U Hilandar uloženo 11,5 miliona EUR

U Zadužbini napominju da će, u zavisnost od dobijenih sredstava, biti potrebno još najmanje pet do šest godina da se obnove građevine manastira, koje su uništene u požaru u noći između 3. i 4. marta 2004. godine.

U Zadužbini ističu da je u te troškove ušla i nabavka celokupne mehanizacije, opreme i alata za obnovu, opremanje objekata i svi troškovi logistike i inžinjeringa u cilju realizacije projekta, kao i sve donacije u robi, materijalu i uslugama i dodaju da je najviše sredstava uložila uložila Republika Srbija.

"Od 2004. godine Republika Srbija je prosečno godišnje ulagala oko milion evra, što je i najveći izvor prihoda. Od građana je sakupljeno, preko Srpske pravoslavne crkve, oko dva miliona evra, a preko Zadužbine oko 700.000 hiljada evra” , rekao je Tanjugu direktor Zadužbine manastira Hilandar Milivoj Ranđić, dodajući da je u poslednje dve godine veća donacija u materijalu.

Prema njegovim rečima, sada se godišnje raspolaže sa oko 700.000 ili 800.000 evra za sve što treba da se ostvari.

On je istakao da su i ove godine budžetom Srbije predviđena sredstva za Hilandar.

"Mislim da će sredstva biti na nivou prošlogodišnjih kada je dobijeno 75 miliona dinara, od kojih je 70 miliona išlo na građevinske poduhvate na Velikom konaku na ulaznom delu, a pet miliona na slikarstvo i živopis", rekao je Ranđić.

On je istakao i da se sa obnovom dela manastira koji je izgoreo u požaru došlo do polovine.

"Obnovili smo konak iz 1814. godine i nakon toga smo se uhvatili u koštac sa najvećim objektom Velikim konakom koji je najveća građevina u manastiru. I tu smo završili središnje i zapadno krilo, što je najveći deo konaka i pustili ih u upotrebu", rekao je Ranđić.

Prema njegovim rečima, sada je preostao rad na manjem istočnom krilu tog objekta, što je i glavni cilj obnove u 2013. godini.

On je naveo da se nakon tih radova planira rad na Belom konaku koji je obnovljen krajem 16. veka, koji je najviše stradao i na kome su prethodnih godina obavljene dve velike intervencije.

Nakon Belog konaka, kazao je Ranđić, preostaju radovi na još dva izgorela objekta, a to su Dohija i Igumenarija, odakle je i počeo požar.

On je istakao da rad na tim objektima zavisi od istraživačkih radova koji se sprovode kako bi se našlo najbolje rešenje za saniranje tla na kome se nalaze ti objekti.

Požar otvorio i druga ozbiljna pitanja

Ukazujući da je požar otvorio mnoga druga pitanja, on je dodao da je pored obnove izgorelog dela manastira cilj i ozbiljna rekonstrukcija drugih objekata.

"Požar nam je otvorio mnogo ozbiljnih pitanja i postavio kao neophodnost rešavanje nekih stvari za nekoliko narednih generacija", rekao je Ranđić i dodao da se mora rešiti pitanje grejanja, ali i snabdevanje vodom i energijom.

Navodeći da se radi na rekonstrukciji temelja više od pola manastira, on je ocenio da bi bilo neozbiljno nemati u vidu ta pitanja.

Hilandar (Tanjug, arhiva)

Ranđić je istakao da je manastir Hilandar odredio ceo tok obnove i dodao da je urađen opšti plan obnove koji definiše pitanje grejanja, snabdevanja električnom energijom, ali i dosta otvorenih projekata u širem smislu .

"Obnovu vidimo i kao reševanje tih projekata, ali tu ne postavljamo nekakve granice u smislu kada i kako. Bitno je da se postavi dobar temelj i da se na tome radi", rekao je Ranđić koji je i član Komisije za Hlandar.

Što se tiče objekata koji su veliko kulturno nasleđe, a koji nisu goreli, on je naveo da će nakon obnove delova manastira koji su izgoreli u požaru pažnja morati da se posveti i manastirskoj trpezariji iz doba kralja Milutina.

Požar uništio više od pola manastira

Pre devet godina izbio je požar u manastiru Hilandar kada je uništeno više od polovine manastirskih građevina.

U požaru, koji se desio u noći između 3. i 4. marta 2004. iz jednog od dimnjaka konaka Igumenarija na severnoj strani hilandarskog kompleksa, na sreću, nije bilo ljudskih žrtava, a bratstvo manastira je, uz pomoć radnika, uspelo je da zaustavi širenje požara u pravcu Pirga (kule) Svetog Save, riznice i trpezarije.

Požar je uništio tri konaka, od kojih je jedan građen 1640. godine, a druga dva krajem dvadesetih godina 19. veka.

Potpuno su izgoreli i monumentalna ulazna kapija s predvorjem i Stari i Beli konak na severoistočnom delu, s paraklisom, građenim 1598. godine, čija je obnova bila upravo završena.

Netaknute su ostale manastirska riznica, biblioteka i arhiv i manastirska crkva Vavedenja Bogorodice koju su u 12. veku zidali svetitelji Sava i Simeon Mirotočivi, a nadgradili kralj Milutin i kasnije srpski knez Lazar, čije je delo i priprata crkve.