"Tajni" plan Vladimira Vladimiroviča?

Jurij Ušakov, pomoćnik Kremlja za spoljnu politiku, rekao je da bi Evropa trebalo da bude uključena u pregovore između ruskih, ukrajinskih i američkih zvaničnika jer bi kontinent bio ključan za postizanje sporazuma.

Međutim, diplomatski izvori su za Telegraf rekli da je motiv Rusije za uključivanje evropskih zemalja bio da iskoristi sledeću rundu pregovora kako bi dobila ustupke oko širenja NATO-a, koje je Vladimir Putin nazvao "osnovnim uzrokom" rata.

Kremlj je ranije sugerisao da bi ruski predsednik mogao biti spreman na kompromis po drugim pitanjima ako se ispune njegovi ključni zahtevi, u suštini lišavajući Ukrajinu suvereniteta i primoravajući NATO da obustavi svoj rast ka istoku.

Putin će verovatno zahtevati da se prisustvo NATO-a u Evropi smanji na nivo iz 1997. godine, pre nego što su bivše zemlje Istočnog bloka počele da se pridružuju alijansi.

To bi značilo potencijalno povlačenje NATO trupa iz Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije, kao i iz Finske, koja se pridružila alijansi 2023. godine. 

Reč je o pet zemalja koje dele granicu sa Rusijom.

Prošle nedelje, Rusija je pristala da održi tehničke razgovore u Abu Dabiju sledećeg meseca nakon duže pauze u pregovorima koje su posredovale SAD.

U intervjuu za državne medije, Ušakov je rekao da ne očekuje da će sastanak doneti značajan napredak, opisujući ga kao "probni".

Prethodne runde razgovora nisu uspele da obezbede prekid vatre jer je Putin više puta zahtevao da Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik, ustupi teritoriju u istočnom regionu Donbasa koju ruske snage još nisu osvojile.

Moskva veruje da je ovaj ustupak u ime Kijeva napravio Donald Tramp kada se sastao sa Putinom na Aljasci prošle godine.

I evropski i ukrajinski zvaničnici složili su se da bi bili spremni da razgovaraju o "širem kontekstu posleratnih bezbednosnih aranžmana u Evropi" na razgovorima u Abu Dabiju.

Predlog je izneo Stiv Vitkof, izaslanik američkog predsednika, tokom tročasovnog sastanka sa Putinom u Sankt Peterburgu prošle nedelje.

Dok je Kremlj zauzeo pesimističan ton u vezi sa mogućnošću prekida vatre, Putin je, čini se, ubeđen da se vrati za pregovarački sto ponudom da razgovara o svojim zahtevima i odlukom Vašingtona da ukine sankcije na izvoz ruskog goriva.

Visoki izvori insistirali su da evropsko odbacivanje ruskih zahteva ostaje čvrsto.

"Naš stav ostaje isti kao i u januaru 2022. godine", rekao je jedan evropski zvaničnik, pozivajući se na pismo koje je Moskvi poslao Jens Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO-a.

U to vreme, Putin je sugerisao da bi ispunjavanje njegovih zahteva sprečilo rusku invaziju na Ukrajinu.

Ali, dok je zapadna alijansa pristala da razgovara o njegovim "zabrinutostima", isključila je mogućnost povlačenja trupa i nuklearnog oružja iz bivših sovjetskih država.