Stiglo jezivo upozorenje: Ako se ovo desi, Putin bi mogao da upotrebi nuklearno oružje

Ruski predsednik Vladimir Putin je sada usmerio nišan na baltičke države – Litvaniju, Letoniju i Estoniju – koje su se pre jedne generacije oslobodile sovjetske vlasti. Poput nekadašnjih komunističkih satelitskih država širom Evrope, uključujući Istočnu Nemačku i Poljsku, i baltičke zemlje pristupile su NATO-u upravo kako bi sprečile novi ruski pokušaj osvajanja njihove teritorije.

Ipak, Putin sada pretnje upotrebom nuklearnih bombi koristi kao centralni element svoje munjevite vojne kampanje protiv Ukrajine, a tu strategiju će verovatno dodatno pojačati u slučaju budućih meta invazije, smatra Spenser Voren, stručnjak za ruski nuklearni arsenal i promene u vojnim doktrinama koje regulišu njegovu upotrebu.

Dok pojačava nuklearno zveckanje oružjem pred Zapadom, ruski lider i vrhovni komandant približava se stvarnoj mogućnosti detonacije nuklearne bojeve glave kako bi preuzeo jednu ili više bivših satelitskih država, uključujući Ukrajinu, koje želi da prisili na povratak u obnovljeni Sovjetski Savez, tvrdi Voren, postdoktorski istraživač za nuklearnu bezbednost u okviru stipendije "Stenton" na prestižnoj Harvardskoj školi Kenedi.

Voren je naveo da Putin ima konačnu vlast nad odlukom o lansiranju ruskih nuklearnih bojevih glava. Dodao je da se verovatnoća da ruski predsednik zaista upotrebi nuklearno oružje povećava uporedo sa širenjem njegove kampanje za obnovu Sovjetskog Saveza.

Nakon Ukrajine, sledeće mete Putinovog pohoda na povratak izgubljenog komunističkog carstva mogle bi da budu male baltičke države.

Shutterstock/Hamara

Njihove oružane snage, bez zaštite NATO-a, ne bi mogle da se ravnopravno suprotstave Putinovoj vojsci i avijaciji.

"Ako je Rusija pogrešno procenila situaciju i odlučila da bi uskoro trebalo da napadne Baltik, trebalo bi da pratimo i druge poteze koje Rusija bude preduzimala tokom narednih meseci", kaže Voren, upozoravajući da bi oni mogli da budu uvod u početak regionalnog rata na Baltiku, koji bi se, dok Moskva ubrzava jačanje svojih vojnih kapaciteta, mogao proširiti i na druge zemlje.

Danska obaveštajna služba upozorava na mogući napad na NATO

Visoki vojni obaveštajci Danske vojne obaveštajne službe upozorili su u nedavnom izveštaju da postoji "sve veći rizik da Rusija izvede ograničeni vojni napad na jednu ili više članica NATO-a koje se graniče sa Rusijom". Takav napad, procenili su, "potencijalno bi mogao da se dogodi u narednim mesecima".

Obaveštajci Danske vojne obaveštajne službe, jedne od vodećih evropskih obaveštajnih organizacija, razradili su tokom vojnih simulacija tri moguća scenarija u kojima bi Rusija mogla da izvede napade na zemlje NATO-a.

"Za približno šest meseci Rusija će biti sposobna da vodi lokalni rat u zemlji koja se graniči sa Rusijom", procenili su.

Za dve godine, Rusija će "biti spremna za regionalni rat protiv više zemalja u baltičkom regionu".

"U roku od približno pet godina", predvideli su, "Rusija će biti spremna za rat velikih razmera na evropskom kontinentu".

Tanjug/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Danski obaveštajci predvideli su da bi Putin mogao da se kocka sa procenom da ruski upadi u ranjive baltičke države neće aktivirati član 5 NATO-a, koji predviđa kolektivnu odbranu u slučaju napada na bilo koju članicu, ili da Sjedinjene Američke Države barem neće priteći u pomoć napadnutoj zemlji.

"Postoji rizik da Rusija proceni da zemlje NATO-a neće reagovati zajednički", upozorili su, "naročito ako Rusija proceni da Sjedinjene Američke Države ne mogu ili ne žele da podrže evropske članice NATO-a u potencijalnom ratu protiv Rusije".

Povlačenje SAD moglo bi da ubrza ruske planove

Voren procenjuje da bi eventualni signali iz Vašingtona da se SAD povlače iz evropskog dela NATO-a mogli da ubrzaju planove Moskve za invaziju na Baltik, istovremeno snižavajući prag za upotrebu nuklearnog oružja radi bržeg osvajanja teritorija.

Na pitanje da li bi ostalih 31 članica NATO-a, ukoliko bi Sjedinjene Američke Države praktično napustile svoje saveznike, mogle da se ujedine u odbrani napadnute države i na kraju poraze Rusiju, Voren je rekao: 

"Da, mogle bi, sve dok rat ostane konvencionalan. To ne znači da je pobeda nad Rusijom zagarantovana, da bi bila laka ili da saveznici ne bi pretrpeli velike gubitke. Ali ne verujem da bi Rusija mogla da vodi i dobije dugotrajan rat čak ni protiv udruženih nordijskih država."

Nordijske zemlje, među kojima su Finska, Norveška, Švedska, Danska i Island, raspolažu savremenim borbenim avionima, naprednim tenkovima i trupama obučenim prema NATO standardima.

"Pravo pitanje je da li bi Rusija mogla brzo da pregazi baltičke države i zadrži ih uprkos protivnapadu NATO-a bez Sjedinjenih Američkih Država. Iskreno, to nije zagarantovano. Ako baltičke države uspeju da uspore ruske snage, Rusija će izgubiti konvencionalni rat čak i ako se ne suoči sa Sjedinjenim Američkim Državama. Drugo pitanje je da li bi rat ostao konvencionalan", kaže Voren, čija je doktorska disertacija pod naslovom "Ruska strateška nuklearna modernizacija pod Vladimirom Putinom" jedno od najznačajnijih zapadnih istraživanja na tu temu.

"Na to je mnogo teže odgovoriti. S jedne strane, Rusija bi mogla da bude pod pritiskom da upotrebi nuklearno oružje kako bi izbegla poraz, naročito ako bi izgledalo da su evropske snage NATO-a na pragu prodora na rusku teritoriju – na primer, u Kalinjingrad, ali možda i prema Sankt Peterburgu, s obzirom na njegov položaj i verovatnoću velikog švedsko-finskog prodora na ruski levi bok."

Ruska doktrina o upotrebi nuklearnog oružja znatno je šire postavljena od strogih ograničenja koja su u pogledu upotrebe atomskog oružja usvojile druge nuklearne sile, poput Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.

U slučaju sukoba između Evrope i Rusije, Voren upozorava da bi "rizik od nuklearne eskalacije, po mom mišljenju, bio ogroman".

"Međutim, ako bi Rusija smatrala da bi upotreba nuklearnog oružja uvukla Amerikance u rat ili ako bi Moskva bila dovoljno zabrinuta zbog toga kako bi Francuska mogla da reaguje, mogla bi da odluči da ne upotrebi nuklearno oružje. Mislim da je takav scenario manje verovatan, ali je moguć", rekao je.

Putin pojačao pretnje upotrebom nuklearnih bombi

Pre samo nekoliko nedelja, Putin je dodatno pojačao pretnje upotrebom nuklearnih bombi u eventualnom sukobu sa Zapadom, u provokativnoj izjavi objavljenoj na zvaničnom sajtu predsednika Rusije.

Putin je upozorio zapadne sile da bi sukob nuklearnim oružjem predstavljao "put ka provaliji, naročito danas, kada vodeće svetske sile u svojim arsenalima imaju oružje sposobno da uništi sav život ili da Zemlju barem dovede u katastrofalno stanje".

Poput Sovjetskog Saveza, Rusija i dalje raspolaže najvećim svetskim arsenalom strateškog i taktičkog nuklearnog oružja, poslednjim ostatkom statusa supersile koji je izgradila u vreme komunističkih rukovodilaca SSSR-a.

"Možemo li da garantujemo da ovo oružje nikada neće biti upotrebljeno?", upitao je Putin, uz upozorenje: "Naravno da ne možemo."

Iako je priznao da Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska imaju znatno manje nuklearne arsenale, Putin se pohvalio:

"Niko drugi ne poseduje udarne kapacitete kakve Rusija danas ima. A to su naše konkurentske prednosti."

Francuska širi nuklearni kišobran

Samo pet dana nakon što je Putin izneo svoje najnovije nuklearne pretnje, francuski predsednik Emanuel Makron odgovorio je iznenadnom posetom kako bi nadgledao lansiranje rakete sposobne da nosi nuklearnu bojevu glavu sa francuske podmornice Le Vigilant, nedaleko od obale Bretanje.

"Francuski predsednik opisao je probno lansiranje kao 'izuzetnu demonstraciju kredibiliteta i važnu prekretnicu' u trenutku kada Rusija pojačava hibridni rat protiv Evrope i nastavlja da koristi nuklearnu pretnju", objavio je "Le Monde", jedan od vodećih francuskih dnevnih listova.

Makron sada ubrzano radi na proširenju i modernizaciji francuskog nuklearnog arsenala, istovremeno nastojeći da proširi zaštitu koju taj arsenal pruža najbližim saveznicima Francuske.

Vodeći američki stručnjaci za nuklearno oružje iz Federacije američkih naučnika (FAS), koji prate nuklearne arsenale širom sveta, naveli su u opsežnom izveštaju o francuskom naoružanju:

"Francuska trenutno poseduje nuklearni arsenal od približno 290 bojevih glava. Pored toga, oko 80 povučenih bojevih glava čeka na demontažu, što ukupan inventar povećava na približno 370 nuklearnih bojevih glava. Kada su francuski avioni, uključujući lovce Rafale iz nuklearne baze Sen Dizije, raspoređeni u severnoj Švedskoj u aprilu 2025. godine, francuski ambasador u Švedskoj izričito je izjavio: 'Kao što je predsednik Makron rekao… francuski nuklearni kišobran obuhvata i naše saveznike, a Švedska je, naravno, među njima.'"

Makronovo proširenje francuskog nuklearnog kišobrana radi zaštite drugih evropskih demokratija, kao i njegova odlučnost u suprotstavljanju Putinovim nuklearnim pretnjama, mogli bi da budu presudni u sprečavanju stvarnog sukoba između evropskih i ruskih nuklearnih sila.

U tom procesu, Francuska bi mogla da se nametne kao de fakto lider evropskog dela NATO-a.

U međuvremenu, Voren procenjuje da bi Evropa "verovatno pobedila" u budućem ratu između Rusije i Evrope ukoliko bi sukob ostao konvencionalan, a ruske snage bile zaustavljene i vezane za borbe na Baltiku.