69 godina od bombardovanja Hirošime

Tokio -- Na desetine hiljada ljudi okupilo se na ceremoniji u Hirošimi kojom je obeleženo 69 godina od kada je bačena atomska bomba na taj grad u Drugom svetskom ratu.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Uz zvuke zvona, preživeli, rodbina, zvaničnici vlade i strani delegati odali su poštu žrtvama minutom ćutanja u 8.15 po lokalnom vremenu kada je detonacija pretvorila taj grad u zapadnom Japanu u pakao.

Ljudi su položili cveće ispred spomenika u Memorijalnom parku mira u centru Hirošime, navodi AFP.

Gadonačelnik Hirošime Kazumi Macui pozvao je američkog predsednika Baraka Obamu i druge svetske lidere da dođu i lično vide posledice bombe.

"Predsedniče Obama i svi lideri država sa nuklearniim oružjem, molim vas da što pre odgovorite na poziv da posetite gradove na koje je bačena atomska bomba da biste lično videli šta se dogodilo. Ako to učinite, uverićete se da je nuklearno oružje apsolutno zlo, koje ne sme više postojati", prenosi AP.

Hirošima je ove godine pokrenula kampanju slanja pozivnica Obami napisanih na papiru napravljenom recikliranjem nekoliko desetina miliona "origamija" (tradicionalna japanska veština kreiranja modela od papira), koji su simbol mira.

Oko 45.000 ljudi odalo je poštu žrtvama atomske bombe minutom ćutanja na ceremoniji u Parku mira u Hirošimi, u blizini epicentra napada atomskom bombom 1945. u kome je poginulo 140.000 ljudi.

Druga atomska bomba bačena je na Nagasaki tri dana kasnije - ona je usmrtila još 70.000 ljudi, što je primoralo Japan da se preda u Drugom svetskom ratu.

Broj preživelih, koji se zovu "hibakuša", ove godine je bio jedva nešto malo veći od 190.000. Oni u proseku imaju 79 godina i mnogi od onih koji su prisustvovali ceremoniji su njihovi mlađi rođaci i potomci.

Zvaničnici gradske vlade u Hirošimi su rekli da je prošle godine umrlo 5.507 ljudi koji su peživeli napad nuklearnom bombom na taj grad, navodi AFP.

Američki bombarder B-29, nazvan "Enola Gej", je 6. avgusta 1945, u jednom od poslednjih poglavlja Drugog svetskog rata, bacio atomsku bombu na Hirošimu, od koje su trenutnu smrt našle desetine hiljada ljudi, a do decembra iste godine broj žrtava se povećao na 140.000.

Tri dana kasnije Amerikanci su bacili atomsku bombu i na japanski lučki grad Nagasaki, usmrtivši tamo oko 70.000 ljudi.

Japan je potpisao kapitulaciju 15. avgusta 1945, čime je okončan Drugi svetski rat, a američki istoričari do danas "lome koplja" oko toga da li su ili nisu te dve atomske bombe ubrzale kraj rata, prinudivši Japan na predaju i sprečivši mnoge žrtve planirane kopnene invazije na tu zemlju.

Hirošima i Nagasaki su gradovi predvodnici antinuklearnog pokreta u svetu, koji atomske bombe naziva "apsolutnim zlom".

Prošle nedelje američki mediji su objavili da je umro poslednji preostali član posade bombardera "Enola Gej", 93-godišnji Teodor van Kirk, koji je u jednom od svojih poslednjih intervjua izrazio uverenje da atomske bombe treba zabraniti.

Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica koje su izazvale bačene bombe stradalo ih je 217.137.

Atomski napad na Hirošimu bio je praćen još jednim napadom tri dana kasnije na Nagasaki. Posledice su bile katastrofalne.

Atomska bomba snage 13 kilotona izbačena je iz bombardera s visine od 9.400 metara. Eksplodirala je iznad grada, na visini od oko 600 metara, izazvavši toplotni talas temperature 4.000 stepeni Celzijusa u prečniku od oko četiri i po kilometra.

Samo na dan bombardovanja, u Hirošimi, koja je tada imala oko 300.000 stanovnika, poginulo je 70.000 ljudi. Od pritiska užarenog vazduha i usisnog pritiska razoreno je oko 70.000 zgrada od ukupno 90.000.

Bomba nazvana "Mali dečak" bila je rezultat višegodišnjeg napora da se u okviru američkog projekta "Menhetn" proizvede nuklearno oružje. Vojska Sjedinjenih Država okupila je tadašnje istaknute fizičare i matematičare kako bi pretekla nacističku Nemačku u proizvodnji atomskog oružja.

Prvi put u istoriji, po odluci tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana, nuklearno oružje upotrebljeno je u ratu. Ti napadi su bili direktan povod za kapitulaciju Japana 15. avgusta 1945. godine, čime je završen Drugi svetski rat.

Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je najmanje dva puta više umrlo od direktnih posledica radijacije, gladi i opekotina.

Gradovi Hirošima i Nagasaki su postali važan simbol u borbi za svet bez atomskog oružja.

Devojčica s "hiljadu ždralova"

Japanci veruju da će svaku bolest ili nevolju savladati ukoliko uspeju da naprave hiljadu papirnih ždralova. U tu priču verovala je i, ozračena od eksplozije, devojčica Sadako Sasaki iz Hirošime.

Napravila ih je više od 900 pre nego što ju je leukemija savladala. Zato deca iz celoga sveta od dana njene smrti šalju, zajedno s porukama o miru, niske i niske papirnih ždralova. One se kače na Spomenik miru u centru Hirošime posvećan maloj Sadako, ali i svim dečjim žrtvama rata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 548 idi na stranu