Zašto Brisel ćuti o Jasenovcu? Genocid gurnut pod tepih zbog Hrvatske

Prema medijskim izveštajima, Picula je izložbu zaobišao bez obrazloženja, iako je reč o jednom od najtežih stratišta u Evropi tokom Drugog svetskog rata.

Ovaj gest nije usamljen incident, već se uklapa u širi obrazac odnosa briselskih institucija prema genocidu u Jasenovcu – odnos koji mnogi opisuju kao ignorisanje, relativizaciju ili tišinu.

Zašto Evropska unija, koja se deklarativno zalaže za kulturu sećanja i ljudska prava, uporno izbegava jasno imenovanje i institucionalno priznanje genocida u Jasenovcu?

Jasenovac – genocid koji se ne uklapa u briselski narativ

Logor Jasenovac bio je sistematski organizovan logor smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), u kojem su hrvatske vlasti ubijale Srbe, Jevreje, Rome i antifašiste. Broj žrtava je i danas predmet sporova, ali karakter zločina – genocidan – istorijski je nesporan.

Ipak, za razliku od drugih zločina, Jasenovac nema institucionalni status u okviru EU politike sećanja.

Evropska unija nema jedinstvenu politiku istorijske istine

Iako EU formalno promoviše suočavanje s prošlošću, u praksi je to ipak malo drugačije. Jedinstven stav o zločinima u bivšoj Jugoslaviji ne postoji a istorijska pitanja se prepuštaju državama članicama. 

Time se Jasenovac gura u okvir "regionalnog spora", a ne evropskog zločina, iako je reč o jednom od najbrutalnijih logora u Evropi.

Hrvatska kao članica EU – politička zaštita umesto istine

Jedan od ključnih razloga tišine Brisela jeste činjenica da je Hrvatska punopravna članica EU. Otvaranje pitanja Jasenovca na institucionalnom nivou bi samim tim otvorilo pitanje istorijskog kontinuiteta i odgovornosti, potencionalno dovelo do sukoba sa državom članicom, narušilo unutrašnju "političku stabilnost" EU, te u takvoj računici, politički komfor ima prednost nad istorijskom pravdom, navode mediji.

Diplomatija ne voli reč "genocid"

Brisel, pokazalo se do sada, preferira neutralne formulacije poput: "zločini svih totalitarnih režima". Takav jezik razvodnjava specifičnost ustaškog genocida i izjednačava žrtve i počinioce u apstraktnom moralnom okviru, bez jasnog imenovanja krivice.

Nedostatak međunarodnog pritiska i institucionalnog pamćenja

Za razliku od Holokausta i Srebrenice, Jasenovac nema snažan lobi u EU institucijama, stalne rezolucije, memorijalne dane ili obrazovne programe na nivou EU. Tako, bez pritiska – Brisel ćuti, navode mediji.

Tolerisanje revizionizma

Iako EU formalno osuđuje fašizam, u praksi relativizacija ustaških zločina prolazi bez ozbiljnih sankcija (što nam pokazuje primer Tompsona), a ustaška simbolika se često tretira kao "unutrašnje pitanje" Hrvatske.

Takva tolerancija šalje jasnu poruku: Jasenovac nije prioritet evropske savesti. Tišina je politička odluka.

Briselski zvaničnici ne negiraju otvoreno genocid u Jasenovcu, ali ga svesno guraju u stranu. Razlozi su politički, ne istorijski, i kao što smo spomenuli, ključni su: zaštita članica EU, izbegavanje odgovornosti, kao i - kontrola narativa

Slučaj Tonina Picule i ignorisanje izložbe o Jasenovcu samo je simbol tog odnosa – odnosa u kojem se ćutanje predstavlja kao neutralnost, a neutralnost kao vrlina.

Za žrtve Jasenovca, ta tišina nije diplomatska – ona je duboko uvredljiva.