Žestoka svađa u nemačkoj vladi; "Pretnja Rusije..."

Plan koji su vladajuće stranke dogovorile tokom leta u okviru plana koji je izneo popularni ministar odbrane, Boris Pistorijus iz Socijaldemokratske partije (SPD), oslanjao bi se na dobrovoljno regrutovanje kako bi se desetine hiljada mladića privuklo vojnoj službi.

Ali sumnje među konzervativnim blokom CDU/CSU kancelara Fridriha Merca da bi taj plan bio dovoljan za povećanje broja vojnika dovele su do upornih poziva na obavezni mehanizam – oblik regrutacije – koji bi se automatski aktivirao ako je potrebno.

"Želimo da pokušamo da ovo prvo postignemo dobrovoljno sa SPD-om", rekao je Merc, čija je podrška opala usred unutrašnjih sukoba u koaliciji, ranije ovog meseca.

"Skeptičan sam. Ako uspemo, tim bolje."

• Nemačka ne može da obori dronove koji ulaze u njen vazdušni prostor – evo zašto
• Dronovi paralizovali aerodrom; Bundesver sada preuzima kontrolu

Merc obećao najjaču vojsku u Evropi

Merc se po stupanju na dužnost u maju obavezao da će stvoriti najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi. Nemačka nema sopstveni nuklearni arsenal.

Spor je kulminirao ove nedelje nakon što je Pistorijus stavio veto na kompromis prema kojem bi kontingent mladića izabranih lutrijom mogao biti upućen u obaveznu službu u Bundesveru ako program dobrovoljaca ne bi uspeo da proizvede dovoljno regruta.

Konferencija za novinare na kojoj su objavljeni obrisi novog nacrta zakona o "lakoj vojnoj obavezi", koji je trebalo da bude podnet donjem domu parlamenta Bundestaga ove nedelje, brzo je otkazana u utorak uveče. Stranke su se međusobno krivile.

"Za više od 30 godina kao poslanik Bundestaga, nikada nisam video saveznog ministra kako direktno torpeduje važan zakonodavni proces u svojoj oblasti odgovornosti i baca sopstvenu parlamentarnu grupu u haos", rekao je Norbert Retgen, visoki hrišćanski demokrata, za dnevnik Zidojče cajtung.

Pistorijus je uzvratio da je odavno odbacivao ključne aspekte predloga CDU-a, insistirajući u berlinskom listu Tagešpigel: "Ja ne torpedujem stvari, a nisam ni destruktivan."

Prethodni nacrt zakona iz leta sadržao je pasus kojim se predviđa da Bundestag može da naredi poziv mladića samo "ako situacija odbrambene politike zahteva brzo povećanje [broja trupa]". Konzervativci su smatrali da je formulacija previše nejasna i zahtevali su obaveznu opciju u zakonu od samog početka.

Stranke su se složile oko prve faze u kojoj svi osamnaestogodišnji muškarci popunjavaju obavezni upitnik o svojoj sposobnosti i interesovanju za vojnu službu. Uključivanje žena u program regrutacije zahtevalo bi ustavni amandman, koji trenutno nije opcija.

• Nemačka priznala nemoć; Otkrivena slaba tačka Bundesvera

Vojni rok bio obavezan

Do 2011. godine, muškarci su bili obavezni da obavljaju neki oblik građanske službe nakon navršenih 18 godina, a oni koji nisu želeli da služe u vojsci imali su mogućnost da umesto toga obavljaju Civildienst u institucijama kao što su bolnice ili domovi za stare.

Vojska je smanjena nakon Hladnog rata i obe službe su na kraju suspendovane pod Angelom Merkel, iako je klauzula koja dozvoljava državi da regrutuje muškarce i dalje deo osnovnog zakona.

Ali od potpune invazije Rusije na Ukrajinu, stručnjaci su izrazili zabrinutost zbog stanja vojske, sa sve manjim brojem regruta i ozbiljnim nedostatkom opreme. Kritičari kažu da su uslovi stvorili začarani krug, čineći vojnu službu neprivlačnom.

Kao odgovor na procene NATO-a o pretnji koju predstavlja Rusija, Nemačka se obavezala da će postepeno povećati broj vojnika na 260.000 vojnika sa trenutnih 180.000, pored 200.000 rezervista.

Anketa ove nedelje pokazala je da većina Nemaca – 54% – podržava povratak sistemu regrutacije, a podrška je najjača među starijima od 60 godina.

Glavni inspektor oružanih snaga, Karsten Brojer, naglasio je hitnu potrebu za revizijom procesa regrutacije i izrazio uverenje da bi originalni nacrt zakona mogao da privuče mnoštvo novih dobrovoljaca.

"Potreban nam je potencijal za brz rast kako bismo se mogli braniti, a takođe i odvraćati napade", rekao je.