"Nova školska godina počeće sa novim zakonima"

"Kada se završi javna rasprava, ulazi se u skupštinsku proceduru. Smisleno bi bilo da budu usvojeni pre kraja ove školske godine i da nova školska godina počne sa novim propisima", rekla je savetnica ministra prosvete Biljana Lajović.

Ona je na skupu "Obrazovni sistem Srbije i novi zakonski okvir" naglasila da je ideja promene zakonskog okvira bila da se stvori jedan koherentan sistem, a ne kao što je bilo do sada da osnovna, srednja škola, fakultet funkcionišu kao odvojene celine.

"Ideja je kada se završi određeni nivo obrazovanja, osnovna škola, učenici imaju određene kompentencije koje im omogućavaju da kvalifikovano nastave da pohađaju sledeći nivo obrazovanja", pojašnjava ona.

Kako kaže, kada se završi srednja škola, da imaju mogućnost da se profilišu valjano, da idu dalje ili idu u svet rada, ali da se ne desi da kada završe školu prvi put se sretnu sa svetom rada.

Novim zakonskim rešenjima biće redefinisana i uloga dva zavoda koji bi trebali da budu nosioci progresivnih ideja u obrazovanju.

Menja se, kako kaže, i uloga roditelja i insistira na povećanoj odgovornosti roditelja u vaspitnom delu.

"Ne može vaspitni rad da se odvija ako porodica nije uključena. Deca i roditelji imaju povećanu odgovornost", pojasnila je ona.

U narednom periodu oko 77.000 ljudi iz obrazovnog sistema treba da prođu obuku, a za te svrhe obezbeđen je novac iz IPA fondova.

"Cilj je da nastavnici nauče kako da drže nastavu usmerenu na ishode, a osnova za to je u zakonu", rekla je Lajovićeva.

Jelica Đokić iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ukazala je na probleme umetničkih fakulteta, te da za doktorate umetnosti nije izdvojen ni dinar.

"Onda se doktorske studije umetnosti odužuju, traju šest, umesto tri, godina", rekla je ona i dodala da se neke stvari uvode u zakon za koje se zna da neće biti ostvarive.

Kao primer navela je da je u postojećem zakonu bilo predviđeno da za doktorske studijske programe jedan recenzent bude iz inostranstva.

Đokićeva je imala primedbe i na rad inspekcijskih službi, jer je kao član Komisije za akreditaciju, kako kaže, videla svašta na terenu.

"Dešavalo nam se da privatni fakultet bude u napuštenom hotelu. Prostor i nastavni kadar su najveći problem, posebno na privatnim fakultetima", naglasila je ona.

Za dekane i rektore privatnih fakulteta, kako kaže, biraju se ljudi koji nemaju odgovarajuća zvanja, programi nisu akreditovani.

"Imamo situaciju da se završavaju neakreditovani programi, da te diplome potpisuju oni koji ne bi smeli. Međutim, tim problemom se niko ne bavi", zaključila je Đokićeva.