Svet 1

11.06.2024.

13:29

Baš nije dobro: "Svet bez kompasa"

Izveštaj o miru koji se svake godine objavljuje u Nemačkoj sadrži veoma malo naznaka poboljšanja globalne situacije. Istraživači na institutima koji učestvuju u sastavljanju izveštaja traže više diplomatskih napora.

Izvor: DW

Baš nije dobro: "Svet bez kompasa"
Melinda Nagy/Shutterstock

Podeli:

"Svet godinama tetura od jedne krize do druge", kaže Ursula Šreder, direktorka Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku (IFSH) u Hamburgu. Ona je ovog ponedeljka u Berlinu predstavila Izveštaj o miru za 2024. godinu koji je objavljen pod naslovom "Svet bez kompasa". Prema rečima Šreder, ključni trendovi mirovne politike ukazuju da se trend kreće u pogrešnom smeru – "prema više rata i nasilja, više naoružavanja na svim stranama i više globalnog sukoba".

Takav razvoj započeo je 2022. napadom Rusije na Ukrajinu, kojim je prekršeno međunarodno pravo, a dostigao je vrhunac nakon terorističkog napada islamističkog Hamasa na Izrael u oktobru 2023, kaže Šreder. Ona je u Berlinu detaljno govorila o "vrućim tačkama" u Evropi i na Bliskom istoku, ali je skrenula pažnju i na Afriku: "Ne smemo da zaboravimo da u Sudanu već više od godinu dana besni nasilni rat koji preti milionima ljudi i koji je izazvao katastrofalnu humanitarnu situaciju."

Potrebne su "dugotrajne političke strategije"

Putevi koji vode ka miru se gotovo uopšte ne naziru, kaže Šreder podsećajući pritom na autoritarne i populističke tendencije u svetu. Kako bi se to promenilo, ona se zalaže za "dugotrajne političke strategije", a na primeru bliskoistočnog rata objašnjava zašto smatra da je to neophodno.

Hamas, kaže, deluje na logici uništenja koja negira pravo Izraela na postojanje. Istovremeno, ona kritikuje i akcije izraelske vojske u Pojasu Gaze: "Izrael nadilazi legitimno korišćenje svog prava na samoodbranu i krši međunarodno humanitarno pravo."

Zahtevi nemačkoj vladi

Taj rat mora biti okončan sada, zahtevaju i Šreder i istraživači iz tri druga instituta koji od 1987. svake godine objavljuju izveštaje o miru. Oni od Nemačke očekuju više diplomatskih inicijativa i kažu: "Savezna nemačka vlada trebalo bi da se energično zalaže za interese palestinskog stanovništva koje je u Gazi veoma izloženo razaranju, raseljavanju, smrti i gladi."

Osim toga, moraju se poštovati zakonske odluke, ukazuju stručnjaci. Krajem maja, kako navode, Međunarodni sud pravde u Hagu naredio je Izraelu da prekine vojnu ofanzivu na Rafu s obzirom na katastrofalnu humanitarnu situaciju. Taj zahtev, međutim, nije imao nikakvog efekta.

Kritika izvoza oružja u Izrael

Nemački istraživački instituti takođe smatraju da je izvoz oružja u Izrael u trenutnoj situaciji problematičan i preporučuju da se do kraja rata u Gazi obustave sve isporuke malog i lakog oružja, kao i municije.

Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR) u aprilu je po tom pitanju otišao i korak dalje. Ta organizacija za ljudska prava želi da pokrene tužbu pred Upravnim sudom u Berlinu kako bi zaustavila izvoz oružja u Izrael koji je odobrila nemačka vlada.

Slediti Bajdenove predloge

Kako bi se prekinula spirala nasilja u ratu na Bliskom istoku, mirovni istraživači preporučuju da se slede predlozi američkog predsednika Džoa Bajdena: "Momentalno oslobađanje svih izraelskih talaca i sprovođenje humanitarnog primirja su neophodni prvi koraci koje obe strane sada moraju da preduzmu."

Istraživači takođe smatraju da je bitno da Nemačka sledi primer drugih evropskih država i da prizna Palestinu kao državu pre nego što se završi rat između Izraela i Hamasa. "Takva faza tranzicije mora da bude povezana s jasnim političkim procesom za trajno okončanje rata i razvoj rešenja u vidu dve države", kaže Ursula Šreder.

Nema kontradikcije: diplomatija i vojna podrška

Što se tiče rata između Rusije i Ukrajine, stručnjaci se takođe oslanjaju na međunarodno rešenje. Pritom za njih cilj ostaje suverena, demokratska i prosperitetna Ukrajina koja može uspešno da se odbrani od mogućih daljih napada. Šreder naglašava: "Diplomatija i vojna podrška nisu u suprotnosti."

Na putu ka rešenju, kako dodaje, hitno se mora istražiti održivi okvir za politički proces za okončanje rata. Istraživači smatraju da je mirovna konferencija koja se održava 15. i 16. juna u Švajcarskoj prilika koja se ne sme propustiti. Jedan od rezultata koji bi prema njima tamo trebalo da bude postignut jeste "učiniti pregovore zamislivim u budućnosti".

Ne postoji spremnost Rusije i Ukrajine za pregovore

No, istraživačima sukoba i njihovim kolegama jasno je koliko smo daleko od toga i navode: "U ovom trenutku obe strane u sukobu – posebno Rusija, ali i Ukrajina – pokazuju malo volje za ozbiljne pregovore." Nemačka vlada bi zato trebalo da iskoristi svoje dobre diplomatske odnose za jačanje uloge drugih zemalja u budućem pregovaračkom procesu. Konkretno, to se odnosi na tzv. zemlje BRIKS-a: Brazil, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku.

Šreder je u ime kompletnog tima dodatno naglasila sledeće: "Kako bi se povećali izgledi za pregovore koji imaju šanse za uspeh, mora se osigurati dugoročna i održiva podrška Ukrajini".

"Verujemo da je neophodno održavati pritisak na Rusiju, jer sve dok rusko rukovodstvo procenjuje da može vojno da pobedi, ono se neće upustiti u prave pregovore", navode nemački stručnjaci u Izveštaju o miru.

Podeli:

1 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Ukrajina "da", Srbija "ne"

Ukrajina i Moldavija, po ubrzanoj proceduri i preskačući uobičajeni vozni red, danas počinju pristupne pregovore sa Evropskom unijom.

8:05

25.6.2024.

12 h

Svet

Orban "uvalio kosku" Beogradu?

Mađarski premijer Viktor Orban pohvalio je planove nemačke vlade koja ispituje mogućnost da se procedure za odobravanje azila obavljaju u zemljama koje nisu članice Evropske unije.

9:48

24.6.2024.

1 d

Podeli: