Zašto Brisel ćuti o Jasenovcu? Genocid gurnut pod tepih zbog Hrvatske

Prema medijskim izve&scaron;tajima, Picula je izložbu zaobi&scaron;ao bez obrazloženja, iako je reč o jednom od najtežih strati&scaron;ta u Evropi tokom Drugog svetskog rata.Ovaj gest nije usamljen incident, već se uklapa u &scaron;iri obrazac odnosa briselskih institucija prema genocidu u Jasenovcu &ndash; odnos koji mnogi opisuju kao ignorisanje, relativizaciju ili ti&scaron;inu.Za&scaron;to Evropska unija, koja se deklarativno zalaže za kulturu sećanja i ljudska prava, uporno izbegava jasno imenovanje i institucionalno priznanje genocida u Jasenovcu?Jasenovac &ndash; genocid koji se ne uklapa u briselski narativLogor Jasenovac bio je sistematski organizovan logor smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), u kojem su hrvatske vlasti ubijale Srbe, Jevreje, Rome i antifa&scaron;iste. Broj žrtava je i danas predmet sporova, ali karakter zločina &ndash; genocidan &ndash; istorijski je nesporan.Ipak, za razliku od drugih zločina, Jasenovac nema institucionalni status u okviru EU politike sećanja.Evropska unija nema jedinstvenu politiku istorijske istineIako EU formalno promovi&scaron;e suočavanje s pro&scaron;lo&scaron;ću, u praksi je to ipak malo drugačije. Jedinstven stav o zločinima u biv&scaron;oj Jugoslaviji ne postoji a istorijska pitanja se prepu&scaron;taju državama članicama. Time se Jasenovac gura u okvir &quot;regionalnog spora&quot;, a ne evropskog zločina, iako je reč o jednom od najbrutalnijih logora u Evropi.Hrvatska kao članica EU &ndash; politička za&scaron;tita umesto istineJedan od ključnih razloga ti&scaron;ine Brisela jeste činjenica da je Hrvatska punopravna članica EU. Otvaranje pitanja Jasenovca na institucionalnom nivou bi samim tim otvorilo pitanje istorijskog kontinuiteta i odgovornosti, potencionalno dovelo do sukoba sa državom članicom, naru&scaron;ilo unutra&scaron;nju &quot;političku stabilnost&quot; EU, te u takvoj računici, politički komfor ima prednost nad istorijskom pravdom, navode mediji.Diplomatija ne voli reč &quot;genocid&quot;Brisel, pokazalo se do sada, preferira neutralne formulacije poput: &quot;zločini svih totalitarnih režima&quot;. Takav jezik razvodnjava specifičnost usta&scaron;kog genocida i izjednačava žrtve i počinioce u apstraktnom moralnom okviru, bez jasnog imenovanja krivice.Nedostatak međunarodnog pritiska i institucionalnog pamćenjaZa razliku od Holokausta i Srebrenice, Jasenovac nema snažan lobi u EU institucijama, stalne rezolucije, memorijalne dane ili obrazovne programe na nivou EU. Tako, bez pritiska &ndash; Brisel ćuti, navode mediji.Tolerisanje revizionizmaIako EU formalno osuđuje fa&scaron;izam, u praksi relativizacija usta&scaron;kih zločina prolazi bez ozbiljnih sankcija (&scaron;to nam pokazuje primer Tompsona), a usta&scaron;ka simbolika se često tretira kao &quot;unutra&scaron;nje pitanje&quot; Hrvatske.Takva tolerancija &scaron;alje jasnu poruku: Jasenovac nije prioritet evropske savesti. Ti&scaron;ina je politička odluka.Briselski zvaničnici ne negiraju otvoreno genocid u Jasenovcu, ali ga svesno guraju u stranu. Razlozi su politički, ne istorijski, i kao &scaron;to smo spomenuli, ključni su: za&scaron;tita članica EU, izbegavanje odgovornosti, kao i - kontrola narativaSlučaj Tonina Picule i ignorisanje izložbe o Jasenovcu samo je simbol tog odnosa &ndash; odnosa u kojem se ćutanje predstavlja kao neutralnost, a neutralnost kao vrlina.Za žrtve Jasenovca, ta ti&scaron;ina nije diplomatska &ndash; ona je duboko uvredljiva.

Zašto Brisel ćuti o Jasenovcu? Genocid gurnut pod tepih zbog Hrvatske

1 Komentari