Politički aktivizam ispraznio državne fakultete

Kako navpodi taj list, ovogodi&scaron;nji upis na državne fakultete u Srbiji ogolio je duboku krizu u visokom obrazovanju.Tekst prenosimo u celosti: Umesto redova i konkurencije, imamo dramatičan pad broja bruco&scaron;kih prijava. Najilustrativniji primer je Fakultet političkih nauka, gde nije stiglo ni 300 prijava za preko 500 predviđenih mesta. Fakultet koji je nekada bio među najatraktivnijima za nove generacije, sada svedoči najvećem padu interesovanja u svojoj istoriji.Filozofski fakultet, takođe jedan od nosećih stubova Univerziteta u Beogradu, upisao je sve koji su se prijavili, bez ozbiljnije selekcije. U drugim sredinama situacija je jo&scaron; alarmantnija, broj prijava je u slobodnom padu, a neki fakulteti jedva skupljaju dovoljan broj kandidata da popune minimalnu kvotu za rad u &scaron;kolskoj godini.Politizacija univerziteta - prvi udarNajdublji uzrok ovakvog stanja jeste politizacija univerzitetskog prostora. Umesto da budu mesta akademske slobode, naučne debate i ličnog razvoja, fakulteti su poslednjih meseci postali popri&scaron;ta političkih blokada, stranačkih instalacija i ideolo&scaron;kih obračuna. Vi&scaron;emesečne blokade i protestne okupacije, koje su paralisale nastavu i ugrozile integritet ispitnih rokova, poslale su poruku nestabilnosti i haosa, poruku koju su mladi ljudi i njihovi roditelji veoma ozbiljno shvatili.Roditelji ne žele da deca tro&scaron;e godine u institucijama koje se vi&scaron;e bave ideologijom nego obrazovanjem, gde se kalendar nastava menja od blokade do blokade, a profesori u strahu ili povučenosti izbegavaju da se suprotstave glasnoj manjini. Ovakva klima proizvodi apatiju, nesigurnost i odlazak, kako studenata, tako i nastavnika.Egzodus studenata - iz Srbije u inostranstvoPored domaćih faktora, ne sme se zanemariti ni sve izraženiji trend odlaska mladih na studije u inostranstvo. Univerziteti u Sloveniji, Mađarskoj, Austriji, Če&scaron;koj, pa i Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, postaju sve poželjnije destinacije za srpske bruco&scaron;e.Istovremeno, i privatni fakulteti u Srbiji bilježe porast upisanih, posebno onih koji se prepisuju sa državnih fakulteta. Ne zato &scaron;to su bolji, već zato &scaron;to pružaju ono &scaron;to državni vi&scaron;e ne mogu garantovati, kontinuitet nastave, minimalnu predvidivost i manje eksponiranje u političkim turbulencijama. Tako državni univerziteti gube i unutra&scaron;nju bitku za poverenje.Odliv inostranih studenata - tiha katastrofaJo&scaron; jedan važan, a nedovoljno nagla&scaron;en indikator krize, jeste drastičan pad broja stranih studenata koji dolaze u Srbiju. Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Ni&scaron;u godinama su bili atraktivni za studente iz Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, ali i iz Azije, Afrike i arapskih zemalja. Danas se taj trend preokreće, inostrani studenti sve če&scaron;će biraju zemlje regiona umesto Srbije, ba&scaron; zbog nestabilnosti, administrativnih problema, slabog kapaciteta podr&scaron;ke, ali i negativne slike koja se u međunarodnim akademskim krugovima formira o stanju na srpskim fakultetima.To je i finansijski i imidž gubitak, jer Srbija, koja je uvek bila regionalni centar obrazovanja, pretvara se u periferiju na koju se dolazi samo ako nema bolje alternative.&Scaron;ta nas čeka?Pad broja upisanih nije statistika, nego prvi korak ka ga&scaron;enju studijskih programa, smanjenju budžeta, otkazima u nastavi i, na kraju, uru&scaron;avanju akademske mreže u celini. Bez hitne intervencije države, resornih ministarstava, ali i same akademske zajednice, Srbija rizikuje da izgubi status zemlje koja obrazuje, stvara i zadržava intelektualnu snagu.Univerziteti moraju ponovo postati mesta znanja, a ne ideolo&scaron;kih okr&scaron;aja. U suprotnom, mladi će nastaviti da odlaze, a s njima i budućnost ove zemlje.

Politički aktivizam ispraznio državne fakultete

8 Komentari