost sudstva mora potvrđivati svakoga dana i u najuređenijim zemljama.