NATO zemlja diže vojsku; Presretnuti naoružani ruski bombarderi FOTO

Najnoviji podsetnik da tenzije nisu smirile bio je jučerašnji let dva ruska strateška bombardera Tu-22M3 severoistočno od švedskog ostrva Gotland.

Švedsko ratno vazduhoplovstvo je presrelo ruske bombardere, navodno naoružane krstarećim raketama, svojim avionima JAS 39 Gripen, a kasnije su im se pridružili danski borbeni avioni. Dva ruska Tupoljeva nisu ni u jednom trenutku narušila švedski vazdušni prostor i brzo su se vratila u svoju bazu na poluostrvu Kola.

"Ovo im nije prvi put, već su leteli iznad Baltičkog mora. Mogu samo da pretpostavim da će se ovo ponoviti u budućnosti, ali spremni smo da zaštitimo naš vazdušni prostor", rekao je potpukovnik švedskog vazduhoplovstva Robert Krznarić za dnevnik "Ekspresen".

Susedna Finska je u ponedeljak objavila da će mobilisati određeni broj rezervista, ne precizirajući njihov broj niti zadatke kojima bi bili raspoređeni. Finski mediji spekulišu da je stanje povišene pripravnosti, pre svega zbog ukrajinskih napada dronovima u Finskom zalivu, počelo da opterećuje aktivni sastav oružanih snaga.

• Tajni ratni scenario; Rusija za 90 dana okupira Litvaniju: Poleteće 170.000 "šaheda"
• "Baltičke zemlje su upozorene"

Aktivna vojska je postala preopterećena.

"Finski odbrambeni sistem nije dizajniran za ovakvu situaciju i pokazuje svoje slabosti. Oružane snage u mirnodopskom vremenu imaju relativno malo osoblja, koje je sada stalno u pripravnosti", objasnio je stručnjak za odbranu i bezbednost Čarli Salonijus-Pasternak finskom javnom emiteru YLE.

Finski borbeni avioni F/A-18 su gotovo stalno u vazdušnom dežurstvu, mornarica koristi više brodova nego obično za nadzor i pripravnost, vojska koristi brojne mobilne radare kako bi na vreme otkrila dronove, a granična straža pojačava patrole duž granice sa Rusijom.

Salonijus-Pasternak spekuliše da mobilizacija određenog broja rezervista neće biti kratkoročna, odnosno da nije u pitanju uobičajena i redovna vojna vežba, i dodaje da bi Finska u takvim situacijama mogla da zatraži pomoć i od saveznika NATO-a.

NATO železnica kao apsolutni prioritet

U Finskoj takođe postoji zahtev oružanih snaga da se norveška luka Narvik poveže železnicom sa područjem duž ruske granice istočno od grada Rovaniemija. To bi omogućilo brz prenos velikih količina opreme, municije i vojnika u istočnu Laponiju. Ova operacija bi postala neophodna, smatraju finske oružane snage, ako bi Rusija počela da koncentriše svoje snage duž granice.

Takozvana NATO železnica, koja se reklamira kao "apsolutni prioritet", trebalo bi da neprekidno saobraća od Narvika, preko Kirune na severu Švedske, do vojnog poligona Rovajarvi na severu Finske. U praksi, sprovođenje ovog projekta zahtevalo bi izgradnju pruga evropskog koloseka, širine 1435 milimetara, na finskoj strani.

Russian MoD / WillWest News / Profimedia

Širina finskih železnica je 1524 milimetra, zbog čega je trenutno nemoguće putovati vozom od Narvika do Finske. Finsko Ministarstvo saobraćaja i komunikacija procenjuje da bi izgradnja NATO železnice koštala oko 1,5 milijardi evra. Finska se obavezala da će izgraditi sopstveni deo železnice kada se pridružila NATO-u.

"Neprijatelj nije probio tamo gde je sistem izgrađen"

Na južnoj strani Finskog zaliva takođe se pripremaju za moguću rusku agresiju. Na takozvanoj Baltičkoj odbrambenoj liniji, odbrambenoj i fortifikacionoj inicijativi Estonije, Letonije i Litvanije za jačanje njihove istočne granice prema Rusiji i Belorusiji, počelo je kopanje protivtenkovskih rovova u regionu Setomaa.

Reč je o odbrambenoj strukturi dugačkoj oko 20 kilometara. Po potrebi, betonski "zmajevi zubi" mogu se brzo postaviti duž protivtenkovskih rovova, ali za sada će biti skladišteni u skladištima na strateškim lokacijama. "Ukrajinsko ratno iskustvo pokazuje da na mestima gde je ovaj sistem izgrađen, neprijatelj nije probijao", rekao je inženjerijski oficir Hardo Tuts za estonsku javnu televiziju.

Loše vesti za Estoniju iz Amerike

U ponedeljak je bilo i loših vesti za estonsku nacionalnu bezbednost. Ministar odbrane Hano Pevkur izjavio je da su Sjedinjene Američke Države obustavile isporuku oružja i municije Estoniji do kraja rata u Iranu. Ako sukob duže potraje, najavio je Pevkur, Estonija bi mogla da preispita svoje odluke o nabavci američkog oružja.

Odluka SAD posebno utiče na isporuku municije za raketne bacače HIMARS i protivtenkovski raketni sistem Džavelin. Nakon razgovora sa američkim ministrom odbrane Pitom Hegsetom, Pevkur je nagovestio da će se kašnjenje meriti mesecima, a ne nedeljama.