Nemačka ne može da obori dronove koji ulaze u njen vazdušni prostor – evo zašto

Razlog je što Ustav te zemlje, usvojen nakon Drugog svetskog rata, uskraćuje Bundesveru ključnu ulogu u odbrani zbog strahovanja da se ne ponovi prošlost u kojoj su nacisti zloupotrebili armiju, piše briselski portal Politiko.

Ovakve zaštitne mere predviđene Ustavom danas, međutim, imaju neželjene efekte u vreme kada Kremlj sve više testira Evropu upadima dronova, s obzirom na to da ograničavaju sposobnost Nemačke da se brani od provokacija Moskve.

• "Putin vodi hibridni rat protiv Nemačke"
• Pistorijus pozvao na smirenost: Dronovi za sada ne predstavljaju konkretnu pretnju

"Mi moramo da promenimo zakone kako bi oni koji jedini mogu da nas brane, dakle oružane snage Bundesvera, imali ovlašćenja da to zaista i rade", izjavio je za Politiko predsednik Komiteta za odbranu u nemačkom parlamentu i član konzervativnog bloka kancelara Fridriha Merca, Tomas Rovekamp.

Bundesver teoretski može da upotrebi oružje u slučaju napada većih razmera, a upadi dronova za sada se ne smatraju dovoljno ozbiljnom pretnjom, ukazuju pravni eksperti.

Prema sadašnjem zakonu, nemačka vojska može da obori dronove jedino ako se nalaze iznad vojnih baza. 

Nema dokaza da su dronovi bili naoružani

Kako navodi Politiko, za sada nema dokaza da je bilo koji od dronova koji su nedavno ušli u nemački vazdušni prostor bio naoružan, iako nemačke vlasti navode da Kremlj koristi bespilotne letelice za špijunažu. 

Prošle godine je bilo izveštaja o neobjašnjivoj pojavi dronova iznad objekata proizvođača oružja Rajnmetal i hemijske grupacije BASF.

Nemačka policija ima legalno pravo da obori dronove ako se proceni da je to neophodno, ali nema tehničke kapacitete za to, ukazao je  Rovekamp. 

"Vojska korišćena često i nemilosrdno"

Profesorka javnog prava sa Univerziteta u Minhenu, Katrin Gro, podseća da je u carskoj Nemačkoj i periodu pre Prvog svetskog rata vojska korišćena često i nemilosrdno, uglavnom protiv socijaldemokrata i levičarskih vlada.

Ona dodaje da su danas na snazi zato striktna ograničenja za Bundesver, kako bi se izbeglo ponavljanje prošlosti.

Vojne snage mogu, na primer, da pomognu u identifikovanju dronova, ili prenesu informacije o njima, kao što se nedavno dogodilo kada su primećeni iznad aerodroma u Minhenu. 

Promena ustava?

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrind planira da uspostavi odbrambenu jedinicu u sklopu federalne policije, kao i nacionalni centar za odbranu od dronova koji će omogućiti policiji, obaveštajnim službama i vojsci da objedine delovanje i resurse, navodi briselski portal.

Ministar, takođe, namerava da izdejstvuje usvajanje zakona koji bi dozvolio vojsci da obori dronove u nemačkom vazdušnom prostoru, u slučaju da se proceni da oni ugrožavaju život ljudi.

Ustavnost takvog zakona ostaće, međutim, pod znakom pitanja, a slučaj bi mogao da završi pred ustavnim sudom, navela je predsednica Komiteta za bezbednost i odbranu u Evropskom parlamentu, nemačka političarka Mari Agnes Štrak-Cimerman, prenosi Politiko. 

Neki ukazuju da je jedino održivo rešenje izmena nemačkog Ustava, kako bi vojska mogla da deluje aktivnije na domaćem planu.

Mercova relativno slaba koalicija konzervativaca desnog centra i socijaldemokrata levog centra nema dovoljno glasova za dvotrećinsku većinu, koliko je potrebno da se usvoje izmene Ustava.

Kako navodi portal, to ostavlja Nemačku relativno nebranjenom od upada ruskih dronova u doglednoj budućnosti, ili barem dok policija ne razvije kapacitete kako bi mogla da obori bespilotne letelice.

"Svet se promenio i više nigde ne postoji bilo kakva distinkcija između unutrašnje i spoljne bezbednosti. Gledajući unapred, mi moramo da prilagodimo realnosti odredbe našeg Ustava", zaključio je Rovekamp.