Nastavak štrajkova u Francuskoj

Blokada u saobraćaju još ima, naročito u gradskom saobraćaju u Parizu, ali se situacija u železničkom saobraćaju znatno popravila posle jučerašnjih pregovora između sindikata i vlade. Višekilometarskih kolona automobila i jutros je bilo širom Francuske, a posebno na prilazima Parizu.

Pregovori između vlade i sindikata, koji su počeli juče, otvorili su put normalizaciji u saobraćaju, ali o kraju štrajka treba da se izjasni "baza" svakog od sindikata pojedinačno, na skupovima najavljenim da će biti održani tokom dana.

Četiri od osam sindikata železnice (SNCF), koji predstavljaju više od 76 odsto zaposlenih, još su u štrajku zbog reformi penzionog sistema, koji je počeo 13. novembra, dok su se dva sindikata povukla sinoć.

Na oko pedesetak sindikalnih skupova koji su sinoć održani širom zemlje rezultati glasanja su bili podeljeni, sa većinom radnika koji su glasali za povratak na posao.

Nastavak pregovora između sindikata i predstavnika železnice najavljen je za 29. novembar i trebalo bi da traju do 18. decembra, a u gradskom saobraćaju pregovori počinju u ponedeljak i trajaće do 13. decembra.

Posledice štrajkova na ekonomiju EU

Evropska ekonomija suočena je sa sve jačim "čeonim vetrom" zbog štrajkova u Nemačkoj i Francuskoj, ocenjuje Rojters.

To se dešava upravo u trenutku kada joj najmanje treba "ekstra kočnica", ocenila je britanska agencija, koja dodaje, međutim, da ni brza nagodba sa sindikatima po svaku cenu možda nije pravi odgovor, imajući u vidu dugoročne ekonomske interese i posledice.

Nemačka se prošle nedelje suočila sa najvećim štrajkom železničara u svojoj istoriji, kada su mašinovođe, nezadovoljne platama, na 62 sata obustavile rad, prekinuvši transport robe.

Saobraćajni štrajk u Francuskoj zbog protivljenja reformi penzionog sistema, koji traje već osam dana, košta drugu po veličini evropsku ekonomiju i do 400 miliona evra dnevno, procenilo je ministarstvo finansija u Parizu.

Analitičari kažu da je još prerano reći da li će štrajkovi u ove dve članice EU, koje u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti zone evra učestvuju skoro sa polovinom, umanjiti nacionalni i regionalni ekonomski rast.

Napominju, međutim, da bi način rešavanja ovih sporova mogao da bude značajniji od brzine okončanja štrajkova, jer bi "debele" povišice u Nemačkoj pokrenule čitavu spiralu novih zahteva za povećanje plata, a popuštanje francuske vlade oko reforme penzija ugrozilo bi druge reforme čiji je cilj da donesu veću produktivnost.

Ekonomista "Barklis kepitala" u Parizu Lorens Buni smatra da treba obratiti pažnju na dugoročna pitanja. Po njemu, u Nemačkoj postoji opasnost da "rast plata izmakne kontroli".

Što se Francuske tiče, ona je jedina od velikih evropskih zemalja u kojoj predstoje brojne reforme i, po oceni Bunija, zaista je važno da "penziona reforma prođe", jer "povećanje evropske produktivnosti može da dođe jedino iz Francuske."

Stručnjak za saobraćaj u berlinskom ekonomskom institutu DIW Klaudija Kemfert procenjuje da štrajkovi na teretnim rutama koštaju Nemačku 50 miliona evra dnevno, a na putničkim linijama 10 miliona.

"Ako sada pobede i dobiju vanredno povećanje plata, daleko veće od onog koje je već dogovoreno sa drugim sindikatima Nemačkih železnica, onda će drugi sindikati krenuti istim putem - to će biti i primer za ostale kompanije," rekla je Klaudija Kemfert.

Predstavnici poslovne grupacije MEDEF ocenili su da štrajkovi u Francuskoj nanose "neproračunljivu" štetu, ne samo zbog izgubljenih poslova i odlaganja transporta robe, već i zbog toga što su narušili ugled Francuske kod potencijalnih stranih direktnih investitora.

U borbi za bolje uslove rada i veće plate, nemački železničari traže povećanje plata od 31 odsto i skraćenje radnog vremena.

Sindikat mašinovođa zahteva da najniža plata za ovaj odgovorni posao iznosi najmanje 2. 500 evra bruto, dok oni sada primaju, prema podacima štampe, od 1.970 do 2.142 evra bruto mesečno.

Štrajkači u Francuskoj traže garancije da im se neće pogoršati uslovi života pošto vlada sprovede reforme u penzionom sistemu, koje podrazumevaju ukidanje povlastice ranijeg penzionisanja za radnike u zanimanjima koja su ocenjena kao posebno teška, poput železničara i zaposlenih u elektrodistribuciji.