Zločini mladih sve brutalniji

Uzrok izraženog nasilja, kako navodi ovaj list, je odsustvo moralnosti koje bi kod dece trebalo da se razvija.

Kada je 17. marta, na izlazu iz Bečeja, pronađeno beživotno telo Ervina Bilickog, javnost je bila šokirana. Brutalno pretučeni mladić imao je svega sedamnaest godina. Na sledeći šok nije se dugo čekalo. Samo nekoliko dana kasnije, priveden je P. P. iz Bečeja. Osumnjičeni za ovaj zločin, ispostavilo se, bukvalno je dečak - ima 15 godina i učenik je osmog razreda osnovne škole.

Takođe,lekari kragujevačkog Kliničkog centra bore se za život Stefana J, učenika Politehničke škole, koji je udarcima bejzbol palicom zadobio teške povrede glave.

Teško je naći nekoga ko, sučen sa ovakvom slikom, neće pomisliti da je nešto ozbiljno trulo u društvu u kojem se sukob dvojice maloletnika, ma kakav da mu je uzrok i razlog, završava - smrću. Ali, da li su mladi zaista sve nasilniji ili se samo stvara takva slika zbog pažnje koju pojedini slučajevi dobijaju u medijima? Da li je brutalnost mladih zaista samo odlika našeg društva i posledica raspada sistema vrednosti, o kojem se tako često govori? I konačno, ako je tako, šta država može i mora da uradi da to promeni?

Odgovor na prvo pitanje, ako je sudeći po nedavnim izjavama koje stižu od policijskih stručnjaka zaduženih za maloletnički kriminal, nažalost je - potvrdan. Na taj problem ukazao je i Nenad Erdeljan, šef Grupe za maloletničku delinkvenciju u Policijskoj upravi u Novom Sadu, upozoravajući da su zločini u kojima učestvuju maloletnici drastičniji nego ranije. Nedugo zatim, gotovo identična priča čula se sa drugog kraja Srbije - iz Pomoravskog okruga i Policijske uprave Jagodine.

Statistika o maloletničkom kriminalitetu MUP Srbije, kako je to uvek slučaj, mnogo toga otkriva, a još više sakriva. Prema policijskim podacima, u poslednje tri godine među počiniocima mlađim od 18 godina beleži se pad gotovo svih nasilnih krivičnih dela - od razbojništava do teških ubistava. Tako su prošle godine bila tri ubistva za koje su odgovorni maloletnici, godinu ranije pet, a 2010. godine čak 10. Isto tako, lane je statistika upisala 162 slučaja nanošenja teških telesnih povreda od strane maloletnih osoba, 2011. godine 189, a pre tri godine bilo je 205 takvih slučajeva.

Kriminolog Zlatko Nikolić naizgled suprotne tvrdnje jednostavno objašnjava. "Zaista se godinama beleži pad broja krivičnih dela za koja su odgovorni maloletnici, ali problem je u tome što su ta dela sve brutalnija. Uzrok sve izraženijeg nasilja je odsustvo empatije i moralnosti koje bi kod dece trebalo da se razvija u porodici. Nemajući vremena za sebe i svoje najbliže, prestali smo da vaspitavamo decu i učimo ih razlici između dobra i zla. Bez toga, bez kočnice koja nas tera da se upitamo: Šta će svet da kaže?", rekao je on.

Nikolić, međutim, naglašava da brutalni zločini maloletnika nisu samo srpska specifičnost. Podseća, pre svega, na Ameriku, gde odavno nisu retki slučajevi mladića koji naoružani do zuba počine masakr u školi, koledžu, u bioskopu ili na ulici.

I dr Milan Kostić, forenzički psiholog sa decenijskim iskustvom, slaže se da ovaj problem nije prisutan samo u Srbiji.

"Broj posebno brutalnih zločina za koje su odgovorni maloletnici, ili veoma mlade osobe, godinama je u drastičnom porastu, ne samo u našoj zemlji, već u čitavom svetu. To je razlog zbog kojeg se sve češće razmatra mogućnost da se promeni dosadašnji pristup države koji podrazumeva blage kazne i, pre svega, edukaciju. Sada se pokazuje da to ne daje rezultate i da su potrebne oštrije mere kažnjavanja", kaže Kostić.

U Srbiji granica krivične odgovornosti je 14 godina. "Kada se govori o zločinima maloletnika, često se odgovornost svaljuje na čitavo društvo, ali to je samo zamagljivanje stvari. Zločin uvek ima počinioca, a na društvu je da se pobrine da se oni spreče", ističe Kostić.

Kostić smatra da to ne znači da ne postoji odgovornost društva i sistema. Uloga države je, prema njegovom uverenju, pre svega u tome da na vreme reaguje na sklonost koju maloletnici pokazuju prema kriminalu i nasilju.