Sat otkucava: Nisu spremni za ono što dolazi

Kada se prošlog meseca grupa stručnjaka za odbranu okupila u Vajtholu, sedištu britanske vlade, kako bi razgovarali o spremnosti Ujedinjenog Kraljevstva i njegovih saveznika za rat za koji veruju da bi mogao da izbije u narednih nekoliko godina, njihov zaključak je bio sumoran: Nisu spremni.

To nisu ratni huškači, već insajderi – sadašnji i bivši pripadnici oružanih snaga, vladini i NATO zvaničnici i stručnjaci odbrambene industrije. Njihovo razmišljanje se zasniva na obaveštajnoj proceni da se Rusija sprema za mogući direktan sukob sa Evropom, piše CNN.

Promena načina razmišljanja

Jedini način da se spreči takav scenario, kažu oni, jeste da se osigura da, ako do rata dođe, Evropa pobedi. Iako su veća ulaganja u hronično nedovoljno finansiranu evropsku odbranu neophodna, stručnjaci za bezbednost sve više upozoravaju da je potrebna i velika promena načina razmišljanja na svim nivoima. Vreme je, kažu oni, da evropske vlade angažuju svoje građane i jasno stave do znanja da je era u kojoj je Evropa mogla da ignoriše pretnju ratom završena.

"Mislim da postoji indikacija da su društva spremna za ovaj razgovor, ali mislim da takođe vidimo vlade koje još uvek nisu dovoljno samouverene da vode taj razgovor sa svojom javnošću", rekao je Sem Grin, profesor ruske politike na Kings koledžu u Londonu.

Hibridni rat je već u toku

Među stručnjacima raste konsenzus da Rusija već vodi hibridni rat protiv Zapada, sprovodeći sabotaže i unoseći haos i dezinformacije u domaće političke debate. Oni ukazuju na mnoštvo dokaza, uključujući višestruka kršenja vazdušnog prostora NATO od strane ruskih aviona i dronova, ometanje GPS signala u baltičkim zemljama, kampanje dezinformacije i sabotažne napade na kritičnu infrastrukturu u više zemalja, koji su povezani sa ruskim obaveštajnim službama. Rusija je negirala bilo kakvu umešanost.

Wojtek Jargilo / PAP / Profimedia

Grin je rekao da su napadi već promenili stavove mnogih u Evropi, čak i ako neki političari oklevaju da ih direktno nazovu hibridnim ratom.

"Mislim da su ljudi uplašeni, posebno kako ovo postaje sve vidljivije. Vidimo dronove ispred aerodroma i mislim da postoji sve veći osećaj da je verovatno (samo) pitanje vremena kada će jedan od ovih dronova oboriti putnički avion", rekao je.

Baltički strahovi i mogući vremenski okviri

Iako Moskva nije izvodila direktne napade na članice NATO, stručnjaci kažu da je to delimično zato što Rusija zna da sa svojim trenutnim kapacitetima ne bi mogla da porazi alijansu. Sve je više znakova da bi se to moglo promeniti.

Generalni sekretar NATO Mark Rute upozorio je ranije ove godine da bi Rusija mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO u roku od pet godina. 

Ruski predsednik Vladimir Putin je početkom decembra izjavio da, iako Rusija ne planira rat sa Evropom, "ako Evropa iznenada poželi da ratuje sa nama i započne ga, mi smo spremni odmah". Konsenzus među baltičkim državama je da bi napad na njih mogao da se dogodi već za tri godine, a istraživači sa Harvard Kenedi škole su otkrili da su godine koje se najčešće pominju u predviđanjima zvaničnika 2027. i 2028.

Tanjug/AP/Virginia Mayo (STF)

Planovi na papiru, resursi na čekanju

Prepoznavanje ove pretnje podstaklo je NATO da razvije detaljne planove za odbranu od moguće ruske agresije na Baltiku. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ti planovi nisu utemeljeni u stvarnosti.

"Postoji plan, sa brojkama. Ali vlade ne preduzimaju neophodne korake da ga sprovedu. Još uvek planiramo na osnovu stvari koje ne postoje", rekao je Džek Votling, viši istraživač u Institutu RUSI, napominjući rizik oslanjanja na "listu želja" umesto na stvarne resurse.

Slično upozorenje stiglo je iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde su stručnjaci, uključujući bivšeg šefa NATO Džordža Robertsona, pozvali na hitnu akciju. General Ričard Barons, jedan od autora strateškog pregleda britanske odbrane, rekao je da se infrastruktura, oružane snage, rezerve i civilna odbrana moraju ojačati.

"Iskreno, ne treba nam mnogo više analiza da bismo znali šta treba da uradimo. Problem je što to zapravo moramo da uradimo", rekao je, dodajući da "civilno društvo i naši političari" imaju i druge brige.

Prema njegovoj proceni, po sadašnjem tempu, Ujedinjenom Kraljevstvu bi trebalo oko 10 godina da se pripremi za rat.

"A naše analize i naši saveznici nam govore, pa, možda imate tri do pet godina... tako da je ovo pitanje volje, društvene koliko i političke, a zatim i kompetentnosti."

Kraj "mirovne dividende"

Mnoge evropske prestonice decenijama jedva da su pomišljale na odbranu. Bez većih vojnih sukoba na kontinentu od 1945. godine, Evropa je uživala u najdužem periodu mira u poslednjih nekoliko vekova, što je donelo značajnu "dividendu mira".

Vlade su mogle da troše novac na socijalnu pomoć umesto na vojsku, oslanjajući se na Sjedinjene Države da priteknu u pomoć ako bude potrebno. Usledila su dva oštra buđenja: predsednik SAD Donald Tramp, koji je jasno stavio do znanja da se saveznici više ne mogu toliko oslanjati na SAD i ruska invazija na Ukrajinu.

Ovaj preokret je podstakao većinu evropskih članica NATO da povećaju svoje vojne izdatke. Prema NATO, 31 od 32 članice će ove godine ispuniti cilj odbrambenih izdataka od 2% BDP-a – što je ogromno povećanje u odnosu na samo šest članica u 2021. godini.

Države članice su se čak složile da povećaju cilj na 5% BDP do 2035. godine, iako su mnogi analitičari skeptični u pogledu postizanja ovog cilja s obzirom na finansijske pritiske sa kojima se suočavaju evropske zemlje.

Težak razgovor sa građanima

Objašnjavanje biračima da će možda biti potrebno preraspodeliti resurse i da će više ljudi morati da se pridruži rezervi ili redovnim snagama nije nešto što većina političara želi da radi. Ankete Evrobarometra pokazuju da je velika većina Evropljana – čak 78% – zabrinuta za bezbednost EU, ali odbrana nije na vrhu liste prioriteta potrošnje za sve.

Koliko je ovaj razgovor osetljiv ilustruje primer komandanta francuskih oružanih snaga, generala Fabijena Mandona. On je prošlog meseca izazvao negodovanje javnosti kada je upozorio da zemlja mora da se pripremi za moguće buduće gubitke od ruske agresije, rekavši da Francuska mora da "prihvati gubitak svoje dece" kako bi "zaštitila ono što jesmo".

Evropa u dva koraka: Od Baltika do Londona

Robin Poter, saradnik britanskog tink-tenka Čatam Haus, rekao je da se spremnost ljudi širom Evrope da razumeju pretnju i učestvuju u borbi protiv nje značajno razlikuje.

"Ako ste na istoku, ako se možda graničite sa Rusijom, ako ste u Poljskoj ili Baltiku, pretnja ljudima tamo je veoma realna i oni preduzimaju mnogo više koraka u pogledu javnih skloništa jer misle da je rizik od vazdušnog napada veći", rekao je on.

Švedska i Finska su ažurirale smernice za građane o preživljavanju rata, dok su zemlje poput Litvanije, Letonije i Švedske ponovo uvele regrutaciju. Druge, uključujući Nemačku i Poljsku, uvele su programe dobrovoljne vojne obuke.

Shutterstock/Filmbildfabrik

Poter ističe da su građani sa dubljim poverenjem u institucije skloniji da prihvate žrtve za opšte dobro. Kao primer navodi nordijske zemlje, gde je koncept građanske dužnosti i "totalne odbrane" – u kojoj svaki građanin i preduzeće postaje deo ratnih napora – duboko ukorenjen.

"Ako ljudi osećaju da država radi za njih, veća je verovatnoća da će želeti nešto da daju zauzvrat", rekao je on, postavljajući pitanje da li bi se takav model mogao primeniti u društvima sa niskim poverenjem u javne institucije, kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo.