Brutalni rat o kojem niko ne priča: Egzekucije, mučenja, silovanja, otmice FOTO/VIDEO

Kako ističe Aso&scaron;iejted pres, Maru je tražen od strane etiopske vlade, stalno menja lokacije kako bi izmakao dronovima koji ga love s neba.Kurir prenosi da on predvodi Oslobodilačku armiju Oromo (OLA) iz udaljenih &scaron;umskih upori&scaron;ta u Oromiji, najvećem regionu Etiopije, koji broji oko 40 miliona stanovnika.Vlada ga smatra teroristomVlada Etiopije označila je Marua, biv&scaron;eg studenta, kao teroristu, optužujući i OLA za masakre nad civilima u etnički motivisanim napadima. Međutim, u retkom intervjuu datom iz jednog od njegovih skrovi&scaron;ta, Maru je odbacio tvrdnje da njegovi borci ciljaju civile.&quot;Na&scaron; rat nije protiv naroda. On je protiv brutalnog režima koji generacijama okupira i tlači naciju&quot;, rekao je on za AP, a zatim je dodao:Oromo Liberation Army commander Jaal Marroo rejects Ethiopian government accusations of civilian attacks, as fighting intensifies in Oromia, the country&rsquo;s largest region.#ethiopia #oromia pic.twitter.com/qdoCQ4hxM7&mdash; Geeska - چيسكا (@Geeskaplatform) February 3, 2026&quot;Borimo se da ispravimo sistem koji Oromo narod tretira kao podanike, a ne kao građane. Na&scaron; cilj je uspostavljanje demokratskog i inkluzivnog političkog poretka zasnovanog na volji Naroda.&quot;&quot;Pogubljenja, mu&scaron;enja, otmice...&quot;OLA vodi oružani sukob sa etiopskom vladom od 2018. godine, iako je pobuna povremeno bila u senci drugih konflikata, poput rata u severnom Tigraju između 2020. i 2022. godine.Istražitelji Ujedinjenih nacija optužili su OLA za te&scaron;ka kr&scaron;enja ljudskih prava, uključujući ubistva, silovanja i otmice.S druge strane, organizacije za ljudska prava, koje su dokumentovale i zloupotrebe vladinih snaga, navode da su neselektivni napadi dronovima, vansudska pogubljenja i prisilni nestanci ljudi postali obeležje državne antipobunjeničke kampanje.&quot;Istraživanje koje smo sproveli pokazuje da su i OLA i vladine snage odgovorne za pogubljenja, mučenja, otmice i silovanja žena&quot;, izjavila je Sara Kimani, regionalna portparolka Amnesty Internationala.Ona je najavila da će organizacija u martu objaviti izve&scaron;taj o kr&scaron;enju ljudskih prava u regionu Oromija.In the forests of Ethiopia&rsquo;s largest region, a shadow war grinds on. Hunted by government drones, Oromo Liberation Army (OLA) commander Jaal Marroo denies his fighters target civilians.➡️ https://t.co/7nj3bZ3LLh pic.twitter.com/9QyOVdOaAB&mdash; Tumsa Saba (@SabaTumsa92436) February 3, 2026&quot;Na&scaron; izve&scaron;taj jasno pokazuje da su obe strane odgovorne za zločine koji se čine nad civilima i koji se i dalje nastavljaju&quot;, rekla je Kimani za AP.Lensa Hordofa, državna službenica iz oblasti &Scaron;eva u Oromiji, kaže da se njena porodica stalno suočava s uznemiravanjem i iznudama od strane naoružanih ljudi.This is the work of theENDF in #Metekel Zone. They burn down villages, conduct indiscriminate killings, set harvests on fire, and displace an entire population&mdash;all in the name of eradicating the Oromo Liberation Army(OLA). ENDF had ordered the Oromo population of the Zone to&hellip; pic.twitter.com/PWwNzKq6vN&mdash; Tsegaye Ararssa (@RArarssa) January 18, 2026&quot;Traže hranu i druge potrep&scaron;tine&quot;, rekla je ona, a njen ujak je nedavno pritvoren i pu&scaron;ten tek nakon &scaron;to je plaćen otkup od 100.000 etiopskih bira (oko 650 dolara).&quot;Kretanje je sve vi&scaron;e ograničeno. Gotovo je nemoguće putovati&quot;, rekla je.Napadi na bolnice i &scaron;koleEtiopija ograničava pristup Oromiji za novinare i organizacije za ljudska prava, zbog čega je ovaj konflikt uglavnom skriven od očiju javnosti.Bilxiginnaan qe&#39;ee Maatii #JAAL_MAROO seenuun midhaan burcuqoo tokko osoo hin habisiniifii saamuun fe&#39;attee jirti. Wasiila Marroo umurii waggaa 80 ta&#39;an illee reebicha hamaa irra geesisuun beekameera. pic.twitter.com/161TQadHOm&mdash; Arif Nure (@Arif81780Nure) January 19, 2025&quot;Nažalost, stanje ljudskih prava, kao i &scaron;ira humanitarna kriza u Oromiji, ozbiljno su nedovoljno izve&scaron;tavani&quot;, rekao je Getu Saketa Roro, suosnivač Lige za ljudska prava Roga Afrike.U januaru 2025. Ujedinjene nacije su saop&scaron;tile da 3,2 miliona dece ne pohađa &scaron;kolu zbog sukoba. U okrugu Volega, gde živi Bulčina porodica, humanitarne organizacije imaju velikih problema s dostavom pomoći, &scaron;to doprinosi visokoj stopi neuhranjenosti.Zdravstvene ustanove devastiraneBolnice i klinike su takođe meta napada. Međunarodni komitet Crvenog krsta je 2023. saop&scaron;tio da su &quot;gotovo sve&quot; 42 zdravstvene stanice u okrugu Begi opljačkane ili o&scaron;tećene.Tulu Getačev, uzgajivač kafe iz Volege, već tri godine ne može da se vrati kući zbog bezbednosne situacije. Angažovao je radnike da beru kafu, ali su oružane grupe pokrale ceo rod.Jaal maroo ko💪💪💪💪💪❤️ pic.twitter.com/vnehxam0if&mdash; Bilio💫ABO -WBO🥀🌿🥀 (@Bilisee1865232) September 1, 2024&quot;Jedna strana te povređuje jer kažu da pripada&scaron; onoj drugoj. Pati&scaron; jer tvrde da je neko iz tvoje porodice povezan s vladom ili OLA&quot;, rekao je.&quot;Oromija je veoma nesigurna&quot;Iako je etiopski premijer Abij Ahmed poreklom iz Oromije, a Oromo narod čini oko 35% stanovni&scaron;tva, mnogi Oromo i dalje tvrde da su marginalizovani u federalnom sistemu koji prava i resurse deli po etničkoj osnovi.Analitičari navode da su nedavne vladine ofanzive oslabile vojne kapacitete OLA. Krajem 2024. vlasti su ubedile jednog od glavnih komandanata OLA da pređe na njihovu stranu.Vlada tvrdi da se stotine hiljada raseljenih osoba vratilo kućama, ali nasilje se nastavlja, a civili ostaju zarobljeni između suprotstavljenih strana.Prema organizacijama za ljudska prava, pripadnici amharske etničke grupe, druge po brojnosti u Etiopiji, takođe su bili meta napada. Istovremeno, pobunjenici iz regije Amhara izvodili su napade u Oromiji.Kriminalne bande dodatno pogor&scaron;avaju situaciju, a otmice su postale naročito učestale, često bez jasnog identiteta počinilaca.&quot;Oromija je veoma nesigurna, ne samo zbog OLA, već i zbog drugih grupa koje funkcioni&scaron;u kao kriminalne bande, baveći se iznudama, otmicama i pljačkama&quot;, rekao je Magnus Tejlor, direktor za Rog Afrike u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Brutalni rat o kojem niko ne priča: Egzekucije, mučenja, silovanja, otmice FOTO/VIDEO

0 Komentari