Izbori za Bundestag: Ko će naslediti Angelu Merkel?

Očekuje se da će ovog puta više ljudi nego ikada glasati putem pošte - prema zvaničnim navodima najmanje 40 odsto. 2017 je tu mogućnost iskoristilo 28,6 posto onih koji imaju pravo glasa.

Po poslednjim anketama pred izbore, Socijaldemokrate SPD mogu da računaju na 25 do 26 odsto glasova, CDU/CSU na 22 do 25 odsto. Na trećem mestu su bili Zeleni sa 16 do 17 odsto. Slede Liberali FDP sa 10,5 do 12 odsto, AfD sa 10 odsto i Levica sa 5 do 6 odsto glasova ispitanika.

Na izborima za Bundestag 2017. rezultati su bili sledeći: CDU’CSU su osvojili 32,9 odsto glasova i bili najjača snaga. SPD je osvojio 20,5 odsto, a AfD je prvi put ušao u Savezni parlament i bio treća najjača sila sa 12,6 odsto osovjenih glasova. FDP je bio osvojio 10,7 odsto, Levica 9,2 i Zeleni 8,9 odsto glasova.

Pored saveznih izbora u gradu pokrajini Berlinu danas se održavaju i izbori za gradski parlament kao i referendum o eksproprijaciji korporacija koje su vlasnici više od 3000 stanova.

U pokrajini Mecklenburg Prednja Pomeranija se takođe pored izbora za Bundestag održavaju i pokrajniski izbori.

EPA-EFE/JENS SCHLUETER / POOL

Kandidat socijaldemokrata za kancelara Nemačke, Olaf Šolc, glasao je u Potsdamu. Sudeći po mnogim anketama, da mogu direktno da biraju između troje kandidata Armina Lašeta (CDU) i Analene Berbok (Zeleni) - građani bi njega izabrali za šefa nemačke Vlade.

EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN / POOL

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer se danas prilikom glasanja u osnovnoj školi Erih Kestner u Berlinu zahvalio dobrovoljcima koji pomažu u organzaciji izbora - kojih na ovim izborima oko 650 000.

Štajnmajer je u autorskom članku za Bild am Zontag pozvao sve građane da glasaju na saveznim izborima „Glasajmo zajedno - za jaku demokratiju i dobru budućnost. Svaki glas se računa - Vaš glas se računa. Zato vas molim: glasajte danas!“

"Birači odlučuju kojim pravcem naša zemlja treba da krene u naredne četiri godine" napsiao je Štajnmajer i dodao da se "Nemačka suočava sa političkom tranzicijom, ali ostaju izazovi" kao što su "savaldavanje pandemije korone i njenih posledica, borba protiv klimatskih promena, digitalizacija, obrazovanje, zbrinjavanje bolesnih i nega starih, unutrašnja i spoljna bezbednost i evropska saradnja".

EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL / POOL

Na današnjim parlamentarnim izborima u Nemačkoj burnu diskusiju javnosti o ispravnosti predatog glasačkog listića izazvao je kandidat za budućeg kancelara vladajuće CDU/CSU Armin Lašet.

Lašet je, svesno ili nemarno, pogrešno presavio glasački listić, pa je prilikom ubacivanja u glasačku kutiju na biračkom mestu u Ahenu bilo jasno vidljivo za koga je glasao.

Brojne kamere i fotografi su jasno "uhvatili" slikom šta je zaokružio Lašet.

To je, smatraju mnogi, kršenje biračkog zakona, a pojedini su zatražili da se njegov glas poništi.

U Članu 56 izbornog zakona jasno stoji da šef biračke komisije mora sa glasačkog mesta da vrati osobu koja je glasački listić presavila na način da je jasno vidljivo kome je dala glas.

To bi značilo da bi izborna komisija trebalo, kada je uvidela ovu „grešku“ da Lašetu da novi glasački listić i poništi pogrešno presavijeni.

Međutim, pošto to nije učinjeno, pravni eksperti ističu da nije moguće poništiti njegov listić pošto se nalazi u glasačkoj kutiji.

Takođe i njegova supruga Suzane Lašet je, kao i njen muž, pogrešno savila glasački listić i kod nje je bilo jasno vidljivo da je glasala za CDU.

Inače, nakon glasanja Lašet je poručio da je "na ovim izborima važan svaki glas".