Zapad se više ne plaši Putina?

Od 2022. godine, Kremlj je redovno pretio nuklearnim napadom, ali do danas nijedan nije sproveden. Čak ni ukrajinska operacija 2025. godine, koja je nanela ozbiljnu štetu Rusiji, nije rezultirala upotrebom takvog oružja. Međutim, prema analizi Fajnenšel tajmsa, slabljenje ruskog nuklearnog odvraćanja moglo bi da podstakne Moskvu da potraži druge načine da izvrši pritisak na Zapad.

Rusija se može pohvaliti najvećim nuklearnim arsenalom na svetu. Prošlog četvrtka, ruski predsednik Vladimir Putin je zapretio da će u slučaju napada na Kalinjingradsku oblast, koja se graniči sa Poljskom i Litvanijom, ruske snage upotrebiti "sve raspoloživo oružje".

"Bilo je vreme kada su takva upozorenja završavala na naslovnim stranama. Ali u Velikoj Britaniji, teškoće Mančester Sitija su nedavno bile veća vest, dok se Francuska suočava sa školskim neredima", piše Gideon Rahman, glavni spoljnopolitički analitičar u Fajnenšel tajmsu.

Kako Rahman napominje, Kremlj redovno preti javnosti nuklearnim napadom od 2022. godine, ali takav scenario se još nije dogodio. Rusija nije odgovorila nuklearnim udarom čak ni nakon što su Ukrajinci izveli operaciju "Paučina" 2025. godine. Prema podacima Službe bezbednosti Ukrajine, manevar je uništio ili oštetio 41 ruski avion. Moskva ranije nije oklevala da tvrdi da bi takav čin izazvao odlučan i oštar odgovor. Štaviše, Kina i Indija su upozorile Rusiju da ne pribegava nuklearnom oružju. Veruje se da su i Sjedinjene Države pretile direktnom intervencijom u ratu ako Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, podseća Fajnenšel tajms.

Rouz Getemeler, bivša zamenica generalnog sekretara NATO-a (2016–2019), tvrdi da "nuklearno odvraćanje ne funkcioniše". Samo posedovanje takvog oružja nije zaštitilo pojedinačne zemlje od agresije njihovih protivnika – primer za to je svađa između Pakistana i Indije.

Shutterstock/Creativa Images

"Međutim, zakazivanje nuklearnog odvraćanja je poseban udarac za Rusiju. Posedovanje najvećeg nuklearnog arsenala na svetu jedan je od retkih preostalih pokazatelja da ova zemlja ima status supersile", ističe Rahman.

Prema rečima autora analize, slabljenje ruskog odvraćanja ima globalne posledice – i nisu sve pozitivne. Kako objašnjava, što se Zapad manje plaši Rusije, to više emocije vre u Kremlju. Moskva bi mogla da traži nove načine da uzvrati taj strah, na primer intenziviranjem hibridnih napada na članice NATO-a. Ukoliko se pojave ranjivosti u evropskim ili američkim odbrambenim sistemima, Rusija bi mogla da postane manje oprezna u odnosima sa Severnoatlantskom alijansom, zaključuje analitičar.