Politički aktivizam ispraznio državne fakultete

Kako navpodi taj list, ovogodišnji upis na državne fakultete u Srbiji ogolio je duboku krizu u visokom obrazovanju.

Tekst prenosimo u celosti: 

Umesto redova i konkurencije, imamo dramatičan pad broja brucoških prijava. Najilustrativniji primer je Fakultet političkih nauka, gde nije stiglo ni 300 prijava za preko 500 predviđenih mesta. Fakultet koji je nekada bio među najatraktivnijima za nove generacije, sada svedoči najvećem padu interesovanja u svojoj istoriji.

Filozofski fakultet, takođe jedan od nosećih stubova Univerziteta u Beogradu, upisao je sve koji su se prijavili, bez ozbiljnije selekcije. U drugim sredinama situacija je još alarmantnija, broj prijava je u slobodnom padu, a neki fakulteti jedva skupljaju dovoljan broj kandidata da popune minimalnu kvotu za rad u školskoj godini.

Politizacija univerziteta - prvi udar

Najdublji uzrok ovakvog stanja jeste politizacija univerzitetskog prostora. Umesto da budu mesta akademske slobode, naučne debate i ličnog razvoja, fakulteti su poslednjih meseci postali poprišta političkih blokada, stranačkih instalacija i ideoloških obračuna. Višemesečne blokade i protestne okupacije, koje su paralisale nastavu i ugrozile integritet ispitnih rokova, poslale su poruku nestabilnosti i haosa, poruku koju su mladi ljudi i njihovi roditelji veoma ozbiljno shvatili.

Roditelji ne žele da deca troše godine u institucijama koje se više bave ideologijom nego obrazovanjem, gde se kalendar nastava menja od blokade do blokade, a profesori u strahu ili povučenosti izbegavaju da se suprotstave glasnoj manjini. Ovakva klima proizvodi apatiju, nesigurnost i odlazak, kako studenata, tako i nastavnika.

Egzodus studenata - iz Srbije u inostranstvo

Pored domaćih faktora, ne sme se zanemariti ni sve izraženiji trend odlaska mladih na studije u inostranstvo. Univerziteti u Sloveniji, Mađarskoj, Austriji, Češkoj, pa i Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, postaju sve poželjnije destinacije za srpske brucoše.

Istovremeno, i privatni fakulteti u Srbiji bilježe porast upisanih, posebno onih koji se prepisuju sa državnih fakulteta. Ne zato što su bolji, već zato što pružaju ono što državni više ne mogu garantovati, kontinuitet nastave, minimalnu predvidivost i manje eksponiranje u političkim turbulencijama. Tako državni univerziteti gube i unutrašnju bitku za poverenje.

Odliv inostranih studenata - tiha katastrofa

Još jedan važan, a nedovoljno naglašen indikator krize, jeste drastičan pad broja stranih studenata koji dolaze u Srbiju. Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu godinama su bili atraktivni za studente iz Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, ali i iz Azije, Afrike i arapskih zemalja. Danas se taj trend preokreće, inostrani studenti sve češće biraju zemlje regiona umesto Srbije, baš zbog nestabilnosti, administrativnih problema, slabog kapaciteta podrške, ali i negativne slike koja se u međunarodnim akademskim krugovima formira o stanju na srpskim fakultetima.

To je i finansijski i imidž gubitak, jer Srbija, koja je uvek bila regionalni centar obrazovanja, pretvara se u periferiju na koju se dolazi samo ako nema bolje alternative.

Šta nas čeka?

Pad broja upisanih nije statistika, nego prvi korak ka gašenju studijskih programa, smanjenju budžeta, otkazima u nastavi i, na kraju, urušavanju akademske mreže u celini. Bez hitne intervencije države, resornih ministarstava, ali i same akademske zajednice, Srbija rizikuje da izgubi status zemlje koja obrazuje, stvara i zadržava intelektualnu snagu.

Univerziteti moraju ponovo postati mesta znanja, a ne ideoloških okršaja. U suprotnom, mladi će nastaviti da odlaze, a s njima i budućnost ove zemlje.