Poslednji izbori u monarhiji (1938)

Ponovo su , kao i na prethodnim, bile predstvljene dve glavne liste sastavljene od vlasti i opozicije.

Vladajuću listu Jugoslovensku radikalnu zajednicu predvodio je dotadašnji predsednik vlade Milan Stojadinović a u nju su ušle Narodna radikalna stranka, Slovenačka narodna stranka i Jugoslovenska muslimanska organizacija.

Sa druge strane se nalazila lista Blok narodne sloge koju je opet predvodio vodeći opozicionar Vlatko Maček. U Bloku narodne sloge bili su Hrvatska seljačka stranka, Samostalna demokratska stranka, Demokratska stranka, Zemljoradnička partija i Crnogorska federalistička stranka.

I pred ove izbore kao da je ponovljen scenario sa prethodnih, podrška Kraljevske kuće, pritisci i izborni zakoni na strani vladajuće strabke.

Od nešto više od 4 miliona upisanih birača na izbore je izašlo oko 74,4 odsto , odnosno skoro 3.040.000 upisanih.

Rezultati su , bar po broju mandata u Narodnoj skupštini imali skoro identične rezultate.

Jugoslovenska radikalna zajednica osvojila je 1.643.783 glasa (54,1%) i dobila 306 poslaničkih mesta.

Blok narodne sloge osvojio je 1.364. 527 glasova (44,9%) i samo 67 poslaničkih mesta.

Ponovo je na trećem mestu bio Jugoslovenski narodni pokret Zbor Dimitrija Ljotića sa 30.734 glasa i neosvojenim poslaničkim mestima.

Rezultat ovih izbora je ipak vila neka vrsta međunacionalne nacionalne koalicije i sporazum čoveka koji je nasledio Stojadinovića, Dragiše Cvetkovića iz Srbije i vođe opozicije Vlatka Mačeka iz Hrvatske. Sporazumu je kumovao namesnik knez Pavle Katrađorđević. A ovako formirana vlada je posle lutanja i savezništva sa Hitlerovom Nemačkom i kratkog aprilskog rata tri godine kasnije nestala sa mape.

Neki poslanici ovog saziva parlamenta učestvovali su u radu posleratne privremene skupštine Demokratske Federativne Jugoslavije