Željski za "Kompas": "'Demokratija' po Kurtijevoj meri – teror nad Srbima kao predizborni adut"

Kolumnu Relje Željskog za "Kompas" prenosimo u celosti:

"Važno je i nužno uporno ponavljati kako međunarodnoj, tako i domaćoj javnosti, da su Srbi u sopstvenoj zemlji, na tlu južne pokrajine Kosovo i Metohija, duboko u 21. veku, najugroženiji narod u Evropi, izvan ratom zahvaćenih područja u Ukrajini.

Posebno to treba činiti svaki put kada Aljbin Kurti, kao ključna politička figura tzv. Kosova, uz blagoslov i aktivnu ili prećutnu podršku nekih od najvažnijih aktera u međunarodnoj areni, u atmosferi sistematskog i dugotrajnog terora nad Srbima organizuje izbore koje svetu želi da predstavi kao 'vrhunac savremene demokratije u multietničkom ambijentu'.

Osećaj ultimativne ugroženosti, obespravljenosti i beznađa koji iz toga proističe rezultira tihim iseljavanjem hiljada pripadnika srpske zajednice sa KiM, koje poprima oblike 'belog genocida'. Naime, Srbi su više od dve i po decenije na KiM izloženi getoizaciji i kapilarnom nasilju, koje je od dolaska 'Samoopredeljenja' na vlast marta 2021. godine poprimilo oblike sistemskog kvazidržavnog terora. Za razliku od ranijih decenija, kada su nosioci terora i napada bili pripadnici albanskih ekstremističkih i terorističkih organizacija i radikalni pojedinci, poslednjih godina su to privremene prištinske institucija pod rukovodstvom 'Samoopredeljenja' i Aljbina Kurtija, pa su praktično sve poluge sistema tzv. Kosova upregnute u koordinisanim naporima da generišu neizdrživi pritisak na Srbe.

Od dolaska Kurtija na vlast do zaključenja ovog teksta zabeleženo je 723 etnički motivisanih incidenata, diskriminatornih nasilnih akcija 'policije' i antisrpskih aktivnosti drugih 'institucija kosovskog sistema'

Kurtijev pokret 'Samoopredeljenje', koji je inicijalno osnovan pod parolom 'Ne pregovorima – Samoopredeljenje!', dosledno nastavlja da sprovodi svoju ekstremnu agendu 'Alternativa za sever', sročenu u 13 tačaka još 2012. godine. Prvi deo tog plana je radikalna policizacija i militarizacija severa KiM, u sklopu čega su od dolaska Kurtija na vlast na to područje upućene stotine 'kosovskih' policijskih specijalaca i pripadnika tzv. Bezbednosnih snaga Kosova obučenih u policijske uniforme, koji svakodnevno demonstriraju silu paradirajući oklopnim vozilima i sa dugim cevima. Oni se smeštaju u baze koje su u poslednje četiri godine, takođe u skladu sa starim namerama 'Samoopredeljenja', ubrzano građene na protivpravno eksproprisanoj zemlji lokalnih Srba. U sklopu istih planova, koji obuhvataju i uspostavljanje albanske privredne dominacije na severu KiM, prištinske vlasti pokušavaju da uzurpiraju i ono malo privrednih resursa koji su ostali pod kontrolom tamošnjih Srba.

Deo iste agende je i naseljavanje 11.500 Albanaca na sever KiM, te je u tu svrhu 'Vlada Kosova' već izdvojila 4 miliona evra za subvencionisanje izgradnje kuća za albanske useljenike, odnosno Albance iz drugih delova Pokrajine. Uporedo sa tim se vrši uzurpacija neuseljenih stambenih jedinica koje su građene iz srpskih resursa u cilju zbrinjavanja socijalno ugroženih i interno raseljenih Srba, kao i rušenje navodno bespravno izgrađenih srpskih kuća.

Od dolaska Kurtija na vlast do zaključenja ovog teksta zabeleženo je 723 etnički motivisanih incidenata, diskriminatornih nasilnih akcija 'policije' i antisrpskih aktivnosti drugih 'institucija kosovskog sistema'. Dakle, za 270 sedmica od kako je Kurti na vlasti, gotovo dva i po ozbiljna antisrpska incidenta nedeljno. Hapšenja Srba, psihofizičko zlostavljanja, uzurpacija imovina i drugi ataci Kurtijevog režima toliko su česti da izvan Srbije više gotovo i nisu vest, pa čak ni zlostavljanje srpske dece od strane pripadnika tzv. Kosovske policije. 

U predizbornim periodima, napadi se, gotovo u formi neke izopačene tradicije, samo još više intenziviraju, generišući agresiju i mržnju prema svemu srpskom. Tako je u ranijem periodu Ramuš Haradinaj pokušao da dobije što veći broj glasova Albanaca predizbornom kampanjom čiji je glavni moto bio '100%', aludirajući na 'carine' od 100% koje je uveo na srpsku robu. Međutim, antisrpski radikalizam Kurtijevog režima toliko je veliki da mu ne mogu parirati ni nekadašnji komandanti terorističke 'OVK'.

Deo iste agende je i naseljavanje 11.500 Albanaca na sever KiM, te je u tu svrhu 'Vlada Kosova' već izdvojila 4 miliona evra za subvencionisanje izgradnje kuća za albanske useljenike, odnosno Albance iz drugih delova Pokrajine

U takvom društveno-političkom i bezbednosnom ambijentu na KiM se 7. juna ove godine održavaju novi vanredni izbori za tzv. Skupštinu Kosova. To će biti četvrti izborni ciklus na KiM od februara prošle godine. Tim gore po Srbe, posebno kada se ispolji još jedna negativna tradicija – napadno 'zatvaranje očiju' i 'slepilo' delova međunarodne zajednice. Jer se kristalno jasno zna – čim se raspišu izbori Kurti će pojačati 'aktivnosti'. Populističke mere povećanja plata i penzija, ili podela po 100 evra deci, penzionerima i službenicima nisu dovoljne. Mora se iznova i iznova, maltretiranjem i ugrožavanjem Srba, potvrditi 'patriotski imidž'.

U prethodnim izbornim ciklusima predizborni program je podrazumevao obavezna 'bombastična' hapšenja Srba po konstruisanim i lažnim optužnicama, građeni su i otvarani novi mostovi preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, Kurti se uz pratnju stotina do zuba naoružanih ekstremista obučenih u policijske uniforme provokativno pojavljivao na severu KiM, uzurpirane su jedna po jedna srpska institucija… Spisak je dug, a prostor da se ispiše premali.

Za ovaj predizborni ciklus, Kurtijev trust mozgova osmislio je otimanje železničkih stanica na severu KiM, uz menjanje zastava i razbijanje ćiriličnih natpisa u prisustvu 'ministara' unutrašnjih poslova i ekonomije, zatim novi talas hapšenja i izricanja presuda Srbima za 'špijunažu', 'terorizam', 'ometanje volje birača' i 'napad na ustavni poredak'. Na agendi je i početak izgradnje džamije u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali i donošenje akta kojim se započinje osnivanje 'Žandarmerije Kosova', nove jedinice vojno-policijskog karaktera kojom se namerava pojačati pritisak na Srbe i premostiti zabrana stacioniranja i delovanja tzv. Bezbednosnih snaga Kosova na severu Pokrajine.

Deo predizbornog 'folklora' je i sistemska opstrukcija političke participacije Srba, što se posebno odnosi na Srpsku listu, koja je u prethodna dva izborna ciklusa na KiM, uprkos svemu, osvojila 9 od 10 srpskih mandata u tzv. Skupštini Kosova. Vladajuće stranke prištinskog režima pokušale su da na tim izborima zabrane učešće Srpskoj listi, koja se konstantno suočava sa pretnjama lidera 'Samopredeljenja' da će biti proglašen za terorističku organizaciju, čime bi bilo zabranjeno njeno postojanje. Provizorijum 'demokratije' u tzv. Republici Kosovo je takav da je srpskim poslanicima oktobra 2024. godine od strane predsednika tzv. Skupštine Kosova bilo zabranjeno da prisustvuju sednici. Srbi jednostavno nisu po volji prištinskom režimu. Osim Nenada Rašića i sličnih njemu koji su se otvoreno stavili Kurtiju na raspolaganje. Uz to, poseban oblik političke deprivacije je uporno ometanje korišćenja biračkog prava za proterane Srbe sa KiM, koji se prevashodno percipiraju kao glasovi Srpske liste. Sa druge strane, za albansku dijasporu širom Evrope organizuju se posebna biračka mesta sa svom pratećom logistikom.

U međuvremenu, Priština i dalje odbija da učini bilo kakav iskorak u smeru formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), odnosno srpske autonomije sa supstancijalnim ovlašćenjima, čijim bi osnivanjem moglo biti stvoreno kompromisno rešenje za funkcionisanje vitalnih institucija za opstanak srpskog naroda na KiM. Naprotiv, te institucije se sistematski ukidaju. One su se našle na udaru tzv. Kosovske policije, koja je okupirala njihove prostorije i zabranila im rad. Pored toga, srpski službenici, uključujući organe opština i socijalnog staranja, kao što je penzioni fond, suočeni su sa krivičnim prijavama i postupcima, u kojima se njihov rad u srpskim institucijama kvalifikuje kao teško krivično delo – 'Napad na ustavni poredak', zbog čega im se preti dugogodišnjim zatvorskim kaznama.

U takvom društveno-političkom i bezbednosnom ambijentu na KiM se 7. juna ove godine održavaju novi vanredni izbori za tzv. Skupštinu Kosova

Na KiM još uvek nastavljaju da egzistiraju srpske zdravstvene i prosvetne ustanove. Stotine srpskih porodica zaposlenih u prosveti i zdravstvu zavisne su od prihoda koje ostvaruju svojim radom, pri čemu treba naglasiti i to da Srbi praktično nemaju pristup zdravstvenim uslugama u centrima pod kontrolom Albanaca. Skorašnje hapšenje sedam direktora srpskih zdravstvenih ustanova na centralnom delu Kosova i Metohije zbog navodnog uticaja na zaposlene da glasaju za Srpsku listu novi je predizborni udar i na srpsku zajednicu i na srpski zdravstveni sistem. Srpske škole i fakulteti mogli bi se već od naredne školske i akademske godine, odnosno od ove jeseni suočiti sa zabranom ili opstrukcijom rada, što bi bio tragičan udarac za srpsku decu i njihove porodice, pri čemu tzv. premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti konstantno iznosi pretnje u tom pravcu.

Posledica svega je da čitav jedan narod pati pod pritiskom anticivilizacijskog, antidemokratskog, antihrišćanskog i nadasve antisrpskog režima, koji kvaziinstitucionalni sistematski teror nastoji da opravda kroz floskule 'zaštita ustavnog poretka' i 'sprovođenje zakona'.

Država Srbija i Srpska pravoslavna crkva su, u cilju zaštite Srba i drugih ugroženih nacionalnih zajednica na KiM, srpskih institucija, svetinja i imovine, bezbroj puta tražile pomoć i zaštitu međunarodnih institucija na KiM i to nastavljaju da čine. Međutim, razultat već opisanog pristupa predstavnika međunarodnih činilaca koji su prisutni na KiM, nezavisno od toga da li su apsolutno nezainteresovani za patnje srpskog naroda ili izražavaju ličnu solidarnost i razumevanje za njihov položaj, uglavnom je isti – praktično nikada nisu učinili ništa da zaustave najezdu Kurtijevog režima. Ponekad licemerno pokušavaju da nas 'teše' kako su ispadi prema Srbima deo predizborne kampanje, koja će proći. Da – kampanja prođe, ali uhapšeni Srbi ostanu u zatvorima, a albanski specijalci u svojim novim bazama u srpskim sredinama. Zato gotovo u neverici slušamo kada nas pojedini međunarodni partneri pitaju 'da li će i na koji način Srbi pružiti organizovani otpor ugnjetavanju!?'. Znamo kakva bi bila reakcija međunarodnih snaga u tom slučaju. Verovatno identična kao maja 2023. godine kada su do zuba naoružane albanske snage okupirale zgrade opština na severu KiM, goloruki narod se okupio da protestuje, a pripadnici KFOR stali između i okrenuli štitove i palice prema narodu.

Dve i po decenije ulaganja milijardi evra i dolara u izgradnju 'države' i 'demokratije' na KiM, nove zgrade i oprema, silni seminari i obuke, sav taj 'mentoring i monitoring', nisu izrodili ništa bolje od onoga što je sada surova realnost na KiM – etnički režim, kvazidržavni teror albanske većine nad srpskom manjinom i selektivnu 'pravdu' – isto, ako ne i gore nego u doba Osmanskog carstva, samo uz primenu savremenih tehnologija. Toliko o demokratiji u ovom delu Evrope u 21. veku.

Posledica svega je da čitav jedan narod pati pod pritiskom anticivilizacijskog, antidemokratskog, antihrišćanskog i nadasve antisrpskog režima, koji kvaziinstitucionalni sistematski teror nastoji da opravda kroz floskule 'zaštita ustavnog poretka' i 'sprovođenje zakona'."