Dan kada su nacisti kapitulirali

Berlin, Beograd -- Nemačka je sednicom na kojoj su prisustvovali kancelarka Angela Merkel i predsednik Joahim Gauk obeležila 70. godina od kraja Drugog svetskog rata.

Izvor: Tanjug
Podeli

Osim toga u Kelnu su posebno pomenute srpske žrtve i stradanja Jevreja i Roma u bivšoj kraljevini Jugoslaviji.

Skupovi sećanja na nacističke zločine, polaganje venaca, svečanosti i ekumenske službe održani su u mnogim gradovima 82-milionske države.

Predsednik Bundestaga Norbert Lamert je na zajedničkoj sednici ukazao na zasluge zapadnih sila i ruske Crvene armije za okončanje rata i rekao da je 8. maj bio, zapravo, dan oslobođenja za celu Evropu.

Povodom današnjeg dana, kada je nacistička Nemačka 1945. godine bezuslovno kapitulirala, Lamert je rekao da to nije bio dan nemačkog samooslobođenja, i upozoravajući da neuspeli pokušaji hrabrih Nemaca u otporu protiv nacizma ne smeju biti zaboravljeni, rekao da sećanje i poštovanje ide, pre svega, onima koji su "uz nezamislive gubitke okončali nacionalsocijalistički teror".

"Mi danas odajemo počast milionima žrtva jedne besprimerne ofanzive uništenja drugih nacija i naroda, ofanzive protiv Slovena, protiv evropskih Jevreja...", rekao je Lamert i pohvalio spremnost nemačkih suseda na pomirenje, kao istorijski jedinstveno.

Generalni konzul Republike Srbije u Diseldorfu i doajen diplomatskog kora pokrajine Severna-Rajna Vestfalija Nebojša Košutić je na svečanosti polaganja venaca na sajmištu u Kelnu, mestu stradanja u Drugom svetskom ratu, ukazao na nacističke zločine i rekao da je danas glavni cilj da se sećanje na milione žrtava održi živim.

Košutić je upozorio da se budućim generacijama ne sme dozvoliti da ostanu bez mogućnosti saznanja o užasima rata, ni da zaborave ono, što ne sme biti zaboravljeno.

Gradonačelnik Kelna Jirgen Roters je u svom govoru podsetio, takođe, i na žrtve fašizma u Srbiji, odnosno, tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a predsedavajući Jevrejske zajednice Kelna Mihael Rado je rekao da se žrtve u tadašnjoj Jugoslaviji koje su podneli Jevreji, Srbi i Romi ne smeju zaboraviti i upozorio da se u Evropi o tim žrtvama malo zna.

Rado je rekao da je od 12 miliona stanovnika ondašnje Jugoslavije njih 1,5 milion poginulo, od čega je najveći broj bio Jevreja, Roma i Srba.

U Kelnu će večeras biti održana i ekumenska religijska služba za žrtve rata na kojoj će, u ime diplomatskog kora Severne Rajne Vestfalije, govoriti generalni konzul Srbije u Diseldorfu Nebojša Košutić.

Širom Nemačke danas se održavaju svečanosti i skupovi povodom kraja Drugog svetskog rata, a istoričar Hajnrih-Avgust Vinkler, eminentni profesor Humbolt - Univerziteta u Berlinu je, kao centralni govornik, ukazao na rastuću mržnju protiv stranaca danas i podsetio na zločine Drugog svetskog rata.

Istoričiari: Ne smemo zaboraviti žrtve

Potpisivanjem sporazuma o predaji nemačke vojske, 9. maja 1945. godine, konačno je završen Drugi svetski rat, koji je za šest godina odneo 55 miliona života, a sagovornici Tanjuga poručuju povodom sedam decenija od tog događaja da se ovaj dan ne obeležava samo kao Dan pobede i Evrope, već i kao Dan antifašizma, te da se to ne sme zaboraviti.

Direktor Centra za regionalizam istoričar Aleksandar Popov ističe da je pokret protiv fašizma u tadašnjoj Jugoslaviji bio izuzetno jak i da je konačno doveo do potpunog oslobođenja naše zemlje od nemačke okupacije.

Podseća da su tu veliku ulogu antifašističkog pokreta na teritoriji SFRJ priznale sve zemlje sveta, uključujući i velike sile, što je omogućilo jugoslovenskim vlastima da na tom "velikom kapitalu" grade budućnost zemlje.

"To je kapital koji je tadašnji predsednik Tito i tadašnje rukovodstvo znalo dobro da iskoriste u odnosima s velikim zemljama. To je izazivao veliki respekt kod velikiih sila i ostalih zemalja zato što je tako snažan pokret otpora bio u jednoj zemlji kao što je Jugoslavija", smatra Popov.

Dodaje da su pokreti otpora postojali u mnogim zemljama Zapadne Evrope, poput Holandije, Francuske i Norveške, ali da su po brojnosti i učinku antifašističke snage Jugoslavije bile među jačih u tadašnjoj Evropi.

Kako je objasnio, tadašnja Komunistička partija uspela je da, na liniji borbe protiv fašizma, okupi takve snage koje su vremenom postale prava armija koja je oslobođenje dočekala kao respektabilna vojna sila.

"Ona je sigurno bila značajan partner savezničkim snagama u borbi protiv Nemaca i to je istorijska činjenica koju su priznale zapadne zemlje. Mislim da je naša oslobodilačka vojska odvukla veliki deo nemačkih snaga i držala ih vezane za ovu teritoriju, što je olakšavalo borbu na drugim terenima u Evropi, i to je činjenica koja se mora imati u vidu", rekao je Popov.

Istoričar Ljubodrag Dimić napominje da su u to vreme na prostoru Jugoslavije bila aktivna dva antifašistička pokreta - jedan levicacrski na čelu sa Komunističkom partijom Jugoslavije (partizanski pokret) i drugi građanski, "koji je predvodila ili na neki način simbilizovala jugoslovenska vojska u otadžbini ili četnički pokret", ali primećuje istovremeno da ovde antifašizmom kao da nije "na ceni".

"Ne treba zaboraviti da je 9. maj, danas Dan Evrope, ustvari datum koji simbolizuje antifašizam, a da o antifašizmu na ovim prostorima i u ovom gradu i u državi nedovoljno vodimo računa. Dok drugi u okruženju izmišljaju svoj antifašizam, mi kao da ga se na neki način stidimo, bilo da je levičarski ili onaj koji su simbilizavale građanske snage", primećuje Dimić.

Rat je, ističe, Dimić, bio izuzetno težak za jugoslovenski, a pogotovo srpski narod, pominjući oko 1,7 miliona poginulih.

"Tokom tih godina, pođednako kao i u Evropi, dešavala su se istrebljenja čitavih naroda. U Evropi je stradalo između pet i šest miliona Jevreja. Istrebljenja tog naroda na prostoru Jugoslavije obavile su okupatorske nemačke formacije i u Srbiji na prostoru Nezavisne drzave Hrvatske, Slovenije, Makedonije... stradalo je gotovo 65.000 Jevreja", podsetio je Dimić.

Na pitanje kolika je uloga Srbije i regiona u oslobađanju Evrope od okupatora, Popov nije želeo da izdvaja konkretnu ulogu Srbije u oslobodilačkom ratu, podsetivši da je narodnooslobodilačka borba bila jedinstvena i da su proleterske brigade ratovale na celoj teritoriji nekadašnje Jugoslavije u mešovitom sastavu.

Smatra i da nije dobro što se u poslednje vreme vrši revizija istorije kako u Srbiji, tako i u ostalim zemljama, posebno u Hrvatskoj, čime se oslobodioci i pravi borci protiv fašizma proglašavaju za zločince, dok se kolaboracionisti i kvislinzi nastoje rehabilitovati i prikazati u javnosti kao da su oni "bili heroji ili da su bar u neku ruku bili u istoj ravni kao partizani koji su delovali kao oslobodilačka snaga".

"To je štetno za Srbiju, ali i za ostale zemlje koje to rade, zato što, umesto da kapitalizuju to učešće u antifašističkoj koaliciji, što je i danas jedan veliki moralni i politički kapital, mi zapravo kao da se stidimo tog antifašizma i nama je trebalo da dođe Putin ovde pre nekoliko godina da upozori na to da smo oduzeli imena ulica oslobodicima Beograda i dali neka druga imena koja nemaju veze s tim", rekao je Popov.

On, međutim, upozorava na pojavu neonacizma poslednjih godina, što objašnjava, između ostalog, ekonomskom i političkom krizom i dolaskom novih generacija koje nisu upoznate sa istorijom.

Zato podvlači da je potrebno da se stalno vodi računa da se mladim generacijama govori o pošasti fašizma, da se upozoravaju na to da to nije modni trend, već ogromno zlo koje, ako bi se materijalizovalo, moglo bi da oživi stare aveti i napravi isto zlo koje se desilo 40-ih godina prošlog veka.

Dimić, inače, podseća da je rat počeo septembra 1939. godine napadom na Poljsku od strane Nemačke, da je trajao šest godina i da je okončan 9. maja padom Berlina.

Berlinska operacija, dodao je, počela je 16. aprila, a okončana je 2. maja, "nakon kojeg je usledilo haotično stanje u Nemačkoj, samoubistva i ubistva, da bi nedelju dana kasnije bio potpisan ugovor o predaji".

"To je značilo da je okončan jedan rat kojem je učestvovalo 40 država sveta, u kojem je samo šest bilo neutralno, i koji je porodio 55 miliona žrtava", naglasio je Dimić.

Dimić je zaključio da je na kraju teško je reći ko je pobednik, a ko je izašao kao gubitnik iz rata.

"Vreme u kojem živimo podseća na vremena koja su u nekim elementima prethodila i Drugom svetskom ratu. U tom kontekstu je zaista teško reći ko je iz njega izašao kao pobednik, a ko kao gubitnik. Verovatno su pobedili samo oni koji su ostali živi, a oni koji su poginuli ili ostali teški invalidi, bilo na kojoj strani, svakako su veliki gubitnici jednog nepromišljenog sukoba, u koji velike sile ulaze uvek onda kad ne mogu da politički razreše svoje odnose", poručio istoričar Ljubodrag Dimić.

strana 1 od 211 idi na stranu