Devet godina od zločina u Srebrenici

U Memorijalnom centru u Potočarima kod Srebrenice, u nedelju je sahranjeno 338 identifikovanih tela Srebreničana, koji su ubijeni u julu 1995. godine.

Među identifikovanim telima, nalazilo se i telo jedne žene i 16 maloletnih osoba.

Ovom sahranom obeležena je deveta godišnjica od masakra više od sedam hiljada Bošnjaka iz Srebreniče u leto 1995. godine. Za vreme rata u BiH, taj grad je bio proglašen zaštićenom zonom UN-a, koju je trebalo da štiti holandski bataljon UNPROFOR-a.

Srebreničkim “Infernom”, delom koje govori o neznanoj Bošnjakinji kojoj ubijaju muža i sina, a ćerku odvode u nepoznato, počela je dženaza za 338 identifikovanih žrtava srebreničkog masakra, javlja dopisnik B92 Mirsad Bajtarević.

Reisululema islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa efendija Cerić naveo je u svom govoru, između ostalog, da nema odgovora na pitanje zašto je ubijena nevina devojčica. “Nema odgovora na pitanje zašto majka ne može da se svome domu vrati, ali ima odgovora na pitanje zašto zločinci treba da se sklone sa majčinog puta”, rekao je Cerić.

Predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić istakao je u svom obraćanju kako se poverenje može graditi samo na temelju istine i pravde. Jedino individualnom krivicom može se izbeći kolektivna odgovornost, rekao je Tihić. “U poslednje vreme, imamo pozitivne pomake, posebno nakon usvajanja izveštaja Komisije za Srebrenicu i izjava najviših predstavnika vlasti Republike Srpske, koji su jasno osudili zločin. To jeset važno, ali nije dovoljno. Očekujemo da se sa reči pređe na dela”, rekao je on.

Predsedavajući Tihić naglasio je kako Srebrenici treba osigurati budućnost i prosperitet, te vratiti život i radost njenom narodu. Kao i svaki put do sada, dženazi i ukopu nastradalih Srebreničana, prisustvovao je i dopredsednik Federacije Bosne i Hercegovine Desnica Radivojević, koji kaže da će do kraja života odavati dužno poštovanje žrtvama srebreničke tragedije. “Moram da kažem da mi, još uvijek, svakodnevno paraju uši o istini koja još uvijek nije prihvaćena”, rekao je Radivojević.

Istini o Srebrenici treba doprineti i Komisija za istraživanje događaja iz jula 1995. godine. Član Komisije Šeftija Čekić kaže da je izjava predsednika Republike Srpske Dragana Čavića kako je Srebrenica crna stranica istorije srpskog naroda – tek početak priznanja.

Društvo za ugrožene narode ponovo je, na dan ukopa žrtava Srebrenice, uputilo apel međunarodnoj zajednici da pomogne obnovu i povratak predratnog stanovništva. Predsednica Društvo za ugrožene narode Bosne i Hercegovine Fatima Memišević kaže da je nedopustivo da žrtve po drugi put budu izdane i napuštene. “Drugi naš politički zahtijev je da Srebrenica dobije jedan status – status distrikta, da bude izuzeta iz teritorije Republike Srpske. Na kraju krajeva, Srebrenica je to zaslužila. Ono što bih ja htjela da poručim je poruka Savjetu bezbjednosti, a to je da mi još uvijek ne znamo kakav status ima Srebrenica, da li je ona još uvijek zaštićena zona. To je pitanje pravno. Dogodio se masakr, dogodio se genocid, ali koji je pravni status Srebrenice, to nam trebaju reći iz Savjeta bezbjednosti”, rekla je Fatima Memišević.

Dženazom u nedelju, broj ukopanih na Mezarju u Potočarima povećao se na 1327. Dženazi su prisustvovali brojni političari, među kojima predstavnici vlade Federacije i vlade Republike Srpske, predsedavajući Vijeća ministara, članovi Alternativnog predsedništva Bosne i Hercegovine, američki ambasador u BiH, šef misije Evropske komisije, kao i predstavnici Ureda visokog predstavnika.

Među 338 identifikovanih Srebreničana, sahranjeno je i šest tela koja su ove godine ekshumirana u Sremskoj Mitrovici i Šapcu, u Srbiji.

Organizacioni odbor iz Potočara procenio je da je dženazi u nedelju prisustvovalo više od 20.000 ljudi. Među njima su bili i članovi "Inicijative mladih" iz Beograda, članice udruženja "Žene u crnom" iz Srbije, diplomatski kor iz BiH i zvaničnici iz oba entiteta u BiH.