SAD na ivici ustavnog sloma: Trampov rat u Iranu ulazi u zonu bez povratka

Naime, prema američkim zakonima, predsednik ima ovlašćenje da bez odobrenja Kongresa koristi vojsku na stranom ratištu do 60 dana.

Taj rok bi trebalo da ističe 1. maja, iako pojedini analitičari u SAD smatraju da ističe 29. aprila. Razlike u datumima proizilaze iz relativno nejasnog zakona koji ne pravi razliku između početka sukoba (za rat SAD protiv Irana to je 28. februar) i dana kada je Kongres obavešten (2. mart).

Međutim, situacija se dodatno komplikuje zbog trenutnog primirja. Mnogi republikanci, ali i pojedini članovi Demokratske stranke, smatraju da se period primirja, koji traje duže od originalne dve nedelje, ne treba računati u 60 dana propisanih zakonom.

• Tramp obznanio: Kraj, prekid, nema više
• Iran sprema detaljan plan od 12 tačaka: Preuzimaju potpunu kontrolu

Što se samog zakona i njegove primene tiče, Kongres nikada nije glasao u korist ograničavanja predsedničkih ovlašćenja, uprkos brojnim pokušajima, uključujući i one iz prethodnih meseci. Pored toga, američki sudovi, uključujući i Vrhovni sud, nikada nisu odlučivali o ustavnosti tog zakona, što dodatno povećava neizvesnost oko toga šta će se dogoditi kada rok istekne.

Iako zakon nije u potpunosti razjašnjen i sudovi se o njemu nisu izjašnjavali, prethodne administracije su pronalazile kreativne načine da ga zaobiđu, kako bi izbegle situacije u kojoj bi se mogao naći Tramp.

Šta su radili prethodni predsednici?

Ronald Regan je bio prvi američki predsednik koji je došao u potencijalni sukob sa ovim zakonom kada je poslao marince u Liban u okviru mirovne misije. On više od godinu dana nije formalno obavestio Kongres da se marinci nalaze u Libanu, sve dok nisu postali meta napada, nakon čega je odobrio upotrebu sile.

Kao deo dogovora sa Kongresom, Regan je tada ušao u dozvoljeni period od 60 dana, nakon čega je Kongres odobrio prisustvo marinaca u Libanu na još 18 meseci.

Slično kao Regan, i Barak Obama je imao neslaganja sa Kongresom 2011. godine u vezi sa Libijom. Tada je odbio savete svojih pravnih savetnika i nastavio vojnu akciju bombardovanja bez odobrenja Kongresa, ali je u Kongres uputio svog saradnika da obrazloži odluku.

Harold Koh, tada visoki zvaničnik Stejt departmenta, naveo je da Kongres ne mora biti obavešten jer "američke trupe nisu bile u neposrednoj opasnosti" i jer se većina operacija odvijala iz daljine, korišćenjem dronova.

Isto objašnjenje Tramp je koristio prethodne godine kada je pokrenuo bombardovanje brodova u Karibima.