Brutalni rat o kojem niko ne priča: Egzekucije, mučenja, silovanja, otmice FOTO/VIDEO

Kako ističe Asošiejted pres, Maru je tražen od strane etiopske vlade, stalno menja lokacije kako bi izmakao dronovima koji ga love s neba.

Kurir prenosi da on predvodi Oslobodilačku armiju Oromo (OLA) iz udaljenih šumskih uporišta u Oromiji, najvećem regionu Etiopije, koji broji oko 40 miliona stanovnika.

Vlada ga smatra teroristom

Vlada Etiopije označila je Marua, bivšeg studenta, kao teroristu, optužujući i OLA za masakre nad civilima u etnički motivisanim napadima. Međutim, u retkom intervjuu datom iz jednog od njegovih skrovišta, Maru je odbacio tvrdnje da njegovi borci ciljaju civile.

"Naš rat nije protiv naroda. On je protiv brutalnog režima koji generacijama okupira i tlači naciju", rekao je on za AP, a zatim je dodao:

"Borimo se da ispravimo sistem koji Oromo narod tretira kao podanike, a ne kao građane. Naš cilj je uspostavljanje demokratskog i inkluzivnog političkog poretka zasnovanog na volji Naroda."

"Pogubljenja, mušenja, otmice..."

OLA vodi oružani sukob sa etiopskom vladom od 2018. godine, iako je pobuna povremeno bila u senci drugih konflikata, poput rata u severnom Tigraju između 2020. i 2022. godine.

Istražitelji Ujedinjenih nacija optužili su OLA za teška kršenja ljudskih prava, uključujući ubistva, silovanja i otmice.

S druge strane, organizacije za ljudska prava, koje su dokumentovale i zloupotrebe vladinih snaga, navode da su neselektivni napadi dronovima, vansudska pogubljenja i prisilni nestanci ljudi postali obeležje državne antipobunjeničke kampanje.

"Istraživanje koje smo sproveli pokazuje da su i OLA i vladine snage odgovorne za pogubljenja, mučenja, otmice i silovanja žena", izjavila je Sara Kimani, regionalna portparolka Amnesty Internationala.

Ona je najavila da će organizacija u martu objaviti izveštaj o kršenju ljudskih prava u regionu Oromija.

"Naš izveštaj jasno pokazuje da su obe strane odgovorne za zločine koji se čine nad civilima i koji se i dalje nastavljaju", rekla je Kimani za AP.

Lensa Hordofa, državna službenica iz oblasti Ševa u Oromiji, kaže da se njena porodica stalno suočava s uznemiravanjem i iznudama od strane naoružanih ljudi.

"Traže hranu i druge potrepštine",  rekla je ona, a njen ujak je nedavno pritvoren i pušten tek nakon što je plaćen otkup od 100.000 etiopskih bira (oko 650 dolara).

"Kretanje je sve više ograničeno. Gotovo je nemoguće putovati", rekla je.

Napadi na bolnice i škole

Etiopija ograničava pristup Oromiji za novinare i organizacije za ljudska prava, zbog čega je ovaj konflikt uglavnom skriven od očiju javnosti.

"Nažalost, stanje ljudskih prava, kao i šira humanitarna kriza u Oromiji, ozbiljno su nedovoljno izveštavani", rekao je Getu Saketa Roro, suosnivač Lige za ljudska prava Roga Afrike.

U januaru 2025. Ujedinjene nacije su saopštile da 3,2 miliona dece ne pohađa školu zbog sukoba. U okrugu Volega, gde živi Bulčina porodica, humanitarne organizacije imaju velikih problema s dostavom pomoći, što doprinosi visokoj stopi neuhranjenosti.

Zdravstvene ustanove devastirane

Bolnice i klinike su takođe meta napada. Međunarodni komitet Crvenog krsta je 2023. saopštio da su "gotovo sve" 42 zdravstvene stanice u okrugu Begi opljačkane ili oštećene.

Tulu Getačev, uzgajivač kafe iz Volege, već tri godine ne može da se vrati kući zbog bezbednosne situacije. Angažovao je radnike da beru kafu, ali su oružane grupe pokrale ceo rod.

"Jedna strana te povređuje jer kažu da pripadaš onoj drugoj. Patiš jer tvrde da je neko iz tvoje porodice povezan s vladom ili OLA", rekao je.

"Oromija je veoma nesigurna"

Iako je etiopski premijer Abij Ahmed poreklom iz Oromije, a Oromo narod čini oko 35% stanovništva,  mnogi Oromo i dalje tvrde da su marginalizovani u federalnom sistemu koji prava i resurse deli po etničkoj osnovi.

Analitičari navode da su nedavne vladine ofanzive oslabile vojne kapacitete OLA. Krajem 2024. vlasti su ubedile jednog od glavnih komandanata OLA da pređe na njihovu stranu.

Vlada tvrdi da se stotine hiljada raseljenih osoba vratilo kućama, ali nasilje se nastavlja, a civili ostaju zarobljeni između suprotstavljenih strana.

Prema organizacijama za ljudska prava, pripadnici amharske etničke grupe, druge po brojnosti u Etiopiji, takođe su bili meta napada. Istovremeno, pobunjenici iz regije Amhara izvodili su napade u Oromiji.

Kriminalne bande dodatno pogoršavaju situaciju, a otmice su postale naročito učestale, često bez jasnog identiteta počinilaca.

"Oromija je veoma nesigurna, ne samo zbog OLA, već i zbog drugih grupa koje funkcionišu kao kriminalne bande, baveći se iznudama, otmicama i pljačkama", rekao je Magnus Tejlor, direktor za Rog Afrike u Međunarodnoj kriznoj grupi.