Poskupljuje struja, ali ne za sve

I pored toga što je najavljeno Vlada danas nije odlučila da odobri poskupljenje struje.

Ta tačka skinuta je s dnevnog reda kako bi se napravila analiza kako će to poskupljenje uticati na inflaciju i cene drugih proizvoda. Prema informacijama Tanjuga, pitanje cene struje biće razmotreno sutra na telefonskoj sednici Vlade, a predlog je da struja poskupi od 1. aprila.

Premijer Mirko Cvetković najavio je u Skupštini Srbije da će od 1. aprila struja poskupeti za sve koji troše više od od 350 kilovat-sati.

Vlada je te, male, potrošače okarakterisala kao najugroženije. Za sve ostale struja će biti skuplja 13,5 odsto.

Cvetković je ocenio da će se povećanjem cene struje doći do sredstava za normalan rad Elektroprivrede Srbije.

“Cena struje će biti povećana, ali je istina da će se ona povećati samo za one korisnike koji nisu socijalno ugroženi. Povećanje cene struje ne važi za one koji troše do 350 kilovat sati mesečno, a takvih je više od million porodica”, rekao je Cvetković.

Prosečna cena kilovat sata struje za domaćinstva bez poreza od 18 odsto do sada je iznosila 4,8 dinara, dok bi prema novom obračunu iznositi 5,5 dinara, kažu za B92 u EPS-u.

Međutim, svi građani koji budu trošili ispod 350 kilovat sati električne energije automatski će ostavariti popust od 11,89 odsto, plus pet procenata ukoliko su redovne platiše. Ovu računicu u parlamentu objasnio je i premijer.

O ovoj temi možete čitati i na našoj stranici Biz

"Struja u Srbiji nije jeftina koliko se priča"

Komentarišući obrazloženja da će struja poskupeti jer je u Srbiji najniža cena u regionu i da je na ivici održivosti rada EPS-a, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da struja u Srbiji nije baš toliko jeftina kao što nadležni govore, uzimajući u obzir raspone u ceni utrošene električne energije.

"Sama cena struje nije toliko niska koliko se priča. Jer, kod nas ako trošite više plaćate značajno veću cenu. Onda imate cenu za domaćinstva, pa cenu za privredu. Čini mi se da te cene nisu toliko niske i da bi se poređenjem cena došlo do zaključka da nismo baš prejeftini, ali da sigurno jesmo jeftiniji", ocenjuje on za B92.

S druge strane, organizacije za zaštitu potrošača navode da bi pre poskupljenja struje EPS od svih dužnika trebalo da naplati dugovanja, zatim da otpusti višak zaposlenih i obezbedi bolji kvalitet usluga.

Na pitanje koliko je to realno, Stevanović kaže da to za sada nije realno očekivati.

"To da očekujete od jednog državnog monopoliste koji je za sebe uzeo sve je isto kao da očekujete da vam vila da poklon za rođendan. Od toga nema ništa, ali bi se to moralo uraditi da bi EPS imao pravo da kaže kako je cena struje u Srbiji niska", smatra on.

Ipak, Stevanović dodaje da i struja, kao i sve ostalo na tržištu, treba da ima tržištnu cenu, a ne da bude socijalna kategorija ili nešto drugo. Njeno poskupljenje će naravno, kako kaže, uticati i na cene drugih proizvoda, "jer se struja nalazi u inputu kod velikog broja proizvoda, pa će imati neki određen uticaj na inflaciju, ali ne toliko drastičan koliko se govori".

Može se očekivati poskupljenje goriva

Ako inflaciju ne pogura skuplja struja, poguraće se više cene goriva, koje izvesno možemo očekivati zbog političke krize Libiji.

Iako rafinerije koje snabdevaju Srbiju uglavnom nisu zavisne od nafte tipa brent koja dolazi sa bliskog istoka, one sada plaćaju i skuplju cenu nafte tipa ural, čija cena usled opšte neizvesnosti na tržištu takođe skače na svetskim berzama.

(FoNet)

Nebojša Atanacković iz “Nafte A.D.“ kaže da je moguće povećanje cena goriva u Srbiji.

“Može se reći da će konkurencija ublažit rast cena goriva i da ono neće poskupeti tako drastično. Ipak ukoliko cene sirove nafte na svetskim berzama drastično budu skakale, realno je očekivati i da se to odrazi na cenu goriva u Srbiji“

Koliko poskupljenje možemo da očekujemo zavisiće ipak, pojedinačno od odluke naftnih kompanija i vlasnika privatnih pumpi jer od početka godine važi slobodno formiraje cena derivata.

Za sada je samo “Mol“ reagovao višim cenama pa je evrodizel na benzinskim stanicama te kompanije skuplji za tri dinara i iznosi 125,5 dinara po litru, dizel D-2 skuplji je za 1,4 dinara i košta 113,4 dinara, dok je bezolovni benzin BMB-95 skuplji za 2,4 dinara i iznosi 119, 9 dinara po litru.

Opširnije o uticaju krize u Libiji na cenu nafte u svetu, čitajte u posebnoj vesti.