Putin ima spremnog novog igrača u Evropi

Mnogi Ukrajinci su pozdravili ubedljiv izborni poraz Viktora Orbana u susednoj Mađarskoj prošlog vikenda.

Lako je razumeti zašto. Godinama je Orbanova vlada služila kao proruski glas unutar NATO-a i Evropske unije, dok je konstantno ometala evroatlantske integracije Ukrajine i blokirala napore za podršku ratnim naporima Ukrajine.

Sada u Kijevu postoji oprezan optimizam da će Orbanov odlazak značiti veću evropsku podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije, zajedno sa jasnijim putem ka eventualnom članstvu zemlje u EU. Ove nade dele brojne evropske prestonice.

Međutim, potencijalna nova prepreka sada se nazire na horizontu, ističe Atlantski savet.

S obzirom na to da Bugarska ide na parlamentarne izbore 19. aprila, postoji šansa da će Rusija uskoro obezbediti novog saveznika u Briselu.

Ako se trenutni podaci iz ankete pokažu kao tačni, bugarski proruski bivši predsednik Rumen Radev mogao bi da zameni Orbana unutar Unije kao najsnažniji antiukrajinski glas bloka i branitelj ruskih interesa.

Kao predsednik Bugarske od 2017. do svoje ostavke ranije ove godine kako bi se kandidovao za parlament, Radev je osuđivao sankcije EU-a protiv Rusije i protivio se naporima bugarske obrambene industrije da snabdeva Ukrajinu municijom.

Bivši general vazduhoplovnih snaga i član Komunističke partije, Radev nije bio prijatelj ni Sjedinjenih Država. U junu 2019. godine stavio je veto na vladinu kupovinu šesnaest borbenih aviona F-16 od SAD. Veto je bio toliko nepopularan da ga je parlament poništio. Sporazum je nastavljen, ali su kritičari incident videli kao dokaz Radevljevog antiameričkog stava.

Od kada se povukao sa mesta predsednika, Radev je nastavio da dovodi u pitanje podršku svoje zemlje Ukrajini.

U martu 2026. godine, privremeni bugarski premijer Andrej Đurov otputovao je u Kijev i zaključio desetogodišnji bilateralni sporazum o bezbednosti sličan onima koje je potpisalo 28 drugih zemalja. Radev je iskoristio sporazum da napadne Đurova u očiglednom pokušaju da se dodvori proruskim bugarskim biračima.

EPA-EFE/TOMS KALNINS

Ovogodišnji parlamentarni izbori u Bugarskoj biće osmi u zemlji od novembra 2021. godine. Simpatije bugarskih birača su precizno izbalansirane: oko jedna trećina preferira Rusiju, a jedna trećina naginje ka Evropi, što dovodi do tankih većina i slabih koalicija koje se brzo raspadaju. Radevljevih devet godina na mestu predsednika je razlog zašto ga mnogi vide kao kandidata za stabilnost u vremenu dugotrajnih političkih previranja. Kako se trenutna izborna kampanja bliži kraju, Radevljeva politička stranka Progresivna Bugarska vodi u anketama sa oko 30 procenata. Ako se to pretvori u glasove, on će biti u poziciji da formira novu administraciju zajedno sa nekim manjim proruskim strankama.

Vlada koju bi predvodio Radev bila bi loša vest za Ukrajinu i značajna pobeda za Rusiju. Kratkoročno, to bi verovatno značilo kraj bugarskih isporuka municije Ukrajini, što bi primoralo NATO da potraži druge izvore.

U međuvremenu, Severni energetski koridor za istočnu Evropu, koji podržavaju SAD, izgubio bi svoj značaj u korist Turskog toka, poslednjeg velikog energetskog gasovoda koji dovodi ruski gas u Evropu. U širem smislu, Bugarska koju predvodi Radev mogla bi potencijalno da zameni Mađarsku kao Putinovog posrednika u EU i NATO-u.

Međutim, to bi bilo poniženje za Kremlj, jer Radevljev uticaj ne bi bio ni blizu uticaju Viktora Orbana, barem u početku, prema Atlantskom savetu. Ipak, postoji realna šansa da samo nekoliko dana nakon što su mađarski izbori uklonili glavnog evropskog saveznika Rusije, nova prokremljovska vlada bi mogla da preuzme vlast u Bugarskoj, predstavljajući Briselu sličan niz izazova.

Ishod nedeljnog glasanja ostaje neizvestan i u velikoj meri će zavisiti od izlaznosti birača. Mnogi Bugari su odlučili da ostanu kod kuće tokom nedavnih izbora usred široko rasprostranjenog nezadovoljstva javnosti političkom klimom u zemlji. Ako se ovaj obrazac ponovi 19. aprila, to će ići na ruku Radevu i drugim prokremljovskim političkim snagama.

Međutim, veća izlaznost bi mogla dovesti do izbora proevropske vlade. Veće učešće javnosti je svakako moguće. Prošlog decembra, stotine hiljada Bugara izašlo je na ulice da protestuje protiv budžeta zemlje za 2026. godinu usred navoda o široko rasprostranjenoj korupciji, što je dovelo do ostavke vlade. Rusija će se nadati da se ovo protestno raspoloženje neće ponoviti ove nedelje.