Panika u NATO zemlji: "Ne možete ljude koji siluju i ubijaju pustiti da uđu"

Ta mala baltička država već ove godine blokirala je ulazak oko 1.300 bivših ruskih boraca, a sada vrši snažan pritisak na Brisel da bivšim ruskim vojnicima zabrani ulazak u celu Evropsku uniju i to dugoročno, bez obzira na završetak sukoba.

"Ne možete dopustiti da ti ljudi koji čine zločine, koji siluju žene, koji ubijaju decu i civile na frontu, dođu u Evropu", izjavio je estonski ministar odbrane Hano Pevkur za Politico.

On je dodao da to nije samo estonsko, nego evropsko bezbednosno pitanje. 

Crna lista

Estonija je ovu ideju prvi put službeno iznela na sastanku ministara spoljnih poslova EU-a u januaru, a predlog je odmah dobio podršku visoke predstavnice EU-a za spoljnu politiku Kaje Kalas. 

Već krajem marta evropski zvaničnici zadužili su Evropsku komisiju da ispita moguće načine sprovođenja, a konkretni predlozi očekuju se na samitu EU-a u junu.

Litvanija je već najavila da će voditi sopstvenu "crnu listu", a postojeće stroge mere prema ruskim državljanima već su gotovo potpuna zabrana ulaska.

• "Imamo plan za sistematsko uništavanje i plan ubijanja"
• Izdata naredba: "Ako vas uhvate, ubijte se"; Rusima se "tresu kolena" FOTO/VIDEO
• Putin: "Svakog dana gube deo teritorije"

Estonija predlog opravdava i bezbednosnim i moralnim razlozima. Zvaničnici upozoravaju da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da demobilizovane vojnike iskoristi za hibridne operacije, sabotaže i špijunažu u Evropi.

"Siguran sam da će Putin gurati te ljude u Evropu. Već danas znamo za hibridne napade, ali možete li zamisliti stotine hiljada bivših boraca i kriminalaca ovde?", rekao je estonski ministar spoljnih poslova, dodajući da ti ljudi "neće samo raditi i plaćati poreze nego će činiti mnogo loših stvari". 

Problem prisilno regrutovanih

Pevkur odbacuje kritike da bi takva zabrana mogla da pogodi i prisilno mobilizovane vojnike ili dezertere. "Pre nego što se pridruže ruskoj vojsci, imaju priliku da pobegnu", rekao je.

Ipak, Estonija je tokom ruske mobilizacije bila među zemljama koje nisu priznavale bekstvo od regrutacije kao osnovu za azil, poručivši da disidenti trebaju da pružaju otpor ratu iznutra.

Prema podacima ruskog lista "Novaya Gazeta", najmanje šest posto demobilizovanih vojnika osuđeno je za zločine u Rusiji, uključujući više od 900 teških krivičnih dela poput ubistva.

S druge strane, ruski aktivisti za ljudska prava ističu da kažnjavanje dezertera umesto podrške samo obeshrabruje vojnike da polože oružje.

Podsećaju da onima koji odbiju regrutaciju preti novčana kazna ili zatvor do 15 godina.