Barac: "Izveštaj Tonina Picule imao za cilj da ocrni Srbiju"

On je za Tanjug ocenio da izveštaj ne predstavlja u potpunosti objektivnu analizu stanja već samo još jedan vid političkog pritiska na Srbiju.

"Nije bitno šta piše nego ko piše, ovde najbolje može da se primeni ta naša narodna izreka. Pravih argumentovanih razloga možda i ima po neki, ali je mnogo razloga koje je Picula zaboravio da uvrsti, a koji govore o napretku Srbije na evropskom putu, svim usvojenim zakonima koji su deo evropske agende i koji su zakoni koji se tiču preporuka ODIHR-a", naveo je on za Tanjug govoreći o ovom izveštaju koji je juče Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (Afet) usvojio.

Na pitanje da li Srbija danas realno napreduje ka članstvu u EU ili se proces nalazi u svojevrsnom zastoju imajući u vidu da Picula tvrdi da su reforme povezane sa pristupanjem EU značajno usporene, da ima problema u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i slobode medija, Barac je rekao da je Srbija što se tiče tehničke usaglašenosti, druga država na Zapadnom Balkanu, i dodao da su to vrlo lako merljivi instrumenti koji govore koliko je Srbija usaglašena.

• Hrvatski mediji likuju – kampanja je na vrhuncu: Pritisci na Srbiju i Vučića FOTO
• Dokument pisan uz podršku blokadera? Brnabić: "Picula pripremio izveštaj u kome nema ničeg dobrog za Srbiju"
• Picula ponovo udario na Srbiju i Vučića; Još jednom potvrdio podršku blokaderima VIDEO

"Ako posmatramo procenat usaglašenosti pravnih tekovina sa pravnim tekovinama EU, možemo da vidimo da tu postoji značajan rast, ali u političkom smislu dolazimo do utiska ili kvalifikacije nekoga u Briselu ko to treba da proceni. U ovom slučaju kada govorimo o Toninu Piculi, onda je jasno zašto je tako oštar argument", ocenio je on.

Komentarišući to što je Odbor za spoljnu politiku pozvao Srbiju da "jasnije definiše svoj evropski kurs" o geopolitičkoj situaciji, a Evropsku komisiju da obustavi dalje plaćanje Srbiji iz Plana rasta za Zapadni Balkan dok se ne reši problem tzv. Mrdićevih zakona, Barac je izjavio da se Srbija vrlo jasno nalazi na evropskom putu, istakavši da su predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen to tako ocenili i naglasili.

Prema njegovim rečima, iako je EP značajno oštriji prema Srbiji, rezolucije i preporuke EP nisu obavezujuće, zbog čega i ovaj njihov komentar da bi Srbija trebalo jasnije da definiše svoj evropski kurs predstavlja samo političku poruku, a ne merljivo stanje stvari.

Na pitanje da li je za EP važnije da Srbija sprovede reforme ili da pokaže političku lojalnost i uvede sankcije Rusiji s obzirom na to da se u izveštaju posebno insistira na većem uskladjivanju Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Barac je rekao nije tajna da je osnovna stvar ta politička uskladjenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom, jer je to politička kavlifikacija na kojoj EP najčešće insistira.

"EU tumači i gleda sveukupni proces pristupanja Srbije EU, i zato je ocena zvaničnika EU mnogo bolja, umerenija i argumentima potkrepljenija nego ocena EP. Videli smo na primeru Rumunije i Bugarske, a sada Ukrajine da sem političke kvalifikacije ništa drugo nije bitno", istakao je on.

Govoreći o uticaju Izveštaja na otvaranje novih klastera i dalji tok pristupnih pregovora, Barac je napomenuo da je Srbija već pet puta dobila preporuku da se otvori klaster 3 koji nije bio otvoren, zbog čega smatra da je iluzorno dalje komentarisati da li će se nešto otežati i olakšati kada je Srbija unazad četiri godine trebalo da otvori klaster 3.