Loran Gbagbo u Hagu

Loran Gbago će se suočiti s optužnicom koja ga tereti za postizborno nasilje u kome je 3.000 ljudi poginulo, a oko milion bilo raseljeno.

"On je tamo (u pritvoru)", izjavio je neimenovani izvor blizak organima istrage. MKS se nije oglasio od kako je obelodanjeno da je Gbagbo na putu za Hag. Avion sa bivšim predsednikom Obale Slonovače je sleteo na roterdamski aerodrom u 04.00 časa (03.00 GMT).

Odatle je Gbagbo prebačen u pritvorsku jedinicu u Hagu, udaljenu 20 kilometara.

Gbagbov advokat u Parizu Emanuel Alti u utorak, 29. novembra je objavio da je MKS izdao nalog za hapšenje njegovog klijenta.

Loran Gbagbo se u ponedeljak pojavio pred istražnim sudijom u Korogu, gde je bio u pritvoru od hapšenja 11. aprila u Abidžanu.

Bivši predsednik je u domovini optužen za zločine počinjene tokom političke krize podstaknute njegovim odbijanjem da preda vlast, u kojoj je poginulo oko 3.000 ljudi.

Loran Gbagbo je pet godina duže ostao na mestu predsednika, zbog posledica građanskog rata (2002-2007. god.). U jesen 2010. godine je sazvao predsedničke izbore, na kojima je u drugom krugu osvojio 48 odsto glasova.

Kada su izborna komisija i međunarodni posmatrači 2. decembra proglasili da je izgubio izbore od protivkandidata Alasana Uatare, on je odbio da napusti vlast.

Kritičari optužuju Lorana Gbagboa da nije želeo da napusti vlast pre svega da bi izbegao optužnicu MKS.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom trenutno je u toku 11 slučajeva, među njima postizborno nasilje u Keniji 2008, zatim oni za ratne zločine počinjene u Centralnoafričkoj Republici, i u zapadnoj sudanskoj regiji Darfur.

Za šta je optužen Loran Gbagbo?

Sukob: Ulièni obraèuni u Abiðanu (Foto: Beta - 01.12.2010.)

Međunarodni krivični sud (MKS) je optužnicu protiv Lorana Gbagboa zasnovao na izveštajima iz Obale Slonovače trenutnih vlasti te afričke države, organizacija za zaštitu ljudskih prava i svedoka događaja.

Optužnicom se Loran Gbagbo smatra osumnjičenim i odgovornim za: najmanje četiri slučaja zločina protiv čovečnosti, u kojima su se dogodili ubistva, silovanja, progoni i drugi nehumani postupci.

„[Loran] Gbagbo je izveden pred pravdu zbog navodne individualne odgovornosti za napade na civile, kao indirektni počinilac... (...), koji s navodno počinjeni na teritoriji Obale Slonovače od 16. decembra 2010. do 12. aprila 2011. godine. On se smatra nevinim dok se ne dokaže suprotno i biće mu omogućena sva prava, kao i mogućnost da se brani“, naveo je u saopštenju glavni tužilac MKS-a Luis Moreno Okampo (Luis Moreno-Ocampo).

Kako je tužilac opisao, u kratkotrajnom građanskom ratu u Obali Slonovače, tokom postizbornog haosa 2010/2011. godine, obe strane su počinile zločine, pa se istraga tih događaja nastavlja.

Loran Gbagbo je tako postao prvi bivši šef neke države koji se našao u pritvoru MKS-a, otkako je taj sud ustanovljen 2002. godine.

Problematično izručenje

Pobunjenici: Ulièni sukobi u Abidžanu (Foto: Beta - 06.03.2011.)

„Jutros su mu pokazali nalog za hapšenje. Osuđujem tu... pobedničku pravdu!“, izjavio je jedan od advokata Lorana Gbagboa, sporeći nadležnost MKS u ovom slučaju.

Odluka da se zbačenom predsedniku Republike Obale Slonovače (République de Côte d'Ivoire) sudi u Hagu, a ne u matičnoj državi sada može da bude osporena presedanom koji je početkom novembra učinio glavni tužilac MKS-a Luis Moreno-Okampo (Luis Moreno-Ocampo).

Posle hapšenja Seifa al-Islama Gadafija, sina zbačenog i ubijenog libijskog vođe Moamera el-Gadafija, tužilac MKS-a je odobrio odluku Nacionalnog prelaznog saveta te države da se Seifu al-Islamu Gadafiju sudi u Libiji (v. Saifu će se suditi u Libiji).

Seifu al-Islamu Gadafiju će se suditi za zločine protiv čovečnosti i zloupotrebu položaja koje je počinio u Libiji.

Pravni zastupnik Loran Gbagboa u Evropi Abdon Žorž Bajeto (Abdon George Bayeto) ceo proces - od naloga za hapšenje do izručenja MKS-u - kritikuje kao događaj koji će gotovo sigurno izazvati reakciju u redovima njegovih pristalica.

„Vrlo smo iznenađeni time što je neko ko je pobedio na izborima i govori o pomirenju spreman da ode tako daleko. To je vrlo tužno. Setite se da je Loran Gbagbo dobio 48 procenata glasova. To nije mali broj. To je važan broj i zato ćemo reagovati. Smatramo da ovo nije fer igra“, kaže Bajeto, s očiglednom aluzijom na trenutnog predsednika Alasana Uataru.

Međutim, situacija u Obali Slonovače je već sada dovoljno napeta. Partija nekadašnjeg predsednika Ivorijanski Narodni front (Front populaire ivoirien - FPI) odlučila je da bojkotuje izbore za Narodnu skupštinu zakazane za decembar, zbog zatvaranja zvaničnika FPI-ja u vezi s ratnim zločinima navodno počinjenim tokom Drugog građanskog rata.

Početkom novembra, vlasti su uspostavile tzv. „mirovnu komisiju“ sa zadatkom da ispita pozadinu sukoba posle izbora decembra 2010. godine. Komisija, koju čini 11 članova, ima obiman i mučan posao istrage okolnosti pod kojima je ubijeno oko 3.000 ljudi, a još oko milion stanovnika bilo prinuđeno da napusti krov nad glavom. Komisiju predvodi nekadašnji premijer Šarl Konan Bani (Charles Konan Banny).

Predsednik Alasan Uatara kaže da će komisija „morati da pokrene osetljiva pitanja, poput poseda nad zemljištem u seoskim oblastima i pitanja identiteta [pojedinaca]“.

Pretnja: Obala Slonovaèe bila u haosu (Foto: Beta - 06.03.2011.)

No, posle izveštaja da je i milicija Alasana Uatare takođe počinila ozbiljne i teške zločine pred sam kraj sukoba (v. OS: Snage Uatare ubijale i silovale), postavlja se pitanje da li će komisija biti potpuno nezavisna u svom radu.

Predsednik Uatara je obećao da će ponovo uspostaviti „jedinstvo između svih ćerki i svih sinova naše drage Obale Slonovače“. Da li će to jedinstvo biti i ostavreno, pokazaće rad mirovne komisije i tok suđenja Loranu Gbagbou.

Kao upozorenje sadašnjem šefu države na zapadu Afrike da se prošlost vraća s kaznom u ruci, služi i sledeći primer.

Loran Gbagbo (Laurent Gbagbo - 66) je ka Hagu putovao preko grada Buakea, koji je po njegovom naređenju bombardovan 6. novembra 2004. godine. U gradu su tada poginula devetorica francuskih vojnika, koji su bili angažovani na smirivanju konflikta. Tim potezom je predsednik Obale Slonovače stekao opasne neprijatelje, iako je tvrdio da je reč o grešci. Francuske snage su uništile veći deo vojnih letelica, ali su dan kasnije u Abiđanu izbili žestoki antifrancuski neredi.

„Prolazi kroz Buake, jer je sletna pista u Korogou pogodna samo za male avione“, izjavila je Gbagboova predstavnica za medije Kone Katinan.

Hronologija Drugog građanskog rata

Plavi šlemovi: Oklopna vozila UN blokiraju puteve (Foto: Beta - februar 2011.)

MKS je prva i jedina stalna međunarodna institucija koja ima ovlašćenja da u svetu vodi postupke za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.

MKS u Obali Slonovače sprovodi istragu o četvoromesečnom građanskom sukobu, koji se pravno tumači i kao građanski rat. Taj konflikt je nastao posle odbijanja Lorana Gbagboa da prizna poraz na izborima i preda vlast Alasanu Uatari. Rezultat izbora je bio 52% glasova za Alasana Uataru, a 48% za Lorana Gbagboa.

Gbagbo je 3. decembra naredio da vojska blokira državne granice (v. Vojska blokirala Obalu Slonovače).

Tokom decembra 2010. godine, zemlja je lagano utonula u haos, uz sukobe vojnih snaga dveju strana (v. Obala Slonovače "na ivici genocida").
Situacija se tokom tri sedmice u decembru 2010. pretvorila u pravi građanski rat (v. Obala Slonovače: Preti građanski rat).

U sukob su se ubrzo umešale Ujedinjene nacije i početkom 2011. godine poslale više od 10.000 „plavih šlemova“ sa ciljem umirivanja sukoba (v. Još mirovnjaka za Obalu Slonovače).

Alasan Uatara, predsednik Obale Slonovaèe od maja 2011. (Foto: Beta - 10.11.2010.)

Alasan Uatara nije bio spreman na bilo kakve ustupke, a vremenom je stekao poverenje međunarodne zajednice i podršku Afričke unije.

Sukob je trajao mesecima, pre nego što se nazreo njihov kraj početkom aprila 2011. (v. Gbagbo se povlači s vlasti?), ali tek kada su se „plavi šlemovi“ i vojnici iz Francuske (nekadašnjeg kolonizatora) zajedno okrenuli protiv zvanične vojske Obale Slonovače (v. Kraj drame u Obali Slonovače?).

U odlučujućem trenutku obračuna sa strukturama Lorana Gbagboa, snage Alasana Uatare su i same počinile zločine, za koje bi MKS takođe morao da sprovede temeljnu istragu. Na njih je i pre zbacivanja Gbagboa, početkom aprila 2011. godine, ukazala organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch), koja se svuda u svetu bavi zaštitom ljudskih prava (v. OS: Snage Uatare ubijale i silovale).

Zbačeni predsednik Obale Slonovače je uhapšen 4. aprila 2011. godine i od tada je bio u kućnom pritvoru u varoši Korogo, 500 km severno od Abiđana, najvećeg grada i trgovinske prestonice Obale Slonovače. (v. Loran Gbagbo u kućnom pritvoru).

Istoga dana je Alasan Uatara pobeđenom rivalu poručio da će uslediti istraga i suđenje (v. Uatara: Gbagbou će se suditi).

Obala Slonovaèe

Alasan Uatara (Alassane Ouattara - 69) je zakletvu za dužnost predsednika položio 21. maja 2011. godine (v. Obala Slonovače: Uatara inagurisan).

Istraga o zločinima se, istovremeno, vodi i protiv vojnika i oficira za koje se sumnja da su počinili zločine protiv čovečnosti. Tako je već u avgustu bilo prvih hapšenja prema podignutim optužnicama (v. Obala Slonovače: Optužena 62 oficira).

Kraj Drugog građanskog rata neobično podseća na kraj Prvog građanskog rata, koji je zemlju zahvatio 2002. godine i tokom kojeg je Loran Gbagbo i došao na vlast i na njoj se učvrstio toliko da je odbijao da je na izborima preda (v. Kraj sukoba u Obali Slonovače).

Sada Obali Slonovače predstoje izbori za Nacionalnu skupštinu. Način na koji će oni biti održani i to da li će rezultati biti poštovani daće i dogovor na pitanje da li će zemlja, nekada najpoznatija po tome da je najveći proizvođač kakaoa, ponovo utonuti u nezavršene sukobe iz prošlosti.