Spreman ogroman napad na prestonicu; Najmoćnije oružje stavljeno na gotovs? FOTO/VIDEO

Iako Ukrajina smatra da su ruske pretnje eskalacijom u znak odmazde za napad Kijeva na studentski dom u okupiranoj Luganskoj oblasti taktika zastrašivanja, strahovi od nove runde razaranja u Kijevu su opipljivi.

Zelenski je upozorio da Rusija priprema novi, veliki napad na Ukrajinu, a nešto kasnje je u intervjuu za CBS rekao da bi do "velikih napada" moglo doći uskoro i da obaveštajni podaci ukazuju na to da će Moskva u udaru koristiti dronove, kao i krstareće i balističke projektile.

"Naši ljudi moraju da budu veoma, veoma oprezni, a i deca, i moraju da koriste skloništa, jer postoji velika verovatnoća da će doći do napada. Naravno, niko ne može da zna sa stopostotnom sigurnošću, ali verovatnoća je velika", rekao je on.

Napad moćnim "orešnikom"

Do njegovog upozorenja na "masovni ruski napad" došlo je nakon ruskog napada 24. maja na Kijev, kad je Moskva, pored 600 dronova i 90 raketa, upotrebila i moćni hipersonični projektil "orešnik".

Poginulo je najmanje dvoje, a ranjeno 83 ljudi.

Shutterstock/Shutterstock AI

"Orešnik" ima nuklearne sposobnosti i ovo je treći put da ga je Rusija upotrebila u ratu koji je ugazio u petu godinu.

Ranije ovog meseca, u napadu balističkih raketa na Kijev ubijene su 24 osobe, među kojima troje dece.

U petak je Rusija pokrenula novu rundu napada van Kijeva, uključujući infrastrukturu duž rumunsko-ukrajinske granice kad je, prema rumunskom Ministarstvu odbrane, jedan od njenih dronova ušao u vazdušni prostor Rumunije, članice NATO, i pogodio stambenu zgradu. Ruski predsednik Vladimir Putin je osporio navode da je dron njihov.

Ruski dron takođe je pogodio teretni brod u vlasništvu Turske, takođe članice NATO, u Crnom moru, kad su ranjena dva člana posade, kako je rekla ukrajinska mornarica.

Zelenski veruje da su ti napadi deo ruskih napora da izvrše pritisak na ukrajinske susede da ne pomognu njegovoj zemlji, a možda i način da Putin testira PVO država članica NATO.

Rusija je, s druge strane, najavila kampanju "sistematskih udara" na ukrajinske vojne objekte i "centre za donošenje odluka" i pozvala strane državljane da napuste Kijev.

Planirani udari, kako je rekla Moskva, su odgovor na ukrajinski napad na studentski dom u Starobiljsku, kad je poginuo 21 student. Putin je obećao odmazdu za taj napad.

Može li Rusija da udari još žešće na Kijev?

Prema "Njujork tajmsu", upozorenja o nastavku napada na Kijev prate doslednu rusku poruku: da njihova vojska još nije upotrebila svu svoju moć, ali da je spremna na to ukoliko ih Ukrajina, po njihovoj proceni, isprovocira.

List ukazuje da je Kremlj iskoristio napad u Starobiljsku u trenutku kad ruska vojska posrće na frontu, a ukrajinska vraća inicijativu.

Iako je maj obično period kada Rusija pokreće veliku ofanzivu, njeno napredovanje ovog meseca bilo je skoro neprimetno.

Prema podacima grupe "DipStejt", Rusija je na putu da zabeleži najslabiji mesec po pitanju teritorijalnih dobitaka u više od godinu dana, a to je otvorilo pitanja da li je Rusija, uprkos svojim pretnjama, već učinila sve što može sa konvencionalnim oružjem, navodi se.

"Ta vojna prednost koju je Rusija održavala tokom poslednjih nekoliko godina verovatno počinje da se postepeno smanjuje. U tom kontekstu nameće se pitanje: nije li vreme da se podigne nivo eskalacije", rekla je Tatjana Stanovaja, saradnica centra Karnegi.

Cilj nuklearno naoružane Rusije, kako je dodala, je da "izvrši psihološki pritisak na celokupnu elitu i društvo" u Ukrajini.

• Zelenski upozorio: Imamo još malo vremena
• Brutalna osveta i masakr Rusa; Ozloglašena jedinica "odletela u vazduh" FOTO
• Rusi će gađati EU?; Izdato naređenje; Dve zemlje se već spremaju FOTO/VIDEO

Moskva se takođe našla pod pritiskom jer je administracija američkog predsednika Donalda Trampa, zaokupljena ratom u Iranu, izgubila interesovanje za posredovanje u ratu u Ukrajini.

Taj diplomatski proces, koji je povremeno išao u prilog Rusiji, praktično je zamrznut krajem februara. Prema oceni analitičara, ruske pretnje napadima na Kijev delimično predstavljaju upozorenje koliko daleko Moskva može otići ukoliko se SAD ponovo aktivno ne uključe.

Evropske zemlje stale su uz Ukrajinu. Nekoliko njih, uključujući Poljsku i Nemačku, pozvale su ruske diplomate na razgovor zbog pretnji upućenih stranim državljanima. Evropski zvaničnici poručili su da ostaju u Kijevu.

Ipak, uprkos javnom otporu Ukrajinaca, strah od novog talasa razaranja u Kijevu i dalje je veoma prisutan.

Ruski udari obnovili su zabrinutosti da Kijevu možda ponestaje presretača za balističke rakete - kojih je sada još manje nego inače zbog rata u Iranu.

Portparol ukrajinskog predsednika Dmitro Litvin rekao je da je Zelenski uputio pisma Trampu i Kongresu sa molbom za još PVO sistema "patriot".

Kako piše NYT, nakon snažnog bombardovanja Kijeva u nedelju, uključujući "orešnik", čak su i građani Ukrajine koji inače ignorišu sirene za vazdušnu opasnost počeli da pakuju torbe za hitne slučajeve i prave planove za sklanjanje u slučaju novog napada.